2. Коринћанима 8:1-24

  • Сакупљање прилога за хришћане у Јудеји (1-15)

  • Тит послат у Коринт (16-24)

8  Сада, браћо, желимо да знате шта су македонске скупштине учиниле због незаслужене доброте коју су примиле од Бога.+ 2  Упркос великим кушњама и невољама, они су показали велику радост и великодушност, иако су веома сиромашни. 3  Јер могу посведочити да су давали према својим могућностима,+ а и преко својих могућности.+ 4  Јер они су нас сами усрдно молили да им омогућимо да приложе свој великодушни дар и да учествују у прикупљању помоћи за свете.+ 5  И не само што су учинили како смо се надали него су се пре свега одрекли себе да би служили Господу и нама, по Божјој вољи. 6  Због тога смо замолили Тита+ да доврши сакупљање вашег великодушног прилога, као што је раније и започео. 7  Зато, као што сте богати у вери, проповедању речи, знању, ревности и љубави коју имамо према вама, тако будите и великодушни у давању.+ 8  Не говорим вам то као да вам заповедам, него желим да будете свесни ревности других, а и да испитам искреност ваше љубави. 9  Јер ви знате за незаслужену доброту нашег Господа Исуса Христа: премда је био богат, ради вас је постао сиромашан,+ да се ви обогатите његовим сиромаштвом. 10  А моје мишљење+ је да је на вашу корист да довршите то дело, које нисте само започели пре годину дана него сте показали да то заиста и желите да чините. 11  А сада довршите то дело које сте започели, са истом ревношћу коју сте имали у почетку и дајте онолико колико можете. 12  Ако неко даје од срца, то је угодно Богу, јер он жели да дајемо оно што можемо,+ а не оно што не можемо. 13  Не желим да другима олакшам, а вама отежам, 14  него да ваш вишак сада покрије њихову оскудицу, како би једном и њихов вишак покрио вашу оскудицу, у циљу изједначавања. 15  Као што је написано: „Ко је имао много, није имао превише, а ко је имао мало, није имао премало.“+ 16  А хвала Богу што је у Титово срце ставио исту ревност за вас.+ 17  Јер он се спремно одазвао на нашу молбу, и пошто је врло реван, драговољно је дошао код вас. 18  А с њим шаљемо брата кога све скупштине хвале због његовог проповедања добре вести. 19  И не само то него су га скупштине наименовале да путује с нама док сакупљамо ове прилоге, што је на славу Господу и доказ је наше спремности да помогнемо другима. 20  Тако желимо да избегнемо да нам ико ишта приговори у вези с тим великодушним прилогом који нам је поверен.+ 21  Јер „настојимо да све радимо поштено, не само пред Јеховом* него и пред људима“.+ 22  А с њима шаљемо и нашег брата чија је ревност много пута била испитана, али сада је још ревнији због великог поуздања у вас. 23  А ако неко нешто пита за Тита – он је мој друг и сарадник који служи на ваше добро. А ако неко пита за нашу браћу – они су представници* скупштина и доносе славу Христу. 24  Зато покажите да их волите+ и нека скупштине виде да смо се с правом хвалили вама.

Фусноте

Видети Додатак А5.
Дословно: „апостоли“.