Ваше дете је у опасности!

Малтретирање деце је ружна стварност у овом болесном свету. Lear’s часопис је рекао: „Оно погађа више нас него рак, више нас него срчано обољење, више нас него сида.“ Пробудите се! према томе осећа дужност да покуша да скрене пажњу својих читалаца на ову опасност и на то шта се у вези с њом може урадити. (Упоредите Езекјел 3:17-21; Римљанима 13:11-13.)

З АДЊИХ година диже се глобална повика у вези са малтретирањем деце. Али медијска позорност, крцата славним личностима које јавно обзнањују своја лична искуства злостављања у детињству, води до неких популарних заблуда. Неки верују да је сва ова прича о нападима на децу једноставно најновији хир. Ипак, у ствари, има мало тога новог у вези с таквим сексуалним напаствовањем. Оно је старо скоро исто толико колико и сама људска историја.

Древни проблем

Пре неких 4 000 година, градови Содом и Гомора били су познати по порочности. Очигледно је међу многим пороцима те регије била и педофилија. Постање 19:4 описује сексуално помахниталу руљу Содомљана састављених „од деце до стараца“ који су тражили да силују два Лотова мушка госта. Размислите: зашто би се пуки дечаци распалили идејом о силовању мушкараца? Јасно је да су већ били упознати с хомосексуалним перверзијама.

Вековима касније, нација Израел се преселила на подручје Канаана. Ова земља је толико била огрезла у инцест, содомију, бестијалност, проституцију, и чак у ритуално жртвовање мале деце демонским боговима да су сва ова огавна дела морала изричито да буду забрањена у Мојсијевском закону (Левитик 18:6, 21-23; 19:29; Јеремија 32:35). Упркос божанским упозорењима, одметнички Израелци, укључујући неке од њихових владара, прихватили су ове презира вредне обичаје (Псалам 106:35-38).

Међутим, древна Грчка и Рим, били су у овом погледу далеко гори од Израела. Чедоморство је било уобичајено за обе државе, а у Грчкој је широко био прихваћен обичај да старији мушкарци имају односе с младим дечацима. Дечачки бордели цветали су у сваком древном грчком граду. У Римској империји, дечја проституција је била толико раширена да су одређени посебни порези и празници нарочито за тај занат. У аренама, девојчице су силоване и присиљаване на бестијалне поступке. Сличне грозоте биле су раширене и у многим другим древним народима.

А шта је с модерним временима? Да ли је човечанство исувише цивилизовано да би такви ужасни сексуални поступци цветали данас? Проучаваоци Библије не могу прихватити овакво гледиште. Они добро знају да је апостол Павле окарактерисао нашу еру као „критична времена с којима се тешко излази на крај“ (New World Translation). Он је детаљно описао необуздано самољубље,  љубав према задовољству, и распадање природне породичне љубави које преплављује савремено друштво и додао је: „Зли [ће] људи и варалице... напредовати из зла у горе“ (Стварност; 2. Тимотеју 3:1-5, 13, Откривење 12:7-12). Да ли је малтретирање деце, које „зли људи и варалице“ тако често практикују, постало горе?

Озбиљан проблем

Насртаји на децу често су обавијени велом тајне, у толикој мери да су названи злочинима који су можда највише непријављивани. Чак и у том случају, очигледно су се такви злочини усковитлали у прошлим деценијама. У Сједињеним Америчким Државама часопис Лос Анђелес Тајмс је спровео једну анкету тој теми. Она је утврдила да је 27 посто жена и 16 посто мушкараца као деца било сексуално злостављано. Иако су и ове статистике шокантне, друге пажљиве процене Сједињених Америчких Држава биле су далеко више.

У Малезији, извештаји о малтретирању деце су се учетворостручили током прошле деценије. У Тајланду, у једној анкети неких 75 посто мушкараца је признало да користе децу проститутке. У Немачкој, званичници оцењују да се сваке године сексуално злоставља 300 000 деце. Према јужноафричком Cape Timesu, број извештаја о таквим нападима винуо се за 175 посто у протеклом трогодишњем периоду. У Холандији и Канади, истраживачи су утврдили да је отприлике једна трећина свих жена била у детињству сексуално злостављана. У Финској, 18 посто девојака деветог разреда (старих 15 или 16 година) и 7 посто дечака известило да је имало сексуални контакт с неком особом која је најмање пет година старија од њих.

У различитим земљама израњају узнемиравајући извештаји о религиозним култовима који злостављају децу уз садистичке сексуалне поступке и тортуре. Често се са онима што пријаве да су жртве таквих злочина поступа с неверицом, а не са саосећањем.

Дакле малтретирање деце није ни ново нити неуобичајено; то је дугогодишњи, данас епидемијски проблем. Његов учинак може бити опустошујући. Многи који су то преживели пате од дубоких осећања безвредности и ниског самопоштовања. Стручњаци на том подручју наводе неке касније последице које инцест обично оставља на девојкама, као што су бекство од куће, злоупотреба дроге и алкохола, депресија, покушај самоубиства, делинквенција, промискуитет, поремећаји сна, и проблеми са учењем. Далекосежне последице могу укључивати слабу родитељску оспособљеност, фригидност, неповерење према мушкарцима, брак с педофилом, лезбијанство, проституција, и са̂мо малтретирање деце.

Ове накнадне последице нису неизбежне за жртву; нити би ико с правом могао да оправда неисправно понашање само на темељу тога што је био нападнут у прошлости. Злостављање не предодређује да његове жртве буду неморалне или делинквентне; нити их разрешава све њихове личне одговорности за изборе које они касније праве у животу. Али ови уобичајени исходи за жртве су стварне опасности. Они доприносе озбиљности питања: како можемо заштитити децу од малтретирања?