1-2. О чему је било речи у претходном чланку, а о чему ће бити речи у овом?

 У ПРЕТХОДНОМ чланку размотрили смо неке поуке из 19. поглавља Левитске. На пример, у 3. стиху смо видели да је Јехова рекао Израелцима да поштују своје родитеље. Осмотрили смо како данас можемо применити тај савет бринући се о физичким, емоционалним и духовним потребама родитеља. У истом стиху Бог је нагласио свом народу колико је важно да држи сабат. Премда ми нисмо дужни да се држимо тог закона, можемо применити начело из њега тако што ћемо издвајати време да сваког дана учинимо нешто за Јехову. Кад тако радимо, поступамо у складу с Левитском 19:2 и 1. Петровом 1:15, где смо подстакнути да будемо свети.

² У овом чланку наставићемо да разматрамо стихове из 19. поглавља Левитске. Сазнаћемо како можемо бити обзирни према онима који имају неку телесну ману, како можемо бити поштени у пословању и послушни Божјој заповести да волимо своје ближње. Важно је да то знамо да бисмо могли да будемо свети по узору на нашег Бога.

3-4. Према Левитској 19:14, како је требало да се Израелци опходе с глувима и слепима?

³ Прочитати Левитску 19:14. Јехова је од Израелаца очекивао да буду обзирни према онима који имају неку телесну ману. На пример, нису смели да проклињу глуве нити да им прете. Јасно је да би такво опхођење према глувом човеку било крајње безобзирно.  Будући да не чује, он не би могао да се брани.

⁴ Према 14. стиху, Божје слуге нису смеле ни да пред слепог стављају нешто да се спотакне. У вези с људима који имају неку телесну ману, у једној књизи је речено: „У древно доба се на Блиском истоку често дешавало да их други искоришћавају или злостављају.“ Рецимо, неки безосећајан човек би могао ставити неку препреку пред слепог да би му напакостио и да би му се подсмевао. Баш окрутно! Путем ове заповести, Јехова је подстакао Израелце да буду саосећајни према онима који имају неки хендикеп.

5. Како можемо бити саосећајни према онима који имају неку телесну ману?

⁵ Исус је био саосећајан према онима који су имали неке телесне мане. Сетимо се онога што је поручио Јовану Крститељу: „Слепи виде, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују [и] мртви устају.“ Након што су видели Исусова чуда, сви људи су хвалили Бога (Лука 7:20-22; 18:43). Ми желимо да будемо саосећајни попут Исуса и зато се трудимо да будемо добри, обзирни и стрпљиви са онима који имају неку телесну ману. Додуше, ми немамо моћ да чинимо чуда као Исус. Али ипак можемо да помажемо људима, било да су слепи у физичком или у духовном погледу. То чинимо тако што им преносимо добру вест о рају у ком ће сви људи имати савршено здравље и служити Јехови (Лука 4:18). Многи већ данас хвале Бога због те предивне наде.

6. Како 19. поглавље Левитске додатно појашњава оно што је речено у Десет заповести?

⁶ Неки стихови из 19. поглавља Левитске додатно појашњавају оно што је речено у Десет заповести. Примера ради, осма заповест гласи: „Не укради“ (Изл. 20:15). Неко би могао мислити да је послушан тој заповести јер никад није узео нешто што је туђе.  Па ипак, он можда краде на други начин.

7. Како би неки трговац могао да крши осму заповест?

⁷ Неки трговац би с поносом могао да каже да никад није узео ништа што је туђе. Али да ли је увек био поштен у свом пословању? Према Левитској 19:35, 36, Јехова је рекао: „Не користите лажна мерила кад мерите дужину, тежину или запремину. Треба да имате тачну вагу, тачне тегове и тачне мере.“ Трговац који не користи тачну вагу и друге мере вара своје муштерије и на неки начин краде од њих. То се јасно види и из других стихова из 19. поглавља Левитске.

8. Како су појединости из Левитске 19:11-13 помогле Јеврејима да примене начело које стоји иза осме заповести и како могу помоћи нама?

⁸ Прочитати Левитску 19:11-13. На почетку Левитске 19:11 се каже: „Не крадите.“ У 13. стиху пише: „Не обмањуј свог ближњег.“ Према томе, ако је неко непоштен у пословању, он заправо краде. Осма заповест је забрањивала крађу, а појединости из Левитске помогле су Јеврејима да разумеју како би могли да примене начело које стоји иза те заповести, то јест како би могли да буду поштени у свему што раде. Добро је да размишљамо о томе како Јехова гледа на непоштење и крађу. Могли бисмо да се питамо: „У светлу онога што је речено у Левитској 19:11-13, да ли треба да променим нешто у свом пословању или радним навикама?“

9. Како је заповест из Левитске 19:13 штитила раднике?

⁹ Кад је реч о поштењу, постоји нешто о чему треба да размисле хришћани који су послодавци. У другом делу Левитске 19:13 пише: „Најамникову плату не задржавај код себе преко ноћи, све до јутра.“ У Израелу се већина људи бавила земљорадњом и најамне раднике је требало исплатити на крају сваког радног дана. Газда који би задржао најамникову плату лишио би га новца који му је неопходан да прехрани своју породицу. Јехова је за таквог радника рекао: „Он [је] у невољи и живот му зависи од његове плате“ (Пон. зак. 24:14, 15; Мат. 20:8).

10. Шта учимо из Левитске 19:13?

¹⁰ Данас многи радници добијају плату једном или двапут месечно, а не сваког дана. Па ипак, начело из Левитске 19:13 и даље важи. Неки послодавци искоришћавају своје раднике тако што их плаћају далеко мање него што њихов рад вреди. Они знају да ти радници углавном немају избора и да ће наставити да раде чак и за плату с којом ће једва саставити крај с крајем. Такви послодавци заправо задржавају за себе плату својих радника. Насупрот томе, један Сведок ће увек пазити на то да буде поштен према својим радницима. Погледајмо шта још можемо научити из 19. поглавља Левитске.

11-12. Шта је Исус нагласио када је цитирао из Левитске 19:17, 18?

¹¹ Јехови је стало до тога како се опходимо с другим људима. Није довољно само да им не чинимо ништа лоше. То се види из онога што је речено у Левитској 19:17, 18. (Прочитати.)  Ту налазимо јасну заповест: „Воли свог ближњег као самог себе.“ То је неопходно ако желимо да угодимо Богу.

¹² Погледајмо како је Исус нагласио важност заповести из Левитске 19:18. Једном приликом, један фарисеј га је питао: „Која је највећа заповест у Закону?“ Исус је одговорио да је „највећа и прва заповест“ волети Јехову свим својим срцем, свом својом душом и свим својим умом. Затим је цитирао Левитску 19:18, рекавши: „Друга, слична овој, јесте: ’Воли свог ближњег као самог себе‘“ (Мат. 22:35-40). Како све можемо показати да волимо своје ближње? Да бисмо добили одговор на то питање, погледајмо поново 19. поглавље Левитске.

13. Како је Јосиф поступио у складу са саветом из Левитске 19:18?

¹³ Љубав према ближњима показујемо тако што поступамо у складу с Левитском 19:18. Ту пише: „Не освећуј се и немој гајити љутњу.“ Многи од нас познају некога ко је можда већ годинама љут на колегу, школског друга, рођака или члана породице. Сетимо се до чега је довела љутња коју су десеторица Јосифове полубраће држала у себи. Толико су га замрзели да су га на крају продали као роба (Пост. 37:2-8, 25-28). Али Јосиф је према њима поступио потпуно другачије. Кад је добио власт, није то искористио да би им се осветио него је био милосрдан. Није гајио љутњу, већ је поступио у складу са оним што је касније забележено у Левитској 19:18 (Пост. 50:19-21).

14. Како знамо да начело из Левитске 19:18 важи и за нас?

¹⁴ Сви који желе да угоде Богу треба да се угледају на Јосифа, који се није осветио својој браћи, већ им је опростио. То је у складу с молитвом Оченаш у којој нас је Исус подстакао да опраштамо онима који су нас нечим повредили (Мат. 6:9, 12). Апостол Павле је саветовао хришћане: „Не  освећујте се, вољени“ (Римљ. 12:19). Такође их је подстакао: „Подносите једни друге и од срца опраштајте једни другима, чак и ако имате оправдане притужбе“ (Кол. 3:13). Јеховина начела се не мењају. Према томе, начело из Левитске 19:18 важи и за нас.

15. Које поређење нам помаже да разумемо зашто треба да опраштамо и заборављамо?

¹⁵ Размислимо о једном поређењу. Повређена осећања би се могла упоредити с посекотинама. Неке су површинске, а неке су дубље. Примера ради, док сецкамо поврће, могли бисмо се мало посећи. То зна да заболи, али брзо прође и зарасте. После неколико дана, можда чак и заборавимо да смо се посекли. Слично томе, неке увреде нису толико озбиљне. Можда је наш пријатељ рекао или урадио нешто непромишљено што нас је повредило, али лако смо прешли преко тога. С друге стране, ако је посекотина дубља, можда ћемо морати да одемо код лекара који ће ушити рану и потом је превити. Ако бисмо стално дирали ту рану, она вероватно не би зарасла и наше стање би се погоршало. Нажалост, неко ко је дубоко повређен могао би да ради нешто слично. Можда стално размишља о томе колико га је неко повредио и колико пати због тога. Али тиме само увек изнова себе повређује. Много је боље послушати савет из Левитске 19:18.

16. Према Левитској 19:33, 34, како је требало да се Израелци опходе с дошљацима и шта учимо из тога?

¹⁶ Када је заповедио Израелцима да воле своје ближње, Јехова није мислио да треба да воле само припаднике свог народа. Требало је да воле и дошљаке који су живели међу њима. То је јасно речено у Левитској 19:33, 34. (Прочитати.) С дошљацима је требало да се опходе исто као са Израелцима и да их воле као саме себе. Примера ради, требало је да дозволе и сиромашнима и дошљацима да пабирче на њиховој земљи (Лев. 19:9, 10). Начело о опхођењу с досељеницима важи и за нас (Лука 10:30-37). Милиони људи у свету су се преселили у друге земље и можда неки од њих  живе у нашој средини. Важно је да се према тим мушкарцима, женама и деци опходимо достојанствено и с поштовањем.

17-18. (а) Који подстицај се налази у Левитској 19:2 и у 1. Петровој 1:15? (б) На шта нас је још апостол Петар подстакао?

¹⁷ Подстицај „будите свети“ налази се и у Левитској 19:2 и у 1. Петровој 1:15. Многи други стихови из 19. поглавља Левитске говоре о томе шта треба да радимо, односно да избегавамо да бисмо имали Јеховину наклоност. У ова два чланка осмотрили смо само неке од тих стихова. b Као што показује грчки део Светог писма, Јехова жели да и ми примењујемо та начела у свом животу. Поред тога, апостол Петар нас је подстакао на још нешто.

¹⁸ Можда већ чинимо много за Јехову и за друге. Али шта је најбоље што можемо чинити за друге? Пре него што нас је подстакао да будемо свети у свему што радимо, Петар је рекао: „Припремите ум за напоран рад“ (1. Петр. 1:13, 15). Шта је тиме мислио? Он је рекао да ће Христова помазана браћа објављивати врлине онога који их је позвао (1. Петр. 2:9). Данас сви хришћани имају част да обављају тај најважнији задатак којим се постиже највише добра. Као Божји свети народ имамо посебну част да редовно и ревно проповедамо и поучавамо (Мар. 13:10). Кад дајемо све од себе да живимо у складу с начелима из 19. поглавља Левитске, показујемо да волимо Бога и ближње и да желимо да будемо свети у свему што радимо.