1. Како су брат Расел и његови сарадници проучавали Библију и зашто је то био добар метод?

ПРЕ више од једног века, брат Чарлс Расел и његови сарадници почели су да заједно проучавају Библију. Хтели су да сазнају шта Библија каже о Јехови Богу, Исусу Христу, стању мртвих и Христовој откупној жртви. Користили су једноставан метод проучавања. Најпре би неко поставио питање, а затим би проучили све стихове који су повезани с том темом. На крају би записали закључке до којих су дошли. Уз Јеховин благослов, ови искрени хришћани су исправно разумели многа основна библијска учења, у која и дан-данас верујемо.

2. Како би се могло десити да дођемо до погрешног закључка у вези с неким библијским пророчанством?

² Међутим, ти истраживачи Библије су ускоро увидели да је много лакше разумети одређено библијско учење него исправно разумети значење неког пророчанства. Зашто? Пре свега, библијска пророчанства се често најбоље разумеју док се испуњавају или тек након што су се испунила. Осим тога, треба имати у виду још нешто. Да бисмо исправно разумели неко пророчанство, морамо узети у обзир његов контекст. Ако се усредсредимо само на један део пророчанства, а остатак занемаримо, могли бисмо доћи до погрешног закључка. Тако нешто се десило с пророчанством које је записао пророк Јоило. Осмотримо сада то пророчанство као и разлоге због којих се наше разумевање променило.

3-4. Како смо до сада разумели пророчанство из Јоила 2:7-9?

³ Прочитати Јоила 2:7-9. Јоило је прорекао да ће најезда скакаваца опустошити израелску земљу. Ти  прождрљиви инсекти, с лављим зубима и чељустима, уништиће све пред собом! (Јоило 1:4, 6). Годинама смо веровали да је у овом пророчанству описано како Божји народ неуморно проповеда, попут роја скакаваца које ништа не може зауставити. Као што најезда скакаваца оставља пустош, тако наше проповедање разоткрива лоше духовно стање људи који су под утицајем верских вођа. *

⁴ Такво објашњење би имало смисла ако бисмо гледали само стихове из Јоила 2:7-9. Међутим, кад осмотримо пророчанство у целини, увиђамо да је његово значење другачије. Погледајмо четири разлога у прилог томе.

5-6. Које питање се намеће у вези са (а) Јоилом 2:20? (б) Јоилом 2:25?

⁵ Као прво, запазимо шта је Јехова рекао о најезди скакаваца: „Онога који долази са севера [скакавце] отераћу далеко од вас“ (Јоило 2:20). Ако би скакавци представљали Јеховине сведоке који по Исусовој заповести проповедају и стварају ученике, зашто би Јехова рекао да ће их отерати? (Језек. 33:7-9; Мат. 28:19, 20). Јасно је да Јехова неће отерати своје верне слуге, већ нешто или некога ко жели да науди његовом народу.

⁶ Као друго, погледајмо шта пише у Јоилу 2:25. Јехова каже: „Надокнадићу вам године које су појели скакавац, бескрилни скакавац, бубашваба и гусеница, моја велика војска коју сам послао међу вас.“ Овде Јехова обећава да ће надокнадити штету коју су ти инсекти нанели. Ако би скакавци представљали објавитеље Краљевства, то би значило да порука коју објављују проузрокује штету. Међутим, та порука спасава животе и може подстаћи зле да се покају (Језек. 33:8, 19). То би био прави благослов за њих!

7. Шта нам речи „после тога“ из Јоила 2:28, 29 помажу да разумемо?

⁷ Прочитати Јоила 2:28, 29. Као треће, осмотримо след догађаја у овом пророчанству. Да ли си запазио да Јехова каже: „А после тога излићу свој дух“? То значи након што скакавци изврше свој задатак. Ако су скакавци објавитељи Божјег Краљевства, зашто би Јехова излио свој дух на њих након што су завршили с проповедањем? Чињеница је да без помоћи Божјег моћног светог духа, они никада не би успели да деценијама проповедају упркос противљењу и забранама.

8. Кога представљају скакавци из Откривења 9:1-11? (Видети слику на насловној страни.)

⁸ Прочитати Откривење 9:1-11. Погледајмо и четврти разлог. Раније смо најезду скакаваца коју је описао Јоило повезивали с проповедањем због сличног пророчанства у књизи Откривење. Ово пророчанство говори о роју скакаваца који имају „људска лица“, а на главама „нешто као златне круне“ (Откр. 9:7). Они муче људе „који немају Божји печат на челима“, то јест Божје непријатеље, пет месеци, колико износи просечан животни век скакавца (Откр. 9:4, 5). Овде је реч о Јеховиним помазаним слугама. Они  храбро објављују Божје осуде против овог злог света, што тешко погађа оне који су део тог света.

9. По чему се разликују скакавци које је Јоило видео и они које је Јован описао?

⁹ Истина је да постоје сличности између пророчанства из Откривења и оног које је записао Јоило. Ипак, постоје и велике разлике. На пример, у Јоиловом пророчанству, скакавци уништавају вегетацију (Јоило 1:4, 6, 7). У Јовановој визији, скакавцима је „заповеђено да не наносе штету земаљском растињу“ (Откр. 9:4). Скакавци које је Јоило видео дошли су са севера (Јоило 2:20). Они које је Јован видео дошли су из бездана (Откр. 9:2, 3). Јоило каже да су скакавци отерани. У Откривењу, скакавци нису отерани већ им је допуштено да обаве свој задатак до краја. Ништа не указује да поступају супротно Јеховиној вољи. (Видети оквир „ Пророчанства о скакавцима – у чему се разликују?“)

10. Зашто није необично што скакавци из Јоиловог пророчанства и из Откривења симболизују различите ствари? Наведи библијски пример.

¹⁰ На основу тако значајних разлика, можемо закључити да ова два пророчанства нису повезана. Иако се у оба пророчанства спомињу скакавци,  то не значи да представљају исто. Није необично да у Библији одређени појам симболизује различите ствари у зависности од контекста. Примера ради, у Откривењу 5:5, за Исуса се каже да је „Лав из Јудиног племена“, док је у 1. Петровој 5:8 Ђаво описан као „ричући лав“. Четири разлога која смо осмотрили показују да наше тренутно разумевање Јоиловог пророчанства треба променити. Шта онда значи ово пророчанство?

11. Како на основу Јоила 1:6 и 2:1, 8, 11 можемо разумети кога представљају скакавци?

¹¹ Ако поближе осмотримо друге стихове у пророчанству, видећемо да је Јоило описивао војни напад (Јоило 1:6; 2:1, 8, 11). Јехова је рекао да ће користити своју „велику војску“ (вавилонске војнике) да казни непослушне Израелце (Јоило 2:25). Разумљиво је што се за ту војску каже да „долази са севера“ будући да су Вавилонци напали Израел са севера (Јоило 2:20). Та војска је упоређена с ројем скакаваца, јер је добро организована. Јоило каже: „Као снажан човек на свом путу, [војници] иду даље [...] У град наваљују. Трче на зидине. Пењу се на куће. Улазе кроз прозоре попут лопова“ (Јоило 2:8, 9). Можеш ли замислити тај призор? Војници су на сваком кораку. Нико се не може сакрити од њих. Нико не може умаћи вавилонском мачу!

12. Како се испунило Јоилово пророчанство о скакавцима?

¹² Попут скакаваца, Вавилонци (то јест Халдејци) напали су Јерусалим 607. пре н. е. Библија каже да је халдејски краљ „побио мачем њихове младиће и није се смиловао ни младићу ни девојци, ни старцу ни немоћном. Бог му је све предао у руке. Спалио је дом истинитог Бога и срушио јерусалимске зидине. Све утврђене дворе спалио је ватром, а и све драгоцености у њима, и тако је све уништио“ (2. Лет. 36:17, 19). Након што су Вавилонци напали и опустошили земљу, посматрачи су могли само да кажу: „Ово је пустош у којој нема ни људи ни стоке. Предата је у руке Халдејцима“ (Јер. 32:43).

13. Објасни значење Јеремије 16:16, 18.

¹³ Отприлике 200 година након Јоиловог пророчанства, Јехова је преко Јеремије прорекао још нешто о овом нападу. Рекао је да ће војници све претражити како би пронашли и заробили Израелце који чине зло. „’Послаћу много рибара‘, говори Јехова, ’који ће их ловити. Затим ћу послати много ловаца који ће их ловити по свим горама и по свим бреговима и по свим каменим врлетима. Најпре ћу им у пуној мери наплатити њихов преступ и њихов грех.‘“ Ни мора ни шуме неће моћи да од вавилонских освајача сакрију Израелце који без кајања чине зло (Јер. 16:16, 18).

14. Када су се испуниле речи из Јоила 2:28, 29?

¹⁴ Јоилова порука има и позитивну страну – говори о обнови. Земља ће поново доносити богат род (Јоило 2:23-26). Осим тога, у будућности ће и духовне хране бити у изобиљу. Јехова  каже: „Излићу свој дух на све врсте људи, и пророковаће ваши синови и ваше кћери [...] Чак ћу и на слуге и слушкиње у тим данима излити свој дух“ (Јоило 2:28, 29). То пророчанство се није испунило одмах након што су се Израелци вратили из Вавилона у своју домовину. Испунило се вековима касније, на Педесетницу 33. н. е. Како то знамо?

15. Према Делима апостолским 2:16, 17, по чему се Петрове речи разликују од онога што пише у Јоилу 2:28 и на шта то указује?

¹⁵ Апостол Петар је под надахнућем применио речи из Јоила 2:28, 29 на несвакидашњи догађај на Педесетницу. Тог јутра, око девет сати, Бог је излио свој свети дух на Христове ученике и они су почели да „говоре о величанственим Божјим делима“ (Дела 2:11). Петар је под вођством светог духа цитирао Јоилово пророчанство мало другачијим речима. Да ли си запазио у чему је разлика? (Прочитати Дела апостолска 2:16, 17.) Петар није почео речима „после тога“, већ је рекао „у последње дане“, што се односило на период пре уништења Јерусалима и храма. Тада је Бог излио свој дух „на све врсте људи“. Из тога се види да је прошло много времена од писања до испуњења Јоиловог пророчанства.

16. Како је Божји дух утицао на проповедање у првом веку и како утиче данас?

¹⁶ Након што је Бог излио свој дух на хришћане у првом веку, они су почели да проповедају добру вест, која се с временом проширила по целом свету. Када је апостол Павле писао своју посланицу Колошанима, отприлике 61. године, рекао је да се добра вест  „проповедала међу свим створењима под небом“ (Кол. 1:23). Изразом „сва створења“, Павле је указивао на свет за који се тада знало. Захваљујући Јеховином моћном светом духу, проповедање је у наше време достигло још веће размере – добра вест је стигла у све делове света! (Дела 13:47; видети оквир „ Излићу свој дух“).

17. Како сада разумемо Јоилово пророчанство о скакавцима?

¹⁷ Шта се променило у нашем разумевању овог пророчанства? Сада боље разумемо Јоила 2:7-9. Најкраће речено, ови стихови се не односе на наше ревно проповедање, већ на поход вавилонске војске која је напала Јерусалим 607. пре н. е.

18. Шта се није променило у вези с Јеховиним народом?

¹⁸ Шта се није променило? Јеховин народ и даље проповеда добру вест свуда и на све могуће начине (Мат. 24:14). Ниједна власт нас не може спречити да извршимо задатак да проповедамо. Уз Јеховин благослов, активнији смо него икада и храбро проповедамо добру вест о Краљевству! Понизно се ослањамо на Јеховину помоћ у разумевању библијских пророчанстава, уверени да ће нас он упутити „у сву истину“ кад за то дође време (Јов. 16:13).