1, 2. (а) Шта је Јехова прорекао за наше време? (б) На која питања ће бити одговорено у овом чланку? (Видети слику на почетку чланка.)

ГОВОРЕЋИ о нашем времену, Јехова је прорекао: „Десет људи из свих језика којима говоре народи ухватиће једног Јудејца за скут и говориће: ’Идемо с вама, јер смо чули да је Бог с вама‘“ (Зах. 8:23). „Десет људи“ предочавају оне који имају наду у вечни живот на земљи. Они „држе Јудејца за скут“ у том смислу што пружају пуну подршку помазаним хришћанима. Част им је што могу да буду њихови сарадници јер су уверени да Јехова даје свој благослов „Израелу Божјем“ (Гал. 6:16).

² Попут пророка Захарије, и Исус је истакао да ће у Божјем народу владати изузетно јединство. Указао је да ће међу његовим следбеницима постојати две групе, „мало стадо“ и „друге овце“, али је рекао да ће они сачињавати „једно стадо с једним пастиром“ (Лука 12:32; Јов. 10:16). Међутим, у вези с тим двема групама јављају се нека питања: (1) Да ли „друге овце“ треба да знају имена свих помазаника? (2) Какав став према себи и другима треба да имају помазани  хришћани? (3) Како треба да реагујеш ако неко из твоје скупштине почне да узима хлеб и вино на Спомен-свечаности? (4) Треба ли да те брине ако приметиш да се повећао број оних који тврде да имају небески позив? У наставку ћемо осмотрити свако од ових питања.

3. Зашто не можемо поуздано знати ко ће бити међу 144 000?

³ Да ли припадници „других оваца“ треба да знају имена свих помазаника? Укратко речено, не. Због чега то кажемо? Чак и ако је неко добио небески позив, то је још увек само позив, а не коначна потврда да ће примити своју награду. Будући да то зна, Сатана подиже лажне пророке да би „ако је могуће, завели и изабране“ (Мат. 24:24). Нико не може знати да ли ће помазани хришћанин примити небеску награду све док Јехова не просуди да је достојан тога. Јехова доноси ту одлуку и помазаног хришћанина завршно обележава печатом, непосредно пред смрт или кратко пре почетка „велике невоље“ (Откр. 2:10; 7:3, 14). Према томе, било би бесмислено да покушавамо да утврдимо ко ће од Божјих слугу на крају бити међу 144 000. [1]

4. Будући да не знамо имена свих помазаника, у ком смислу ми „идемо“ с њима?

⁴ Ако данас није могуће поуздано знати имена свих духовних Израелаца, како припадници „других оваца“ могу да „иду“ с њима? Запази шта се у Захаријином пророчанству каже о десет људи. Они ће ухватити „једног Јудејца за скут и говориће: ’Идемо с вама, јер смо чули да је Бог с вама‘“. Премда се у стиху помиње само један Јудејац, у наставку се користи множина, па је очигледно да се не ради о појединцу већ о групи. Према томе, није неопходно да знамо имена свих духовних Јудејаца нити треба да их следимо као појединце. Неопходно је да их препознамо као групу и да им пружамо подршку. Нигде у Библији не налазимо подстицај да следимо неког човека. Наш вођа је Исус (Мат. 23:10).

5. О ком упозорењу помазаници треба да озбиљно размисле и зашто?

⁵ Они који узимају хлеб и вино приликом обележавања Христове смрти треба да озбиљно размисле о упозорењу из 1. Коринћанима 11:27-29. (Прочитати.) Шта је суштина Павлових речи? Уколико би нечим нарушио свој однос са Јеховом, помазани хришћанин не би био достојан да узима хлеб и вино (Јевр. 6:4-6; 10:26-29). Ово упозорење подсећа помазанике да још нису примили своју награду. Зато је неопходно да истрајно стреме ка свом „циљу, ка награди небеског Божјег позива посредством Христа Исуса“ (Фил. 3:13-16).

6. Какав став према себи треба да имају помазани хришћани?

⁶ Под Божјим надахнућем, Павле је подстакао помазане хришћане: „Усрдно [вас] молим да живите животом достојним позива којим сте позвани, са свом понизношћу и благошћу, с дуготрпљивошћу, подносећи једни друге с љубављу, истински се трудећи да одржите јединство духа, у миру који вас повезује“ (Еф. 4:1-3). Особа коју води  Јеховин дух није поносна већ је понизна (Кол. 3:12). Помазани хришћани су свесни тога да им Јехова не даје обавезно више светог духа него хришћанима који ће добити вечни живот на земљи. Они не тврде да имају посебно знање или откривења, нити покушавају да докажу да су у неком погледу изнад своје браће. Осим тога, никад не би рекли некоме да је и он помазан и да треба да узима симболе. Понизно признају да Јехова одлучује о томе ко ће бити помазан светим духом.

7, 8. Шта помазани хришћани не очекују и зашто?

⁷ Премда је предивно имати небески позив, помазани хришћани не очекују да им други указују посебну част (Еф. 1:18, 19; прочитати Филипљанима 2:2, 3). Путем свог духа, Јехова даје сведочанство њима лично и то не обзнањује другима. Зато они нису изненађени ако им други одмах не поверују да су помазани светим духом. Свесни су да Свето писмо саветује хришћане да не верују тек тако свакоме ко тврди да му је Бог поверио неку посебну службу (Откр. 2:2). Стога не спомињу своје помазање као неку врсту титуле кад се с неким упознају. Они ретко кад говоре другима о том личном искуству, како не би скретали пажњу на себе, и не хвале се наградом коју ће добити у будућности (1. Кор. 1:28, 29; прочитати 1. Коринћанима 4:6-8).

⁸ Надаље, помазани хришћани не сматрају себе делом неког елитног клуба. Не траже друге који имају исту наду, како би с њима причали о помазању или пак основали мале групе за проучавање Библије (Гал. 1:15-17). Ако би то чинили, створили би поделе у скупштини и поступали супротно вођству светог духа, који ствара мир и јединство. (Прочитати Римљанима 16:17, 18.)

9. На шта треба да пазимо у опхођењу са онима који узимају симболе? (Видети оквир „ Љубав се не понаша непристојно“.)

⁹ Како треба да се опходимо према онима који узимају симболе? Исус је својим ученицима рекао: „Ви сте сви браћа.“ Затим је додао: „Ко се узвисује, биће понижен, а ко се понизује, биће узвишен“ (Мат. 23:8-12). Према томе, било би погрешно уздизати појединце, чак и ако су то помазана Христова браћа. Библија нас подстиче да опонашамо веру хришћанских старешина, али у њој нигде не налазимо заповест да узвисујемо неког човека као свог вођу (Јевр. 13:7). Тачно је да се у Светом писму за неке каже да су достојни „двоструке части“. Међутим, разлог није то што су помазани већ то што „добро предводе“ и „напорно раде на томе да говоре и научавају Божју реч“ (1. Тим. 5:17). Онима који имају небески позив било би непријатно ако би их други претерано хвалили и обасипали пажњом. Што је још озбиљније, уколико би им други указивали посебну част, било би им тешко да остану понизни (Римљ. 12:3). Сигурно не желимо да наведемо неког од Христове браће да се поколеба у вери (Лука 17:2).

10. Како можемо показати поштовање према помазаним хришћанима?

¹⁰ Како можемо показати поштовање према онима којима је Јехова упутио небески позив? Између осталог, тако што им не постављамо лична питања о њиховом помазању. Не желимо да задиремо у туђу  приватност (1. Сол. 4:11; 2. Сол. 3:11). Не треба да претпостављамо да родитељи, брачни другови или рођаци помазаника такође имају небеску наду. Генетика или брак немају никакву улогу у томе (1. Сол. 2:12). Такође, не би било на месту да питамо супружнике помазаника како се осећају због тога што у рају на земљи неће бити са својим брачним другом. Таква питања би их могла повредити. Све у свему, можемо имати пуно поуздање да ће Јехова отворити своју руку и испунити жеље сваком живом бићу (Пс. 145:16).

11. Коју ћемо опасност избећи ако не узвисујемо појединце?

¹¹ Они који имају исправан став према помазаним хришћанима заштићени су од једне подмукле опасности. Наиме, Свето писмо нас упозорава да се у скупштину могу увући лажна браћа (Гал. 2:4, 5; 1. Јов. 2:19). Те варалице ће можда чак тврдити да су помазани. Осим тога, неки помазани хришћани могу отпасти од вере (Мат. 25:10-12; 2. Петр. 2:20, 21). Уколико не паднемо у замку да узвисујемо појединце, такви људи нас неће одвући од истине. Поред тога, наша вера се неће пољуљати ако хришћанин који је имао велике одговорности или је дуго служио Јехови напусти истину (Јуд. 16).

12, 13. Зашто не треба да нас брине пораст броја оних који узимају симболе на Спомен-свечаности?

¹² У последње време, сведоци смо пораста броја оних који узимају хлеб и вино приликом обележавања Христове смрти. У претходним деценијама, тај број је опадао. Да ли садашњи пораст треба да нас брине? Не. Осмотримо неке важне факторе које треба имати у виду.

¹³ „Јехова познаје оне који су његови“ (2. Тим. 2:19). Браћа која на Спомен-свечаности броје оне који су узели хлеб и вино не могу да просуде ко заиста има небеску наду. Међу онима који узимају симболе има неких који мисле да су помазани, иако нису. Неки који су једно време узимали симболе касније су престали. Има и оних који  услед менталних или емоционалних проблема верују да ће владати с Христом на небу. Према томе, број оних који узимају хлеб и вино није тачан показатељ броја помазаника који су још увек на земљи.

14. Шта Библија каже о томе колико ће помазаника бити на земљи кад почне велика невоља?

¹⁴ Помазаника ће бити у многим деловима света кад дође време да их Исус сакупи на небо. Библија каже да ће Исус тада „послати своје анђеле уз гласан звук трубе и они ће скупити његове изабране с четири стране света, с једног краја небеса до другог“ (Мат. 24:31). Библија открива да ће током последњих дана мали број помазаника живети на земљи (Откр. 12:17). Међутим, у њој не пише колико ће их бити кад почне велика невоља.

15, 16. Шта треба да имамо у виду у вези са избором 144 000?

¹⁵ Јехова одлучује када ће бирати помазанике (Римљ. 8:28-30). Он је почео да бира помазанике након Христове смрти и ускрсења, и изгледа да су у првом веку сви чланови хришћанске скупштине били помазани. Од првог века до почетка последњих дана, велика већина оних који су тврдили да следе Христа били су лажни хришћани, које је Исус упоредио с „коровом“. Па ипак, Јехова је и у том периоду помазао неке верне људе, који су били попут „пшенице“ из Исусовог поређења (Мат. 13:24-30). У последњим данима, Бог је наставио да бира оне који ће сачињавати 144 000. [2] Ако он одлучи да неке изабере и у позном делу последњих дана, није на нама да доводимо у питање његову мудрост (Ис. 45:9; Дан. 4:35; прочитати Римљанима 9:11, 16). [3] Морамо пазити да не реагујемо као незадовољни радници који су приговарали што је господар дао исту плату и онима који су били унајмљени од једанаестог сата. (Прочитати Матеја 20:8-15.)

¹⁶ Не чине сви који имају небеску наду „верног и разборитог роба“ (Мат. 24:45-47). Као што је било у првом веку, Јехова и Исус и данас хране многе преко неколицине. У првом веку је мали број помазаних хришћана учествовао у писању грчког дела Светог писма. Слично је и данас — само је мали број помазаних хришћана опуномоћен да Божјим слугама даје духовну „храну у право време“.

17. Шта си научио из овог чланка?

¹⁷ Шта смо научили из свега претходно реченог? Јехова је одлучио да оне који су део духовног Израела награди животом на небу, а остале људе животом на земљи. Иако те две групе примају различите награде, Јехова од свих очекује да буду верни до краја. И једни и други морају бити понизни. И једни и други морају бити уједињени. И једни и други морају доприносити миру у скупштини. Пошто смо све ближи крају последњих дана, наставимо да служимо као једно стадо под једним пастиром, Христом.