1, 2. (а) Како људи гледају на слободну вољу? (б) Шта Библија каже о слободној вољи? (в) Која ћемо питања осмотрити у овом чланку?

 КАДА је требало да донесе једну одлуку, једна жена је рекла свом пријатељу: „Не могу да мислим, само ми реци шта треба да урадим. Тако ми је лакше.“ Ова жена је више волела да други одлучују уместо ње него да користи један посебан дар од нашег Створитеља — слободну вољу. Како ти гледаш на тај дар? Да ли волиш да доносиш одлуке или би радије да други одлучују уместо тебе?

² Људи већ вековима воде многе расправе на тему слободне воље. Неки кажу да она не постоји, већ да је Бог унапред одредио како ће изгледати наш живот. Други кажу да би она постојала само ако би човек имао апсолутну слободу. Међутим, да бисмо исправно разумели ову тему, неопходно је да видимо шта о томе каже Божја Реч. Она нам открива да нас је Јехова створио са слободном вољом, то јест с могућношћу да своје умне способности користимо како бисмо нешто одлучили или изабрали. (Прочитати Исуса Навина 24:15.) Библија нам такође пружа одговоре на следећа питања: Како треба да користимо  слободу избора? Да ли та слобода има границе? Како наши избори показују колико волимо Јехову? Како показујемо да поштујемо одлуке других?

3. Како Јехова користи своју слободу?

³ Само Јехова има апсолутну слободу. Међутим, из начина на који је користи можемо много тога научити. Примера ради, давно у прошлости, он је изабрао Израелце да носе његово име, да буду „његово драгоцено власништво“ (Пон. зак. 7:6-8). Зашто је баш њих изабрао? Зато што је желео да одржи обећање које је вековима раније дао Аврахаму (Пост. 22:15-18). Поред тога, Јехова своју слободу увек користи с љубављу и праведно. То се може видети из начина како се опходио с Израелцима, који су му често окретали леђа. На пример, када би се покајали, он би им показао љубав и милосрђе. То се види из његових следећих речи: „Ја ћу излечити њихову неверност. Волећу их драге воље“ (Ос. 14:4). Јехова заиста пружа предиван пример у томе како користити слободу на добробит других.

4, 5. (а) Како је Јеховин првенац користио слободну вољу? (б) Које питање свако од нас треба себи да постави?

⁴ Када је створио анђеле и људе, Јехова их је обдарио слободном вољом. Прва особа која је добила тај дар био је Јеховин првенац, „слика невидљивог Бога“, који је своју слободу избора увек користио на исправан начин (Кол. 1:15). На пример, пре него што је дошао на земљу, он је изабрао да остане одан свом Оцу и да се не придружи Сатаниној побуни. Надаље, када је био на земљи, одлучио је да не подлегне Сатаниним кушњама (Мат. 4:10). Чак је и у ноћи пре своје смрти рекао свом Оцу да жели да изврши његову вољу: „Оче, ако хоћеш, уклони ову чашу од мене. Али нека не буде моја воља, него твоја“ (Лука 22:42). Да ли се и ми можемо угледати на Исуса и користити слободу избора да бисмо славили Јехову и вршили његову вољу?

⁵ Пошто смо и ми створени по Божјој слици, одговор је потврдан (Пост. 1:26). Међутим, ми немамо апсолутну слободу као Јехова. У Божјој Речи се каже да је Јехова поставио границе нашој слободи и да их морамо поштовати. На пример, у породичном кругу, супруга треба да буде подложна свом мужу, а деца својим родитељима (Еф. 5:22; 6:1). С обзиром на то, добро је да се питамо: „Како гледам на границе које нам Јехова поставља?“ Одговор на ово питање може утицати на нашу вечну будућност.

6. Зашто је добро да постоје правила и ограничења?

⁶ Да ли можемо рећи да смо заиста слободни ако морамо поштовати ограничења и правила? Свакако да можемо. Зашто? Правила и ограничења нас штите. Погледајмо то на једном примеру. Рецимо да смо одлучили да кренемо на пут. Да ли би било безбедно да возимо путем на ком нема саобраћајних знакова, где свако може да одлучи колико ће брзо возити и којом ће страном возити? Наравно да не би. Слично је и у животу. Границе су нам неопходне да бисмо у потпуности уживали у слободи. Да бисмо још боље разумели колико је мудро да своје право избора користимо у оквиру граница које је поставио Јехова, осмотримо неке примере из Библије.

7. (а) По чему се човек разликује од животиња? (б) Наведи једно подручје на ком је Адам имао слободу избора.

 ⁷ Јехова је слободном вољом даровао и првог човека, Адама. По томе се он разликовао од животиња, будући да су оне створене са инстинктом. Адам је свој дар испрва користио на исправан начин. На пример, могао је да посматра животиње и да одабере како ће коју назвати. Иако је Јехова створио животиње пре него што је створио Адама, ипак није он одлучио како ће се које створење назвати, већ је ту радост препустио Адаму. Тако је Јехова „доводио [животиње] пред човека“. Није се мешао у Адамов избор, већ „како је човек назвао сваку живу душу, тако јој је било име“ (Пост. 2:19).

8. (а) Како је Адам злоупотребио слободну вољу? (б) До чега је довела Адамова погрешна одлука?

⁸ Јехова је рекао Адаму да треба да претвори земљу у рај и притом му је дао доста слободе. Њему и његовој супрузи, Еви, рекао је: „Рађајте се и множите се, напуните земљу и себи је подложите, и владајте над морским рибама и створењима која лете по небу и над свим створењима што се мичу по земљи“ (Пост. 1:28). Међутим, Адам није био задовољан својом улогом. Зато је решио да прекорачи границе које му је Бог поставио, па је јео забрањени плод. На тај начин је злоупотребио слободну вољу и својим потомцима нанео патњу, која траје већ хиљадама година (Римљ. 5:12). Размишљање о томе до чега је довео Адамов погрешан избор требало би да нас наведе да своје право на одлучивање користимо одговорно и да поштујемо границе које Јехова постави.

9. Коју је могућност Јехова понудио Израелцима и како су они реаговали?

⁹ Адам и Ева су на све људе пренели несавршеност и смрт. Међутим, њиховом непослушношћу људи нису изгубили слободну вољу, то јест могућност да праве личне изборе. То се види на примеру Израелаца. Када им је Јехова понудио могућност да постану његово драгоцено власништво, они су једногласно рекли: „Све што је Јехова рекао спремни смо да чинимо“ (Изл. 19:3-6, 8). Тако су изабрали да се придржавају услова које им је Јехова изнео како би постали народ који носи његово име. Нажалост, с временом су погазили своје обећање и тако на погрешан начин искористили своје право избора. Нека нам њихов пример послужи као упозорење да увек пазимо како користимо своју слободу. Притом је важно да се чврсто држимо Јехове и његових праведних мерила (1. Кор. 10:11).

10. Наведи неке особе које су на исправан начин користиле своје право избора. (Видети слику на почетку чланка.)

¹⁰ У 11. поглављу Јеврејима налазе се имена 16 Божјих слугу који су слободну вољу користили у оквиру граница које им је поставио Бог. Због тога су били благословљени, а очекује их и дивна будућност. На пример, Ноје је показао снажну веру и саградио арку коју му је Бог рекао да сагради. То што је изабрао да слуша Божје смернице спасло је живот члановима његове породице и будућим поколењима (Јевр. 11:7). Аврахам и Сара су такође послушали Бога и из Ура кренули у земљу коју им је обећао. Након неког времена, имали су прилику да се врате у свој богати град. Међутим, нису то учинили већ су остали усредсређени на „оно што им је било обећано“  и тежили су за оним што је боље (Јевр. 11:8, 13, 15, 16). Мојсије је иза себе оставио египатско богатство и „радије је изабрао да буде злостављан заједно с Божјим народом него да привремено ужива у греху“ (Јевр. 11:24-26). Нека нас ови добри примери подстакну да своју слободну вољу увек користимо на исправан начин тако што ћемо вршити Божју вољу.

11. (а) У ком случају нам је слобода избора посебно драгоцена? (б) Шта показује начин на који користимо своју слободу избора?

¹¹ Можда нам се чини да је лакше да неко други доноси одлуке уместо нас. Међутим, тада не бисмо осетили колико је драгоцена слобода избора, посебно кад је реч о служењу Богу. (Прочитати Поновљене законе 30:19, 20.) У Поновљеним законима 30:19 видимо који је избор Јехова ставио пред Израелце, а у 20. стиху видимо да су они својим избором имали прилику да покажу Јехови колико га воле. Исто је и данас. И ми бирамо да ли ћемо служити Јехови, а начин на који користимо своју слободу избора показује колико га волимо и колико нам је важно да му одајемо част.

12. За шта никада не смемо да користимо своју слободу?

¹² Замисли да си једном пријатељу поклонио нешто вредно. Сигурно би ти било тешко кад би чуо да је он то бацио или, што је још горе, да је то употребио да неког повреди! Слично томе, Јехова је људима поклонио слободну вољу. Међутим, они тај дар злоупотребљавају чак до те мере да повређују друге. Јехови је сигурно тешко због такве незахвалности. Али такав став није никакво чудо пошто живимо „у последњим данима“ када многи показују незахвалан дух (2. Тим. 3:1, 2). Немојмо себи никад допустити да злоупотребимо слободу коју нам је Јехова дао и да постанемо незахвални. Како би се могло десити да злоупотребимо своју слободу?

13. Како можемо на исправан начин користити своју слободу?

¹³ Сви имамо право да бирамо друштво, стил одевања и дотеривања, као и забаву. Међутим, уколико изаберемо да робујемо телесним жељама или светским трендовима, наша слобода може постати „покриће  за зло“. (Прочитати 1. Петрову 2:16.) Не желимо да своју слободу користимо да бисмо угађали телесним жељама, већ да бисмо све чинили „на Божју славу“ (Гал. 5:13; 1. Кор. 10:31).

14. Зашто је важно да се уздамо у Јехову када доносимо одлуке?

¹⁴ Још један начин како можемо исправно користити своју слободу јесте да се уздамо у Јехову и да прихватимо ограничења која нам поставља. Тада ћемо доносити добре одлуке. О томе је Јехова рекао: „Ја, Јехова, ја сам твој Бог, који те учи за твоје добро и који те води путем којим треба да идеш“ (Ис. 48:17). Такође морамо понизно признати „да пут земаљског човека није у његовој власти. Човек који ходи не може да управља својим корацима“ (Јер. 10:23). Пазимо да не упаднемо у замку самоуверености, као што су то учинили Адам и Израелци. Уместо тога, уздајмо се „у Јехову свим срцем својим“ (Посл. 3:5).

15. Чему нас учи начело из Галатима 6:5?

¹⁵ То што имамо слободу да доносимо личне одлуке значи да треба да поштујемо и право других у том погледу. Зашто је то важно? Зато што не постоје две особе које ће увек донети исту одлуку. То је случај чак и кад је реч о нашем понашању и служби Богу. Зато је важно да задржимо на уму начело из Галатима 6:5. (Прочитати.) Када разумемо да сваки хришћанин мора „носити свој терет“, онда ћемо поштовати права других на личне изборе.

16, 17. (а) Који је проблем настао у скупштини у Коринту? (б) Како је Павле помогао Коринћанима да реше тај проблем и чему нас то учи?

¹⁶ Осмотримо један библијски пример који показује зашто морамо уважавати савест наше браће и поштовати њихове изборе. У скупштини у Коринту је настала подела око тога да ли треба јести месо које се продаје на пијацама, а за које је постојала могућност да је раније било принето идолима. Неки су размишљали: „Идол заправо није ништа“ и зато су закључили да се такво месо може јести чисте савести. Међутим, они који су раније обожавали те идоле, сматрали су да би једење таквог меса било чин идолопоклонства (1. Кор. 8:4, 7). То је било осетљиво питање које је претило да угрози јединство целе скупштине. Како им је Павле помогао да то реше?

¹⁷ Најпре је обе стране подсетио да их храна неће приближити Богу (1. Кор. 8:8). Затим им је рекао да не допусте да њихово право на избор постане „камен спотицања слабима“ (1. Кор. 8:9). Касније је оне с преосетљивом савешћу поучио да не суде онима који једу такво месо (1. Кор. 10:25, 29, 30). Дакле, у овом важном питању, сваки хришћанин је морао да на темељу савести донесе личну одлуку. Шта из овог примера учимо? Будући да морамо поштовати одлуке других у важним питањима, као што су она која се тичу службе Богу, зар не треба онда да уважавамо и њихове мање важне одлуке? (1. Кор. 10:32, 33).

18. Како можеш показати захвалност за слободну вољу?

¹⁸ Јехова нам је дао слободну вољу, а с тим и праву слободу (2. Кор. 3:17). То је изузетно вредан дар јер нам омогућава да доносимо одлуке које показују колико га волимо. Зато покажимо захвалност Јехови тако што ћемо тај дар користити на начин који ће га прославити и који ће уважити право других на личне одлуке.