1. Шта је Јехова дао сваком свом верном слуги?

 СВИМА који му служе Јехова је с љубављу дао место у скупштини. Иако имамо различите улоге, сви смо драгоцени и потребни смо једни другима. Како апостол Павле истиче ту важну поуку?

2. Према Ефешанима 4:16, зашто је неопходно да ценимо једни друге и да сарађујемо?

² У стиху на ком се темељи овај чланак Павле је истакао да ниједан Јеховин слуга не може рећи другом: „Не требаш ми“ (1. Кор. 12:21). Да би у скупштини владао мир, неопходно је да ценимо једни друге и да сарађујемо. (Прочитати Ефешанима 4:16.) Када смо сложни, скупштина је јака и сви се осећају вољено.

3. О чему ће бити речи у овом чланку?

³ Како можемо показати да поштујемо друге у скупштини? У овом чланку биће речи о томе како старешине могу показати међусобно поштовање. Затим ће се говорити о томе како можемо показати да ценимо браћу и сестре који нису у браку. На крају ћемо видети како можемо показати да поштујемо оне који тек уче наш језик.

4. Који савет из Римљанима 12:10 старешине треба да примењују?

⁴ Све старешине у скупштини су наименоване Јеховиним светим духом. Међутим, сваки од њих има различите дарове и способности (1. Кор. 12:17, 18). Неки су недавно постали старешине и имају релативно мало искуства. Други због поодмаклих година и слабог здравља не могу да учине много. Па ипак,  ниједан старешина не треба да има став као да другом каже: „Не требаш ми.“ Сви треба да поступају у складу с Павловим саветом који је забележен у Римљанима 12:10. (Прочитати.)

5. Како старешине показују међусобно поштовање и зашто је то важно?

⁵ Старешине показују међусобно поштовање кад пажљиво слушају једни друге. То је нарочито важно на састанцима старешинства када се разматрају озбиљна питања. Запази шта је речено у Стражарској кули од 1. фебруара 1989: „Старешине треба да буду свесне чињенице да Христ посредством светог духа може да усмерава мисли било ког члана старешинства на библијско темељно начело, које је одлучујуће за решење неког проблема или доношење неке важне одлуке (Дела апостолска 15:6-15). Ниједан члан старешинства нема монопол на свети дух.“

6. Шта ће старешинама помоћи да буду сложне и како ће то користити скупштини?

⁶ Старешина који поштује друге старешине не покушава да увек први говори на састанцима старешинства. Он не води главну реч и не сматра да је увек у праву. Своје мишљење износи понизно и ненаметљиво. Пажљиво слуша оно што други имају да кажу. Што је још важније, жели да се води библијским начелима и да следи вођство „верног и разборитог роба“ (Мат. 24:45-47). Кад старешине разговарају у духу љубави и поштовања, Божји свети дух је с њима и помаже им да донесу одлуке које ће јачати скупштину (Јак. 3:17, 18).

7. Како је Исус гледао на самаштво?

⁷ У скупштинама данас има брачних парова и породица, али и многих који нису у браку. Како треба да гледамо  на ту браћу и сестре? Осмотримо како је Исус гледао на самаштво. Док је био на земљи, он се није женио и све своје време и пажњу посветио је служби. Никад није рекао да хришћанин мора ступити у брак односно да мора остати сам. Међутим, рекао је да ће неки хришћани одлучити да не ступе у брак (Мат. 19:11, 12). Исус је поштовао оне који су били сами. Није сматрао да су мање вредни нити да им нешто у животу недостаје.

8. Према 1. Коринћанима 7:7-9, шта је Павле препоручио хришћанима?

⁸ Попут Исуса, апостол Павле је служио Јехови као самац. Он никад није рекао да би било погрешно да хришћанин ступи у брак. Био је свестан да је то ствар личног избора. Па ипак, препоручио је хришћанима који нису били у браку да размисле да ли могу наставити тако да служе Јехови. (Прочитати 1. Коринћанима 7:7-9.) Павле сигурно није сматрао да су они мање вредни од оних који су у браку. На пример, поверио је важне одговорности младом Тимотеју, који није био ожењен (Фил. 2:19-22). b Према томе, било би погрешно процењивати да ли брату треба поверити неке одговорности на основу тога да ли је у браку (1. Кор. 7:32-35, 38).

9. Шта се може рећи о браку и самаштву?

⁹ Ни Исус ни Павле нису рекли да хришћанин мора ступити у брак односно да мора остати сам. Шта се онда може рећи о браку и самаштву? То је лепо објашњено у Стражарској кули од 1. октобра 2012: „У суштини, и једно и друго [и брак и самаштво] се може назвати даром од Бога [...] Јехова на самаштво не гледа као на извор срамоте и жалости.“ Имајући то у виду, треба да поштујемо браћу и сестре који нису у браку.

10. Како можемо показати поштовање према хришћанима који нису у браку?

¹⁰ Како можемо показати поштовање према осећањима и одлукама хришћана који нису у браку? Не смемо заборавити да су неки од њих одлучили да остану сами. Други би желели да ступе у брак, али још увек нису нашли  праву особу. Некима је можда брачни други умро. У сваком случају, да ли би било на месту да их питамо зашто још нису ступили у брак или да им понудимо помоћ да нађу брачног друга? Наравно, неки од њих ће нас можда замолити да им помогнемо у томе. Али ако то не траже, како би се могли осећати ако им понудимо да нађемо некога за њих? (1. Сол. 4:11; 1. Тим. 5:13). Погледајмо шта су о томе рекла нека браћа и сестре који нису у браку.

11-12. Како бисмо могли обесхрабрити браћу и сестре који нису браку?

¹¹ Један неожењени покрајински надгледник који веома добро обавља своју службу сматра да самаштво има многе позитивне стране. Али рекао је да га понекад обесхрабри кад га добронамерна браћа и сестре питају: „Зашто се још ниси оженио?“ Неожењени брат који служи у једној подружници каже: „Понекад примећујем да нека браћа и сестре сажаљевају оне који нису у браку. Због таквог става самаштво може изгледати као терет, а не као дар.“

¹² Једна неудата сестра која служи у Бетелу испричала је: „Неки објавитељи претпостављају да сви самци траже брачног друга или да на сваки друштвени скуп гледају као на прилику да упознају неког. Једном сам службено путовала у други крај земље и стигла сам те вечери кад је био састанак. Сестра код које сам била смештена рекла ми је да су са њом у скупштини два брата мојих година. Уверавала ме је да не покушава ни са ким да ме споји, али чим смо ушле у Дворану Краљевства, одвела ме је право код њих двојице. Сувишно је рећи да смо се све троје осећали веома непријатно.“

13. Чији пример је охрабрио једну неудату сестру?

¹³ Још једна неудата сестра која служи у Бетелу рекла је: „Познајем пионире који су у зрелим годинама и нису у браку. Они су стабилни, имају јасне циљеве, самопожртвовани су, задовољни својом службом и чине много за скупштину. Имају разумно гледиште о својим околностима – не мисле да су бољи од других због тога што нису у браку нити да им нешто у животу недостаје јер немају брачног друга и децу.“ У томе је лепота скупштине у којој се осећаш вољено и поштовано. Нико те не сажаљева нити ти завиди, не игнорише те нити те узвисује. Знаш да ту припадаш.

14. Како можемо показати поштовање према онима који нису у браку?

¹⁴ Наша браћа и сестре који нису у браку биће нам захвални ако их не процењујемо на основу брачног статуса већ на основу њихових добрих особина. Не треба да их сажаљевамо, већ да их ценимо због њихове оданости Богу. Ако тако поступамо, нико од њих неће имати утисак да им говоримо: „Не требаш ми“ (1. Кор. 12:21). Знаће да их поштујемо и да ценимо њихову улогу у скупштини.

15. Шта су неки урадили да би могли више да пруже у служби?

¹⁵ Недавних година, многи објавитељи су одлучили да науче други језик  како би могли више да пруже у служби. То подразумева одређене промене у њиховом животу. Та браћа и сестре су отишли из своје скупштине да би служили у скупштини на страном језику, јер је тамо потребно више објавитеља (Дела 16:9). То је лична одлука коју су донели да би у већој мери служили Јехови. Премда ће бити потребне године да би потпуно овладали страним језиком, они већ сада много помажу новој скупштини. Њихове добре особине и искуство јачају скупштину и доприносе њеној стабилности. Много нам значе та самопожртвована браћа и сестре!

16. На основу чега старешине процењују да ли брат испуњава услове да служи као старешина или слуга помоћник?

¹⁶ Старешинство неће оклевати да препоручи брата за старешину или слугу помоћника само зато што још увек не говори течно језик њихове скупштине. Процениће га на основу библијских услова за старешине и слуге помоћнике, а не на основу тога колико добро говори тај језик (1. Тим. 3:1-10, 12, 13; Титу 1:5-9).

17. Коју одлуку родитељи треба да донесу кад се преселе у другу земљу?

¹⁷ Неке породице су дошле у другу земљу као избеглице или у потрази за послом. У таквим случајевима, њихова деца вероватно иду у школу на званичном језику те земље. Вероватно и родитељи треба да науче тај језик да би могли да нађу посао. Шта ако ту где су се доселили постоји скупштина или група на њиховом матерњем језику? Где ће породица ићи на састанке? Да ли ће то бити скупштина на званичном језику те земље или на њиховом језику?

18. У складу с Галатима 6:5, како можемо показати да поштујемо одлуку поглавара породице?

¹⁸ Одлуку у коју скупштину ће породица ићи треба да донесе поглавар породице. Он мора да размисли шта је најбоље за целу породицу. (Прочитати Галатима 6:5.) Пошто је то ствар личног избора, треба да поштујемо његову одлуку. Шта год да је одлучио, прихватимо то и срдачно дочекајмо породицу у нашу скупштину (Римљ. 15:7).

19. О чему поглавари породица треба да размисле уз молитву?

¹⁹ У другим случајевима, породице служе у скупштини на матерњем језику родитеља, иако га деца не говоре добро. Ако се та скупштина налази на подручју где се говори званични  језик земље, деци је можда тешко да разумеју састанке и зато не напредују духовно. Зашто се то дешава? Деца се школују на језику нове земље, а не на матерњем језику родитеља. У оваквим случајевима, поглавари породица треба да уз молитву добро размисле како да помогну деци да се приближе Јехови и његовом народу. Имају две могућности: да помогну деци да добро савладају матерњи језик или да размисле о пресељењу у скупштину на језику који деца добро разумеју. Шта год да поглавар породице одлучи, скупштина коју изабере треба да тој породици покаже љубав и поштовање.

20. Како можемо показати да поштујемо браћу и сестре који уче наш језик?

²⁰ Због свега што смо овде навели, у многим скупштинама има браће и сестара који се труде да науче језик те скупштине. Можда им је тешко да се изразе. Не треба да дозволимо да нас то спречи да видимо њихову љубав према Јехови и жељу да му служе. Кад видимо те дивне особине, од срца ћемо ценити и поштовати ту браћу и сестре. Нећемо рећи „не требаш ми“ само зато што не говоре добро наш језик.

21-22. Коју част имамо?

²¹ Јехова нам је указао част да будемо део његове скупштине. Без обзира на то да ли смо мушкарци или жене, самци или у браку, млади или стари, добро говоримо неки језик или га тек учимо, драгоцени смо Јехови и једни другима (Римљ. 12:4, 5; Кол. 3:10, 11).

²² И даље се трудимо да примењујемо многе дивне поуке из Павловог поређења о људском телу. Ако то будемо чинили, увидећемо како можемо још више храбрити браћу и сестре и показивати им да их волимо и поштујемо.