„СВИ ратови из прошлости не могу се ни поредити с ратним вихором који се сада шири Европом.“ Овим речима је у Стражарској кули од 1. септембра 1915. описан Први светски рат, који се на крају проширио на око 30 земаља. У Стражарској кули је о том тешком периоду писало: „Служба за Краљевство је отежана, нарочито у Немачкој и Француској.“

Нашавши се усред овог конфликта светских размера, Истраживачи Библије нису у потпуности разумели начело хришћанске неутралности. Па ипак, били су одлучни да објављују добру вест. Будући да је желео да учествује у служби за Краљевство, Вилхелм Хилдебрант је поручио примерке Месечника Истраживача Библије на француском. Он није у Француској служио као пионир, већ као немачки војник. Овај наводни непријатељ, обучен у војну униформу, ширио је поруку мира запрепашћеним пролазницима.

Писма која су објављена у Стражарској кули указују на то да је било још Истраживача Библије пореклом из Немачке, који су проповедали добру вест о Краљевству док су били војници. Брат Лемке, који је служио у ратној морнарици, сведочио је петорици морнара који су били заинтересовани за истину. „Иако сам на броду, ја хвалим Јехову“, написао је.

Џорџ Кајзер је отишао у рат као војник, а вратио се кући као Божји слуга. Како се то десило? Добио је публикацију Истраживача Библије, целим срцем прихватио истину о Краљевству и одложио оружје. Затим је потражио посао који није имао везе с војском. Након рата, дуго година је ревно служио као пионир.

Иако Истраживачи Библије још увек нису у потпуности разумели питање неутралности, њихово гледиште и поступци су били у оштрој супротности с гледиштима и поступцима оних који су подржавали рат.  Док су политичари и представници цркава хушкали на рат, Истраживачи Библије су своје наде полагали у „Кнеза Мира“ (Ис. 9:6). Неки од њих нису у потпуности били неутрални, али су имали став као и брат Конрад Мертер, који је рекао: „Из Божје Речи сам јасно разумео да хришћанин не сме да убија“ (Изл. 20:13). a

У Немачкој, где закон није допуштао одбијање војне службе на темељу приговора савести, више од 20 Истраживача Библије одбило је да има било какве везе с војном службом. Неки су били проглашени ментално болеснима, као што су Густав Кујат, који је био смештен у болницу за душевне болести где су га дрогирали лековима. Ханс Хелтерхоф, који је такође одбио војну службу, послат је у затвор, где је одбио све послове који су били повезани с војском. Тамо је био мучен. Једном приликом, чувари су му толико јако свезали руке да су се оне укочиле. Када то није сломило његову одлучност, чувари су почели с психичком тортуром. Упркос свему томе, Ханс је остао непоколебљив.

Остала браћа која су била регрутована, одбила су да носе оружје и тражила су послове који нису били директно везани за учешће у рату. b Јоханес Ројте је због таквог става послат да ради на изградњи пруге. Конрад Мертер је радио као болничар, а Рајнхолд Вебер као медицински техничар. Аугуст Крафциг је био задужен за војни пртљаг. Они нису били једини Истраживачи Библије који су одлучно служили Јехови, иако нису у потпуности разумели шта љубав и верност према Богу значе.

Истраживачи Библије су током ратног периода због свог доброг понашања били често испитивани. У Немачкој су и након рата на хиљаде пута позивани на суђења због проповедања. Зато је у Бетелу у Магдебургу формирано правно одељење.

Јеховини сведоци су постепено разумели питање хришћанске неутралности. Када је избио Други светски рат, остали су неутрални и потпуно одвојени од било које војне службе. Због тога су на њих гледали као на непријатеље немачке државе и били су жестоко прогоњени. Али то је прича за неки од наредних чланака из ове серије „Из наше архиве“.