1. Како би описао милосрдног човека?

МНОГИ од нас би милосрдног човека описали као доброг, срдачног, саосећајног и великодушног. Можда се одмах сетимо и Исусове приче о милосрдном Самарићанину. Иако је био из другог народа, тај човек је „исказао милосрђе“ једном Јудејцу ког су разбојници покрали и претукли. Самарићанин се сажалио на повређеног човека и помогао му је (Лука 10:29-37, фусн.). У овој причи је добро описано милосрђе, предивна особина нашег Бога. Љубав покреће Јехову да нам сваког дана исказује милосрђе.

2. Наведи још један начин да се покаже милосрђе.

² Милосрђе се може показати на још један начин. Наиме, милосрдна особа може одлучити да не казни некога ко то заслужује. Нема сумње да је у том погледу Јехова милосрдан према нама. У вези с тим, псалмиста је написао: „Не поступа с нама по нашим гресима“ (Пс. 103:10). Међутим, у неким случајевима, Јехова може одлучити да казни некога ко чини грех.

3. На која питања ћемо добити одговор у овом чланку?

³ У овом чланку добићемо одговоре на три питања: Зашто Јехова показује милосрђе? Да ли је могуће бити милосрдан, а уједно одлучно предузети дисциплинске мере? Шта ће нам помоћи да будемо милосрдни? Погледајмо како Божја Реч одговара на та питања.

4. Зашто је Јехова милосрдан?

⁴ Љубав покреће Јехову да буде милосрдан. Апостол Павле је под надахнућем написао да је Бог „неизмерно  милосрдан“. Говорио је о томе да је Бог указао милосрђе неким несавршеним људима тако што им је дао прилику да вечно живе на небу (Еф. 2:4-7). Али Јеховино милосрђе обухвата више од тога. Давид је написао: „Јехова је добар према свима, његово милосрђе се види у свим његовим делима“ (Пс. 145:9). Пошто воли људе, он је милосрдан према њима кад год има основа за то.

5. Зашто Исус најбоље зна колико је Јехова милосрдан?

⁵ Исус најбоље зна колико Јехова воли да показује милосрђе. Он је провео много времена са својим Оцем на небу, укључујући и хиљаде година људске историје (Посл. 8:30, 31). За то време је много пута видео како његов Отац показује милосрђе грешним људима (Пс. 78:37-42). Исус је често истицао ову особину свог Оца док је поучавао људе.

6. Како нам је Исус помогао да разумемо колико је Јехова милосрдан?

⁶ Да би приближио људима Јеховино милосрђе, Исус је испричао причу о изгубљеном сину, о којој је било речи у претходном чланку. Тај син је отишао од куће и „расуо своје наследство живећи раскалашно“ (Лука 15:13). Касније се покајао за своје грехе, понизио се и вратио се кући. Како га је отац дочекао? Исус је рекао: „Док је још био далеко, отац га је угледао и сажалио се на њега, па је потрчао, загрлио га и изљубио.“ Отац га није осудио већ му је милосрдно опростио и примио га у свој дом. Иако је син много грешио, отац му је опростио јер је видео да се каје. Милосрдни отац из те приче представља Јехову. Овом дирљивом причом Исус је желео да покаже да је Јехова спреман да опрости онима који се искрено кају (Лука 15:17-24).

7. Зашто можемо рећи да се у Јеховином милосрђу огледа мудрост?

⁷ У Јеховином милосрђу се огледа његова ненадмашна мудрост. Кад доноси одлуке, Јехова увек на уму има добробит својих створења. У Библији пише да је „мудрост одозго [...] пуна милосрђа и добрих плодова“ (Јак. 3:17). Као брижан Отац, Јехова зна да на његову децу добро утиче кад им показује милосрђе (Пс. 103:13; Ис. 49:15). Захваљујући Јеховином милосрђу, његове слуге имају  наду за будућност иако су несавршене. Јеховина неизмерна мудрост се огледа у томе што је спреман да покаже милосрђе кад год има основа за то. У исто време, Јехова одлично зна кад не би било на месту да покаже милосрђе. Он никад неће толерисати намерне грехе, јер то није милосрђе него попустљивост.

8. Који корак је некад неопходно предузети и зашто?

⁸ Замислимо да један Јеховин слуга почне да живи неморално. Како би требало да се поставимо у таквој ситуацији? Павле је под Божјим надахнућем написао да треба да престанемо да се дружимо с таквим особама (1. Кор. 5:11). Преступници који се не кају бивају искључени из скупштине. Тај корак се предузима из послушности Божјим праведним мерилима, као и да би се заштитила верна браћа и сестре. Међутим, некима је тешко да на искључење гледају као на израз Божјег милосрђа. Хајде да видимо зашто се може рећи да је та дисциплинска мера израз милосрђа.

9-10. Према Јеврејима 12:5, 6, зашто можемо рећи да је искључење израз милосрђа? Наведи пример.

⁹ Свима нам тешко падне кад на састанку чујемо обавештење да неко кога знамо и ко нам је драг „више није Јеховин сведок“. Можда се питамо да ли је било неопходно да буде искључен. Да ли је та мера стварно израз милосрђа? Јесте. Поштедети некога дисциплинске мере која му је потребна не би било ни мудро, ни милосрдно нити би то био израз љубави (Посл. 13:24). Да ли искључење помаже особи да се покаје и промени? Многи који су починили озбиљан грех рекли су да им је управо то што су били искључени помогло да се уразуме, промене и врате Јехови. (Прочитати Јеврејима 12:5, 6.)

¹⁰ Осмотримо један пример који ће нам помоћи да то боље разумемо. Рецимо да пастир примети да се једна овца разболела. Он зна да због тога мора да је одвоји од осталих оваца. Оне по природи воле да су у стаду и могу се узнемирити ако су одвојене од њега. Да ли је онда окрутно што је пастир одвојио болесну овцу од стада? Наравно да није. Пастир зна да би она заразила и друге овце уколико би остала у стаду. Тиме што је издвојио болесну овцу заштитио је цело стадо. (Упоредити с Левитском 13:3, 4.)

11. (а) Зашто би се искључена особа могла упоредити с болесном овцом? (б) Каква помоћ стоји на располагању искљученим особама?

¹¹ Искључену особу на неки начин можемо упоредити са овцом која се разболела. Она је, да тако кажемо, духовно болесна (Јак. 5:14). Таква особа ће лоше утицати на друге, баш као што неко ко је физички болестан може заразити људе око себе. Зато је у неким случајевима духовно болесну особу потребно одвојити од хришћанске скупштине. Ова дисциплинска мера је израз Јеховине љубави према верним хришћанима и може навести преступника да се покаје. Међутим, док је искључен, он и даље може присуствовати састанцима, на којима се може духовно хранити и јачати. Осим тога, може да добија литературу за читање и проучавање и да гледа наше месечне емисије. Кад старешине виде његов напредак, с времена на време му могу дати неки  савет како би му помогли да се духовно опорави и буде примљен у скупштину. *

12. Која је најбоља одлука коју старешине могу донети кад се преступник не каје?

¹² Важно је напоменути да ће бити искључени само они који без икаквог кајања чине грех. Старешине су свесне да је то веома озбиљна ствар и зато одлуку о искључењу не доносе олако. Они знају да Јехова преступнике кажњава, али да то чини „колико треба“ (Јер. 30:11). Они воле своју браћу и сестре и не желе да ни на који начин угрозе њихово пријатељство с Јеховом. Међутим, понекад је искључење преступника најбоља одлука за све.

13. Зашто је један брат из Коринта морао бити искључен?

¹³ Погледајмо шта је апостол Павле рекао о томе како треба поступити с неким ко без кајања чини грех. Један хришћанин из скупштине у Коринту живео је са женом свог оца. Јехови је то било одвратно, будући да је древним Израелцима заповедио: „Човек који има односе са женом свог оца срамоти свог оца. Обоје морају бити погубљени“ (Лев. 20:11). Наравно, Павле није рекао да тај човек треба да буде погубљен. Али написао је Коринћанима да треба да буде искључен из скупштине. Његово неморално понашање је лоше утицало на друге у скупштини. Неки су чак мислили да то није толико страшан грех! (1. Кор. 5:1, 2, 13).

14. Како је Павле показао милосрђе човеку који је био искључен из скупштине у Коринту и због чега? (2. Коринћанима 2:5-8, 11).

¹⁴ После неког времена, Павле је сазнао да се тај човек много променио. Премда је раније нанео срамоту скупштини, сада се искрено кајао. Зато је Павле саветовао старешине да не буду престроги према њему. Написао им је: „Зато му радије опростите и утешите га.“ Зашто? Према његовим речима, „да га не би сломила превелика жалост“. Павле се сажалио на тог човека који се кајао. Није желео да га туга толико савлада и сломи да одустане од тражења опроштаја. (Прочитати 2. Коринћанима 2:5-8, 11.)

15. Како старешине могу бити одлучне и милосрдне у исто време?

 ¹⁵ По узору на Јехову, старешине се труде да буду милосрдне. Они поступају одлучно кад је то неопходно, а милосрдно кад год има основа за то. Ако не би ништа предузели, то не би било милосрђе него попустљивост. Међутим, да ли само старешине треба да поступају милосрдно?

16. Према Пословицама 21:13, како ће Јехова поступати према онима који нису милосрдни?

¹⁶ Сви хришћани се труде да буду милосрдни попут Јехове. Због чега? Један разлог је тај што Јехова не слуша молитве оних који нису милосрдни према другима. (Прочитати Пословице 21:13.) Ми пазимо на то да не постанемо неосетљиви према другима, јер нико од нас не би желео да се Јехова оглуши о наше молитве. Увек треба да будемо спремни да саслушамо брата или сестру који су у невољи. У Библији још пише: „Човеку који није милосрдан према другима судиће се без милосрђа“ (Јак. 2:13). Ако смо понизни и увек имамо на уму колико је нама потребно милосрђе, већа је вероватноћа да ћемо бити милосрдни и према другима. Милосрђе је посебно потребно онима који се искрено кају за своје грехе и који су се вратили у скупштину.

17. Зашто можемо рећи да је Давид био милосрдан?

¹⁷ У Библији налазимо примере људи од којих можемо научити како да будемо милосрдни према другима, а не груби и неосетљиви. Један од њих је краљ Давид. Из његових поступака се видело да је истински милосрдан. Иако је Саул желео да га убије, Давид је био милосрдан према њему зато што је био Божји помазаник и никада није покушавао да му се освети (1. Сам. 24:9-12, 18, 19).

18-19. Наведи две ситуације у којима Давид није био милосрдан.

¹⁸ Међутим, Давид није био милосрдан баш у свакој ситуацији. На пример, када је Навал, који је по природи био груб човек, увредио Давида и одбио да да̂ храну њему и његовим људима, Давид се толико разбеснео да је одлучио да убије и њега и све мушкарце у његовом домаћинству. Али Навалова жена Авигеја била је добра и стрпљива и одмах је нешто предузела. Дала је храну Давиду и његовим људима и спречила га је да буде крив за крв (1. Сам. 25:9-22, 32-35).

¹⁹ Другом приликом, пророк Натан је испричао Давиду да је један богати човек узео свом сиромашном комшији једину овчицу, коју је много волео. Кад је то чуо, Давид се разбеснео и рекао: „Заклињем се Јеховом, живим Богом, човек који је то учинио заслужује смрт!“ (2. Сам. 12:1-6). Давид је знао да је према Мојсијевом закону лопов који би украо овцу некоме морао да врати четвороструко  (Изл. 22:1). Смртна казна би била преоштра за такав преступ. Натан је ту причу заправо испричао да би Давид разумео да је он починио много горе грехе. Показало се да је Јехова много милосрднији према Давиду него што би Давид био према човеку који је украо овцу! (2. Сам. 12:7-13).

20. Шта учимо из Давидовог примера?

²⁰ Давид је у налету беса хтео да Навала и све његове људе казни смрћу. Касније је рекао да богати човек из Натанове приче заслужује смрт. Можда се питамо како је један тако добар човек могао да изрекне тако оштру пресуду за крађу. Размислимо шта се у то време дешавало у Давидовом животу. Мучила га је савест. Ако је неко склон томе да критикује и брзо осуди друге, то је показатељ да је духовно ослабио. Исус је упозорио своје следбенике: „Немојте судити, да вам се не би судило. Јер каквим судом судите, таквим ће вам се судити“ (Мат. 7:1, 2). Зато се чувајмо таквог става и будимо попут нашег Бога, који је „неизмерно милосрдан“.

21-22. Како можемо показати милосрђе другима?

²¹ Милосрђе подразумева више од тога да само саосећамо с другим људима. То укључује и да нешто конкретно урадимо за њих. Потрудимо се да запазимо коме је у нашој породици, скупштини или средини потребна помоћ. Сигурно има много прилика да будемо милосрдни. Да ли је некоме потребна утеха? Можда би некоме значила нека практична помоћ, да му донесемо храну или да нешто друго учинимо за њега. Можда би некоме ко је недавно примљен у скупштину значило охрабрење и добро друштво. А један од најбољих начина да будемо милосрдни према свим људима јесте да им пренесемо добру вест (Јов 29:12, 13; Римљ. 10:14, 15; Јак. 1:27).

²² Ако размишљамо о потребама других, схватићемо да има много начина да им покажемо милосрђе. Ако тако поступамо, наш небески Отац ће бити срећан јер је он „неизмерно милосрдан“!