1. У које две ствари можемо бити сигурни?

ЈЕХОВА БОГ воли своје слуге. Одувек их је волео и увек ће их волети. Он исто тако воли правду (Пс. 33:5). Зато можемо бити сигурни у две ствари: (1) Јехову боли када се према његовим слугама неправедно поступа. (2) Он ће се побринути да правда буде задовољена. У првом чланку из ове серије, * говорили смо о томе да је закон који је Бог дао преко Мојсија био утемељен на љубави. Подупирао је правду – и то правду за све, чак и за најрањивије у друштву (Пон. зак. 10:18). Из тог закона видимо колико је Јехова бринуо за своје слуге.

2. На која питања ћемо добити одговоре?

² Мојсијев закон је престао да важи 33. н. е., када је била основана хришћанска скупштина. Да ли ће хришћани бити ускраћени за закон који је заснован на љубави и који подупире правду? Никако. Хришћани су добили нови закон. У овом чланку ћемо прво размотрити о ком је закону реч. Затим ћемо одговорити на следећа питања: Зашто можемо да кажемо да се тај закон заснива на љубави? Зашто можемо да кажемо да он подупире правду? И како, према том закону, они који имају одређени ауторитет треба да поступају са другима?

3. Шта све обухвата „Христов закон“, који се спомиње у Галатима 6:2?

³ Прочитати Галатима 6:2. За хришћане важи „Христов закон“. Исус својим следбеницима није дао списак закона, него им је дао савете, заповести и начела да их воде кроз живот. „Христов закон“ обухвата сва Исусова учења. У наредним одломцима ћемо сазнати више о том закону.

4-5. Како и када је Исус поучавао своје ученике?

⁴ Како је Исус поучавао? Као прво, поучавао је својим речима. Оне су имале тежину јер су откривале истину о Богу, објашњавале шта је прави смисао живота и указивале на Божје Краљевство као на решење свих људских проблема (Лука 24:19). Исус је поучавао и својим примером. Својим начином живота показао је својим ученицима како треба да живе (Јов. 13:15).

⁵ Када је Исус поучавао? Током своје службе на земљи (Мат. 4:23). Такође, поучавао је своје следбенике убрзо након свог ускрсења. На пример, појавио се пред групом од преко 500 ученика и заповедио им да стварају нове ученике (Мат. 28:19, 20; 1. Кор. 15:6). Као поглавар скупштине, Исус је наставио да их поучава и након што се вратио на небо. Примера ради, Христ се око 96. н. е. побринуо да преко апостола Јована помазани хришћани добију потребно охрабрење и савет (Кол. 1:18; Откр. 1:1).

6-7. (а) Где можемо наћи Исусова учења? (б) Како показујемо да смо послушни Христовом закону?

⁶ Где су забележена Исусова учења? Четири јеванђеља садрже много тога што је Исус рекао и урадио док је био на земљи. Преостале књиге грчког дела Светог писма такође нам помажу да разумемо Исусов начин размишљања, управо зато што су они који су их написали били надахнути светим духом и имали су „Христов ум“ (1. Кор. 2:16).

⁷ Поука: Исусова учења обухватају сва подручја живота. Зато његов закон утиче на наше понашање код куће, на послу и у школи, као и у скупштини. О том закону  учимо тако што читамо грчки део Светог писма и дубоко размишљамо о њему. Том закону смо послушни тиме што свој живот доводимо у склад са саветима, заповестима и начелима које налазимо у тим библијским књигама. Када смо послушни Христовом закону, тада слушамо Јехову, нашег Оца пуног љубави, од кога је долазило све оно чему је Исус поучавао (Јов. 8:28).

8. На чему се темељи Христов закон?

⁸ Квалитетна кућа саграђена на чврстом темељу доприноси томе да се њени укућани осећају безбедно. Слично томе, добар закон заснован на чврстом темељу доприноси томе да се они који живе по њему осећају безбедно. Христов закон има најбољи могући темељ – љубав. Зашто то кажемо?

9-10. Који примери показују да је Исуса покретала љубав и како се можемо угледати на њега?

⁹ Као прво, Исус је све радио из љубави. Саосећање и нежна самилост су начин да се покаже љубав. Покренут саосећањем, Исус је поучавао мноштво људи, лечио болесне, хранио гладне и ускрсавао мртве (Мат. 14:14; 15:32-38; Мар. 6:34; Лука 7:11-15). Иако му је све то одузимало много времена и снаге, радо је стављао интересе других испред сопствених. Изнад свега, показао је велику љубав тиме што је свој живот положио за друге (Јов. 15:13).

¹⁰ Поука: Можемо се угледати на Исуса тако што су нам потребе других важније од сопствених. На њега ћемо се угледати и када показујемо нежну самилост према људима којима проповедамо. Наша послушност Христовом закону долази до изражаја и када нас самилост покреће да проповедамо добру вест.

11-12. (а) Како знамо да је Јехови веома стало до нас? (б) Како и ми можемо показивати такву љубав?

¹¹ Као друго, Исус је показао колико нас његов Отац воли. Током своје службе на земљи показао је колико Јехова брине за своје слуге. Навешћемо само неке Исусове поуке: Свако од нас је драгоцен нашем небеском Оцу (Мат. 10:31). Јехова се много радује када се неко покаје и врати у скупштину (Лука 15:7, 10). Јехова је показао да нас воли тиме што је дао свог Сина као откупну жртву за нас (Јов. 3:16).

¹² Поука: Како можемо да показујемо љубав по узору на Јехову? (Еф. 5:1, 2). Своју браћу и сестре сматрамо драгоценима и радосно прихватамо оне који се врате Јехови (Пс. 119:176). Своју љубав према нашој браћи и сестрама показујемо када се трошимо за њих, на пример када им помажемо у невољи (1. Јов. 3:17). Када другима показујемо љубав, ми смо заправо послушни Христовом закону.

13-14. (а) Према Јовану 13:34, 35, шта је Исус заповедио својим следбеницима и зашто је то била нова заповест? (б) Како можемо показати да смо послушни новој заповести?

¹³ Као треће, Исус је својим следбеницима заповедио да показују самопожртвовану љубав. (Прочитати Јована 13:34, 35.) Исусова заповест је нова у том смислу што укључује врсту љубави која се није захтевала у закону који је Бог дао Израелцима. Он је рекао да морамо волети сувернике као што је Исус волео нас. За тако нешто потребна је самопожртвована љубав. * Треба да волимо нашу браћу и сестре чак и више него што волимо себе. Морамо их толико  волети да смо спремни да свој живот дамо за њих, као што је то Исус учинио за нас.

¹⁴ Поука: Како показујемо да смо послушни новој заповести? Једноставно речено, тако што се жртвујемо за своју браћу и сестре. Спремни смо да за њих поднесемо не само највећу жртву – да дамо свој живот – него и да се у мањим стварима жртвујемо за њих. На пример, послушни смо Христовом закону када улажемо додатни труд да бисмо редовно ишли по остарелог суверника и одвезли га на састанак, када се драге воље одричемо својих жеља како бисмо угодили брату или сестри, или када користимо годишњи одмор како бисмо учествовали у акцијама пружања помоћи. На тај начин доприносимо томе да наша скупштина буде место где ће се свако осећати угодно.

15-17. (а) Како се из Исусових поступака види какав је његов осећај за правду? (б) Како можемо бити попут Исуса?

¹⁵ У Библији се под изразом „правда“ првенствено мисли на оно што Бог сматра исправним. Праведна особа не поступа пристрасно. Зашто можемо да кажемо да Христов закон подупире правду?

¹⁶ Као прво, размисли о томе како се из Исусових поступака види какав је његов осећај за правду. У његово време, јеврејске верске вође су мрзеле нејевреје, презирале обичан народ и показивале непоштовање према женама. Међутим, Исус се према свима опходио правично и без предрасуда. Прихватао је и нејевреје који су веровали у њега (Мат. 8:5-10, 13). Проповедао је свима без разлике, и богатима и сиромашнима (Мат. 11:5; Лука 19:2, 9). Никад није био груб нити безобзиран према женама. Напротив, љубазно и с поштовањем се опходио према њима, чак и према онима које су у друштву биле презрене (Лука 7:37-39, 44-50).

¹⁷ Поука: Можемо да се угледамо на Исуса када смо непристрасни према другима и када проповедамо свима који желе да нас слушају – без обзира на њихов положај у друштву или верско опредељење. Мушкарци који се угледају на Христа опходе се према женама с поштовањем. Када тако поступамо, послушни смо Христовом закону.

18-19. Шта је Исус поучавао о правди и које поуке извлачимо из тога?

¹⁸ Као друго, погледајмо шта је Исус у својим поукама говорио о правди. Своје следбенике је поучавао начелима која ће им помоћи да се према другима опходе на правичан начин. Размислимо, на пример, о начелу које је познато као златно правило (Мат. 7:12). Сви желимо да се према нама праведно поступа. Зато и ми треба да се према другима тако опходимо. Ако будемо тако поступали, вероватно ће се и они према нама опходити на сличан начин. Али шта ако нам је нанета неправда? Исус је своје следбенике поучио да се уздају у то да ће се Јехова „побринути да правду добију његови изабрани који к њему вапе дан и ноћ“ (Лука 18:6, 7). Ове речи су заправо једно обећање: Наш праведни Бог добро зна с чим се суочавамо у овим последњим данима и побринуће се да се правда задовољи кад за то дође време (2. Сол. 1:6).

¹⁹ Поука: Када поступамо у складу са Исусовим начелима, бићемо праведни према другима. Уколико нам је у овом свету учињена нека неправда, може нас утешити сазнање да ће се Јехова сигурно побринути да добијемо правду.

20-21. (а) Како они који имају ауторитет треба да се опходе према другима? (б) Како муж може да покаже самопожртвовану љубав, а како отац треба да се опходи према својој деци?

²⁰ Према Христовом закону, како они који имају извесну меру ауторитета треба да се опходе према другима? Будући да је тај закон заснован на љубави, они који имају ауторитет морају поштовати оне који су им поверени и с љубављу се опходити према њима. Треба да имају на уму да следити Христа значи показивати љубав.

²¹ У породици. Муж треба да воли своју жену „као и Христ скупштину“ (Еф. 5:25, 28, 29). Попут Исуса, треба да показује самопожртвовану љубав тако што ће потребе своје супруге ставити испред сопствених. Неким мужевима је тешко да показују такву љубав, можда зато што су одрасли у породици у којој се праведно и љубазно опхођење није ценило. Њима може бити тешко да оставе лоше навике, али то је неопходно ако желе да буду послушни Христовом закону. Муж који показује самопожртвовану љубав стиче поштовање своје супруге. Отац који заиста воли своју децу никад их неће повредити својим речима или поступцима (Еф. 4:31). Показиваће им љубав и пажњу тако да ће се његова деца осећати сигурно. Такав отац завређује љубав и поверење своје деце.

22. Према 1. Петровој 5:1-3, коме је поверено „Божје стадо“ и како се према њему треба опходити?

²² У скупштини. Старешине морају да имају на уму да скупштина није њихово власништво (Јов. 10:16; прочитати 1. Петрову 5:1-3). Изрази „Божје стадо“  и „Божје власништво“ подсећају старешине да сви у скупштини припадају Јехови, а он жели да се с њима поступа благо и с љубављу (1. Сол. 2:7, 8). Старешине које се на такав начин брину за стадо стичу Јеховино признање. Они такође завређују љубав и поштовање своје браће и сестара.

23-24. (а) Која је улога старешина у решавању озбиљних преступа? (б) Шта старешине треба да узму у обзир када решавају такве случајеве?

²³ Коју улогу старешине имају у решавању озбиљних преступа? Њихова улога се разликује од улоге коју су имале судије и старешине у старом Израелу. Под Мојсијевим законом, наименовани мушкарци нису само решавали случајеве повезане са служењем Јехови, него и различите сукобе и преступе. Међутим, старешине под Христовим законом решавају само оне аспекте преступа који се односе на служење Јехови. Они признају да световне власти, које је Бог поставио на њихов положај, треба да решавају грађанске и кривичне поступке. У то спада и право да одреде одговарајуће новчане и затворске казне (Римљ. 13:1-4).

²⁴ Шта старешине треба да раде када неко у скупштини почини озбиљан грех? Они користе Божју Реч како би анализирали ситуацију и донели одлуку. При томе увек имају на уму да је Христов закон заснован на љубави. Љубав их покреће да размотре како могу помоћи свакоме ко је погођен тим преступом. Када је реч о преступнику, љубав ће старешине навести да размисле о следећем: Да ли се преступник каје? Можемо ли му помоћи да се духовно опорави?

25. Шта ћемо размотрити у следећем чланку?

²⁵ Заиста смо захвални што смо под Христовим законом! Када се свако од нас марљиво труди да му буде послушан, доприносимо томе да скупштина буде место где ће се свако осећати вољено, цењено и сигурно. Ипак, живимо у свету у ком „зли људи“ напредују „од зла на горе“ (2. Тим. 3:13). Зато је важно да будемо опрезни. Како скупштина може да одражава Божју правду када се ради о сексуалном злостављању деце? Наредни чланак пружиће одговор на ово питање.