1. Зашто је време у коме живимо посебно?

 ЖИВИМО у времену које је заиста посебно. Као што је у Библији проречено, Јехова сакупља „велико мноштво људи [...] из свих народа и племена и народности и језика“. Они сачињавају „силан народ“ који броји више од осам милиона људи који радосно „служе [Богу] дан и ноћ“ (Откр. 7:9, 15; Ис. 60:22). Никада раније није било толико много људи који воле Бога и своје ближње.

2. Која је љубав уобичајена међу људима отуђеним од Бога? (Видети слику на почетку чланка.)

² Међутим, у Библији је проречено да ће постојати и они који неће волети Бога, већ себе, што је одлика себичних људи, отуђених од Бога. Апостол Павле је о томе написао: „У последњим данима [...] људи ће бити себични [самољубиви, Савремени српски превод], похлепни за новцем [...] који више воле ужитке него Бога“ (2. Тим. 3:1-4). Таква себична љубав у којој је особа окренута само према себи у потпуној је супротности с љубављу према Богу. Људи можда сматрају да ће им то донети срећу, али такав став је само допринео томе да је данас свет пун самољубивих људи  због којих су ово заиста „тешка времена“.

3. Шта ћемо разматрати у овом чланку и зашто?

³ Апостол Павле је знао да себична љубав, која је веома раширена, може лоше утицати на праве хришћане. Зато је својим суверницима рекао да се клоне оних који је показују (2. Тим. 3:5). Али ми не можемо избећи сваки контакт с таквим људима. Зато је важно да размишљамо како се можемо заштитити од њиховог лошег утицаја и како да угодимо Јехови, Богу који је оличење љубави. Погледајмо сада која је разлика између љубави према Богу и љубави о којој се говори у 2. Тимотеју 3:2-4. То ће нам помоћи да се преиспитамо и да схватимо која љубав доноси праву срећу у животу.

4. Зашто је сасвим нормално да волимо себе?

⁴ Апостол Павле је написао да ће људи бити самољубиви. Има ли нечег лошег у томе да волимо себе? Наравно да нема. То је сасвим нормално, па чак и пожељно. Јехова нас је тако створио. Исус је рекао: „Воли свог ближњег као самог себе“ (Мар. 12:31). Ако не волимо себе, не можемо волети ни своје ближње. Библија још каже: „Мужеви треба да воле своје жене као своје тело. Ко воли своју жену, воли самог себе. Јер нико не мрзи своје тело, него га храни и негује“ (Еф. 5:28, 29). Дакле, јасно је да у извесној мери морамо волети себе.

5. Како би описао самољубиве људе?

⁵ У 2. Тимотеју 3:2 не говори се о нормалној и уравнотеженој љубави према себи, већ о извитопереној и себичној љубави. Они који претерано воле себе мисле о себи више него што треба да мисле. (Прочитати Римљанима 12:3.) Они су себи на првом месту и не маре много за друге. Кад не иде све како треба, увек су им други криви. У једном библијском приручнику се за оне који превише воле себе каже да су попут „јежа који се склупча и тако мекоћу и топлину свог крзна задржава само за себе, а свима осталима показује своје оштре бодље“. Такви саможиви људи не могу бити заиста срећни.

6. Како љубав према Богу утиче на људе?

⁶ Неки изучаваоци Библије сматрају да је апостол Павле најпре навео самољубивост зато што из ње произлазе друге лоше особине. За разлику од тога, љубав према Богу позитивно утиче на људе. Тако се у Библији љубав према Богу повезује с радошћу, миром, стрпљењем, љубазношћу, добротом, вером, благошћу и самосавладавањем (Гал. 5:22, 23). Псалмиста је написао: „Срећан је народ чији је Бог Јехова!“ (Пс. 144:15). Јехова је срећан Бог, па је зато и његов народ срећан. Надаље, за разлику од самољубивих људи који мисле само на своју корист, Јеховине слуге уживају у томе да чине нешто добро за друге (Дела 20:35).

7. Која питања ће нам помоћи да утврдимо колико волимо Бога?

⁷ Како можемо утврдити да ли више волимо Бога или себе? Размотримо савет који је записан у Филипљанима 2:3, 4: „Ништа не радите из частољубља нити из сујете, него у понизности сматрајте друге већима од себе, и не гледајте само на своју корист него и на корист других.“ Можемо да се питамо: „Да ли примењујем тај савет? Да ли се искрено трудим да вршим Јеховину вољу? Да ли помажем другима,  било у скупштини било у служби проповедања?“ Није увек лако посветити се другима. То изискује труд и самопожртвованост. Али сазнање да због тога имамо наклоност Јехове, Врховног Владара целог свемира, доноси нам радост која се ни са чим не може упоредити.

8. На шта је неке подстакла љубав према Јехови?

⁸ Љубав према Јехови је подстакла неке да се одрекну уносне каријере да би му више служили. На пример, једна наша сестра из Сједињених Држава, која се зове Ерика, по занимању је лекар. Али одлучила је да се посвети пионирској служби, а не каријери. Заједно са својим мужем служила је у неколико земаља. Она каже: „Многа искуства која смо доживели помажући другима на страном говорном подручју, као и пријатељства која смо стекли, заиста су обогатили наш живот. И даље радим као лекар, али то што више времена и снаге користим да лечим људе у духовном погледу и да будем ту за браћу у скупштини доноси ми праву радост и задовољство.“

9. Зашто љубав према новцу не доноси срећу?

⁹ Апостол Павле је написао да ће људи бити „похлепни за новцем“. Пре неколико година, један пионир у Ирској је разговарао с једним човеком о Богу. Тај човек је извадио новчаник, узео неколико новчаница, подигао их увис и поносно рекао: „Ово је мој бог!“ Иако многи не би овако отворено рекли колико им је новац важан, свет је препун оних који воле новац и ствари које се њиме могу купити. Али Библија јасно каже: „Ко воли сребро, никад му није доста сребра, и ко воли богатство, никад му није доста добитка“ (Проп. 5:10). Такви људи згрћу себи богатство, јер увек желе више, и тако себи наносе „многе патње“ (1. Тим. 6:9, 10).

10. Шта је Агур рекао о сиромаштву и богатству?

¹⁰ Наравно, свима нам је потребан новац. Он нам пружа извесну меру сигурности (Проп. 7:12). Али може ли човек бити заиста срећан ако има само за неке најосновније ствари? Наравно да може! (Прочитати Проповедника 5:12.) О томе је Агур, Јакејев син, написао: „Не дај ми ни сиромаштва ни богатства. Дај ми да једем хлеба колико ми треба.“ Није тешко разумети зашто није желео да буде сиромашан. Као што је у наставку објаснио, није желео да се нађе у искушењу да краде јер би тиме нанео срамоту Јехови. Али зашто се није молио ни да буде богат? То је објаснио када је рекао: „Да се не бих заситио, па те се одрекао и рекао: ’Ко је Јехова?‘“ (Посл. 30:8, 9). Вероватно смо се и ми срели с некима који се више уздају у своје богатство него у Бога.

11. Шта је Исус рекао о новцу?

¹¹ Они који воле новац не могу угодити Богу. Зато је Исус рекао: „Нико не може робовати двојици господара, јер или ће једног мрзети, а другог волети, или ће једном бити привржен, а другога презирати. Не можете робовати Богу и богатству.“ Пре тога је рекао: „Не скупљајте више себи благо на земљи, где мољац и рђа нагризају, и где лопови проваљују и краду. Него скупљајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не нагризају, и где лопови не проваљују и не краду“ (Мат. 6:19, 20, 24).

12. Како нам скромнији начин живота омогућује да више служимо Јехови?

 ¹² Многе Јеховине слуге су увиделе да им скромнији начин живота доноси више среће и да им омогућује да у већој мери служе Јехови. На пример, један наш брат из Сједињених Држава, који се зове Џек, продао је своју велику кућу и напустио посао којим се бавио зато што је желео да се придружи својој супрузи у пионирској служби. Он каже: „Није било лако напустити лепу кућу и имање. Али пре него што смо то урадили, годинама сам долазио кући нервозан због проблема на послу, док је моја супруга, која је била општи пионир, увек била срећна. Знала је да ми каже: ’Ја имам најбољег газду на свету!‘ Сада када сам и ја пионир, обоје радимо за истог газду, Јехову.“

13. Како можемо проценити какав је наш став према новцу?

¹³ Да бисмо проценили какав је наш став према новцу, морамо искрено одговорити на следећа питања: „Да ли својим начином живота показујем да заиста верујем у оно што Библија каже о новцу? Да ли стално размишљам о томе како да зарадим новац? Да ли су ми материјалне ствари важније од пријатељства с Јеховом и другим људима? Да ли се заиста уздам у Јехову да ће се побринути за моје основне потребе?“ Можемо бити сигурни да Јехова никада неће разочарати оне који се уздају у њега (Мат. 6:33).

14. Које је уравнотежено гледиште о ужицима?

¹⁴ Као што је проречено, данас има много оних који „воле ужитке“. Видели смо да је нормално да у извесној мери волимо себе и да нам новац донекле пружа сигурност. Исто тако је нормално да постоје и неке ствари у којима уживамо. Јехова сигурно не жели да се одричемо сваког задовољства. Сама Библија каже: „Хајде, с радошћу једи хлеб свој и веселог срца пиј вино своје“ (Проп. 9:7).

15. О коме се говори у 2. Тимотеју 3:4?

 ¹⁵ Израз који је апостол Павле употребио у 2. Тимотеју 3:4 указује на оне који толико воле ужитке да су због њих из свог живота искључили Бога. Изворни текст носи мисао о томе да ће ти људи „волети ужитке, а не Бога“. Један изучавалац Библије је написао: „Овај [стих] сасвим сигурно не говори о људима који у извесној мери воле Бога, већ о онима који га уопште не воле.“ То је веома озбиљно упозорење онима који претерано воле ужитке. Библија за њих каже да су „одвучени [...] ужицима овог живота“ (Лука 8:14).

16, 17. Какав став је Исус имао према ужицима?

¹⁶ Исус нам је показао шта значи имати уравнотежен став према ужицима. Библија каже да је био на једној свадби и на једној великој гозби (Јов. 2:1-10; Лука 5:29). На свадби је нестало вина, па је учинио чудо и воду претворио у вино. Када су га једном другом приликом неки критиковали што једе и пије, он је отворено рекао да су ти људи неуравнотежени у својим ставовима (Лука 7:33-36).

¹⁷ Па ипак, Исус није био заокупљен ужицима. Најважније му је било да угоди Јехови и зато је чинио све што може како би помагао људима. Био је спреман да свој живот положи за људе. Онима који желе да иду његовим стопама рекао је: „Срећни сте кад вас због мене вређају и прогоне и лажући вам приписују свакаква зла. Радујте се и кличите, јер је велика ваша награда на небесима. Јер тако су прогонили и пророке пре вас“ (Мат. 5:11, 12).

18. Која питања ће нам помоћи да проценимо колико волимо ужитке?

¹⁸ Како можемо проценити колико волимо ужитке? Било би добро да се питамо: „Да ли ми је забава важнија од састанака и службе проповедања? Да ли сам спреман да се нечега одрекнем да бих служио Јехови? Када бирам разоноду, да ли се питам шта Јехова мисли о таквом виду забаве?“ Ако искрено волимо Јехову, нећемо избегавати само оно што знамо да му се не допада већ и оно што мислимо да му се можда не би допало. (Прочитати Матеја 22:37, 38.)

19. Какви људи никада не могу бити у потпуности срећни?

¹⁹ Ускоро ће доћи крај овом Сатанином свету, у коме људи већ око 6 000 година подносе многе невоље. Земља је пуна самољубивих људи који воле новац и ужитке. То су похлепни људи којима се живот врти око испуњавања сопствених жеља. Они једноставно не могу бити срећни. Насупрот томе, Божја Реч каже: „Срећан је онај коме помаже Бог Јаковљев, који наде своје полаже у Јехову, Бога свога“ (Пс. 146:5).

20. Како је теби љубав према Богу донела срећу?

²⁰ Божји народ негује љубав према Богу и она је сваким даном све већа. Сваке године им се придружују још многи који исто тако развијају љубав према Богу. То је доказ да Божје Краљевство влада и да ће ускоро људима донети неизрециве благослове. Сазнање да чинимо све што можемо да бисмо вршили Божју вољу доноси нам праву радост. А они који воле Јехову заувек ће бити срећни! У следећем чланку ћемо говорити о неким лошим особинама које проистичу из самољубивости и видећемо у каквој су оне супротности с добрим особинама које негују Јеховине слуге.