Покажи захвалност за Божји неописив дар
„Хвала Богу на његовом неописивом дару“ (2. КОР. 9:15)
1, 2. (а) Шта обухвата Божји неописиви дар? (б) Која питања ћемо осмотрити у овом чланку?
ТО ШТО је Јехова послао свог јединорођеног Сина на земљу представља највећи дар љубави свих времена! (Јов. 3:16; 1. Јов. 4:9, 10). Апостол Павле је о њему говорио као о Божјем „неописивом дару“ (2. Кор. 9:15). Зашто се тако изразио?
2 Павле је знао да је савршена Христова жртва гаранција да ће се испунити сва величанствена Божја обећања. (Прочитати 2. Коринћанима 1:20.) Стога, Божји неописиви дар обухвата сву доброту и љубав коју нам Јехова показује преко Исуса. Заиста, тај дар је толико величанствен да га људи не могу у потпуности докучити. Како он треба да утиче на нас? На шта конкретно треба да нас мотивише док се припремамо да у среду, 23. марта 2016, обележимо годишњицу Христове смрти?
ПОСЕБАН ДАР ОД БОГА
3, 4. (а) Шта осећаш када добијеш поклон? (б) Како ти један гест љубави може променити живот?
3 Сигурно се веома радујеш кад ти неко нешто поклони. Међутим, неки поклони су толико посебни и значајни да могу променити нечији живот. На пример, замисли да те чека смртна казна зато што си учествовао у злочину. Изненада, из масе излази неко кога не познајеш и јавља се да уместо тебе буде погубљен. Спреман је да ти такорећи поклони живот тиме што ће умрети уместо тебе! Како би се због тога осећао?
4 Такав несебичан гест љубави без сумње би те покренуо да размислиш о својим поступцима и чак промениш начин живота. Сигурно би те мотивисао да будеш великодушнији и обзирнији према другима и да спремно опрашташ свакоме ко ти згреши. До краја живота би сматрао да си дужник особи која је умрла за тебе.
5. Зашто је Божји дар у виду откупнине далеко већи од свих других дарова?
5 Ипак, оно што је Јехова нама дао преко Христа далеко је веће од оног што је учинио човек у поређењу (1. Петр. 3:18). Због чега? Пошто смо наследили грех, осуђени смо на смрт (Римљ. 5:12). Због тога што нас воли, Јехова се побринуо да Исус дође на земљу и окуси „смрт за свакога“ (Јевр. 2:9). Јехова не само што је тиме спасао наш живот већ је поставио темељ да узрок смрти заувек буде уклоњен (Ис. 25:7, 8; 1. Кор. 15:22, 26). Сви који верују у Исуса живеће у миру и биће заувек срећни, било као његови сувладари на небу било као поданици Божјег Краљевства на земљи (Римљ. 6:23; Откр. 5:9, 10). Које још благослове овај дар од Јехове обухвата?
6. (а) Којим се благословима које ће омогућити Јеховин дар највише радујеш? (б) На које три ствари нас Божји дар покреће?
6 Јеховин дар обухвата излечење свих болести, претварање земље у рај и ускрсавање мртвих (Ис. 33:24; 35:5, 6; Јов. 5:28, 29). Сигурно да искрено волимо Јехову и његовог Сина због тог неописивог дара. Али на месту је питање: Шта конкретно треба да чинимо да бисмо то показали? Божја љубав нас покреће (1) да се угледамо на Христа Исуса, (2) да волимо своје сувернике и (3) да опраштамо од срца.
„ХРИСТОВА ЉУБАВ НАС ПОКРЕЋЕ“
7, 8. На шта би Христова љубав требало да нас покрене?
7 Пре свега, морамо бити мотивисани да живимо за Христа Исуса. Апостол Павле је написао: „Христова љубав нас покреће.“ (Прочитати 2. Коринћанима 5:14, 15.) Павле је схватио да је немогуће да неко прихвати Христову љубав, а да не буде покренут да живи за Христа. Ако смо у потпуности свесни тога шта је Јехова урадио за нас и ако је наше срце мотивисано том љубављу, желећемо да својим начином живота стекнемо Исусово одобравање. По чему се види таква жеља?
8 Они који воле Јехову покренути су да се угледају на Христа, да живе као што је он живео и да у свему иду његовим стопама (1. Петр. 2:21; 1. Јов. 2:6). Наша љубав према Богу и Христу види се по томе да ли смо им послушни. Исус је рекао: „Ко има моје заповести и држи их се, тај ме воли. А ко воли мене, њега ће волети мој Отац, и ја ћу га волети и објавићу му се“ (Јов. 14:21; 1. Јов. 5:3).
9. Због чега треба да будемо опрезни?
9 Период Спомен-свечаности је добра прилика да размислимо о свом животу. Питај се: „На којим подручјима успевам да се угледам на Христа? На којим подручјима бих могао да се побољшам?“ Овакво самоиспитивање је неопходно јер смо стално под притиском да поступамо као људи у свету (Римљ. 12:2). Ако смо неопрезни, можемо почети да се водимо филозофским идејама или нам узор могу постати славне личности из света забаве и спорта (Кол. 2:8; 1. Јов. 2:15-17). Како се можемо одупрети таквом притиску?
10. О којим питањима вреди размишљати у периоду предстојеће Спомен-свечаности и на шта ће нас љубав према Јехови подстаћи? (Видети слику на почетку чланка.)
10 У периоду Спомен-свечаности можемо прегледати своју гардеробу, колекцију филмова и песама, а можда и садржај компјутера, телефона и таблета. Док гледаш ствари у ормару, питај се: „Ако бих био у Исусовом друштву, да ли би ми било непријатно у овој одећи?“ (Прочитати 1. Тимотеју 2:9, 10.) „Ако бих то носио, да ли би било очигледно да сам следбеник Исуса Христа?“ О сличним питањима можемо размишљати и када је реч о филмовима и музици. „Да ли би се Исусу свидео овај филм или ова песма? Ако бих му позајмио телефон или таблет, да ли би ми било непријатно због онога што би видео?“ Можеш размислити и о видео-играма које играш. Запитај се: „Да ли би ми било тешко да Исусу објасним зашто волим ову игру?“ Љубав према Јехови треба да нас подстакне да се отарасимо свега што је неприкладно за Христовог следбеника, колико год да је вредно или смо везани за то (Дела 19:19, 20). Када смо се крстили, обећали смо да више нећемо живети за себе већ за Христа. Зато треба да избегавамо све што би нам отежавало да следимо његове стопе (Мат. 5:29, 30; Фил. 4:8).
11. (а) На шта нас љубав према Јехови и Исусу мотивише када је реч о служби проповедања? (б) Како нас љубав може подстаћи да помажемо суверницима?
11 Љубав према Исусу нас такође покреће да дајемо све од себе док проповедамо и стварамо ученике (Мат. 28:19, 20; Лука 4:43). Уочи Спомен-свечаности имаћемо прилику да служимо као помоћни пионири и да проведемо 30 или 50 сати у служби проповедања. Да ли можеш направити планове у складу с тим? Наш брат који је 84-годишњи удовац сматрао је да неће моћи да буде пионир због својих година и слабог здравља. Али други пионири су му прискочили у помоћ. Пажљиво су изабрали подручје за проповедање и обезбедили му превоз, да би могао да оствари циљ од 30 сати. Можеш ли да се ставиш на располагање некоме у својој скупштини ко жели да служи као помоћни пионир уочи Спомен-свечаности? Наравно, не можемо сви да служимо као пионири. Упркос томе, можемо користити све своје време и снагу да у већој мери хвалимо Јехову. Тиме показујемо да смо, као и Павле, покренути Христовом љубављу. На шта ће нас још Божја љубав подстаћи?
ДУЖНИ СМО ДА ВОЛИМО ЈЕДНИ ДРУГЕ
12. На шта нас још Божја љубав подстиче?
12 Као друго, Божја љубав нас подстиче да показујемо љубав према браћи и сестрама. Апостол Јован је о томе написао: „Вољени, ако је Бог тако волео нас, онда смо и ми дужни волети једни друге“ (1. Јов. 4:7-11). Ако не бисмо волели сувернике, не бисмо били достојни тако дивног дара као што је Божја љубав (1. Јов. 3:16). Како конкретно можемо показати ту љубав?
13. Како је Исус показивао љубав према другима?
13 Размисли о Исусу. Током своје службе на земљи, посебну пажњу је посветио напаћеним људима. Лечио је болесне, хроме, слепе, глуве и неме (Мат. 11:4, 5). Уживао је док је поучавао духовно гладне особе, оне које су јудејске верске вође сматрале проклетим народом (Јов. 7:49). Он је волео те људе и свесрдно им је помагао (Мат. 20:28).
14. Како би ти могао да покажеш љубав према суверницима?
14 Период Спомен-свечаности је прилика да се угледамо на Исуса тако што ћемо размислити о браћи и сестрама у својој скупштини. Тако ћемо се сетити некога коме бисмо могли показати љубав. Можда је неким старијим суверницима потребна помоћ. Можеш ли посетити ту драгу браћу и сестре? Да ли би могао да им однесеш оброк, помогнеш им око кућних послова, понудиш се да их возиш на састанак или их позовеш да заједно идете у службу? (Прочитати Луку 14:12-14.) Морамо допустити да нас Божја љубав покрене да предузмемо нешто и делима покажемо љубав према суверницима.
БУДИ МИЛОСРДАН ПРЕМА СУВЕРНИЦИМА
15. Шта свако од нас мора признати?
15 Трећа ствар на коју нас Јеховина љубав покреће јесте да опраштамо браћи и сестрама. Као потомци првог човека, Адама, сви смо наследили грех и казну за грех — смрт. Нико од нас не може рећи: „Мени откупнина није потребна.“ Чак је и највернијем Божјем слузи преко потребна незаслужена доброта коју Јехова показује преко Христа. Свако од нас мора бити свестан тога да нам је опроштен огроман дуг. Због чега је то битно? Одговор налазимо у једном Исусовом поређењу.
16, 17. (а) Шта можемо научити из Исусовог поређења о краљу и робовима? (б) На шта тебе подстиче поука из овог поређења?
16 Исус је причао о краљу који је свом робу опростио дуг од 10 000 таланата, то јест 60 000 000 денара. Међутим, роб коме је толико опроштено није хтео да другом робу опрости много мањи дуг, 100 денара. Краљ се разбеснео кад је чуо колико је бездушан роб коме је он милосрдно опростио. Рекао му је: „Зли робе, поништио сам ти сав онај дуг, јер си ме молио. Зар није требало да се и ти смилујеш другом робу, као што сам се и ја смиловао теби?“ (Мат. 18:23-35). Неизмерно краљево милосрђе требало је да подстакне тог роба да опрости дуг другом робу. Слично томе, на шта би Јеховина љубав и милосрђе требало нас да подстакну?
17 У периоду Спомен-свечаности можемо размишљати о томе да ли гајимо озлојеђеност према неком брату или сестри. Ако је тако, то је прилика да се угледамо на Јехову, који је спреман да опрости (Нем. 9:17; Пс. 86:5). Цењење за то што је Јехова нама поништио огроман дуг пробудиће у нама жељу да другима опраштамо од срца. Ако не волимо сувернике и не опраштамо им, не можемо очекивати да Јехова воли нас и опрашта нам (Мат. 6:14, 15). Тачно је да опраштање не може променити прошлост, али зато нам може улепшати будућност.
18. Како је Божја љубав помогла једној сестри да стрпљиво подноси мане друге сестре?
18 Понекад је изазов подносити мане и слабости наших суверника. (Прочитати Колошанима 3:13, 14 и Ефешанима 4:32.) На пример, Лили је неудата сестра која је радо помагала удовици по имену Керол. [1] Лили је возила Керол кад год је требало, ишла у набавку и на многе друге конкретне начине показала доброту. Али, поред свега што је Лили радила, Керол је увек била критична и захтевна. Међутим, Лили се усредсредила на добре особине ове удовице. Помагала јој је неколико година, све док се Керол није озбиљно разболела и умрла. Лили каже: „Упркос свему, једва чекам да видим Керол кад ускрсне. Желим да је упознам као савршену особу.“ Божја љубав нас може покренути да будемо стрпљиви с нашим суверницима и да се радујемо времену када ће људска несавршеност бити ствар прошлости.
19. Како би желео да Божји неописив дар утиче на тебе?
19 Заиста смо добили неописив дар од Јехове. Немојмо то никада узети здраво за готово. Трудимо се да, нарочито у овом периоду Спомен-свечаности, с цењењем размишљамо о свему што су Јехова и Исус урадили за нас. Нека нас њихова љубав покрене да се угледамо на Исуса у свему, да на конкретне начине показујемо љубав према браћи и да им опраштамо од срца.
^ [1] (18. одломак) Нека имена у овом чланку су промењена.