ГОДИНАМА су библијски критичари тврдили да краљ Валтасар, који се спомиње у књизи пророка Данила, никада није постојао (Дан. 5:1). До тог закључка су дошли зато што није било археолошких доказа који би потврдили његово постојање. Међутим, то се променило 1854. Како?

Те године је британски конзул Џон Тејлор истраживао рушевине древног града Ура, на југу данашњег Ирака. Тамо је у једној кули пронашао неколико глинених цилиндара. Сви су били дугачки око 10 центиметара и на њима се налазио текст писан клинастим писмом. На једном од њих била је уклесана молитва за дуг живот вавилонског краља Набонида и његовог најстаријег сина Валтасара. Чак су и критичари морали да се сложе: Ово откриће је доказало да је Валтасар постојао.

Међутим, Библија каже не само да је Валтасар постојао већ и да је био краљ. Критичари су и то доводили у питање. На пример, Вилијам Талбот, енглески научник из 19. века, написао је да неки кажу да је „Вел-сар-усур [Валтасар] владао са својим оцем Набонидом. Али не постоји ни најмањи доказ у прилог томе.“

Међутим, свака сумња је уклоњена када су записи на другим цилиндрима открили да је Валтасаров отац краљ Набонид понекад годинама био одсутан из главног града. Ко је владао за то време? Енциклопедија Британика наводи: „Када би Набонид био ван земље, поверио би Валтасару власт и команду над већим делом војске.“ Према томе, Валтасар је у тим периодима имао улогу регента у Вавилону. Стога је археолог и стручњак за древне семитске језике Алан Милард закључио да је сасвим на месту што се „у књизи пророка Данила Валтасар назива ’краљем‘“.

Наравно, за Божје слуге главни доказ да је Данилова књига поуздана и надахнута од Бога налази се у самој Библији (2. Тим. 3:16).