Прва Самуилова 14:1-52
14 Једног дана је Саулов син Јонатан+ рекао слуги који му је носио оружје: „Хајде да одемо до филистејске чете која је на другој страни.“ Али свом оцу није ништа поменуо.
2 Саул је био у околини Гаваје,+ под наровим дрветом у Мигрону. С њим је било око 600 људи.+
3 (Ахија, син Ихаводовог+ брата Ахитова,+ унук Финеса,+ праунук Илија,+ који је био Јеховин свештеник у Силому,+ носио је ефод.)+ Народ није знао да је Јонатан отишао.
4 На обе стране кланца који је Јонатан хтео да пређе да би дошао до филистејске чете биле су стрме стене налик зубу. Једна се звала Восес, а друга Сене.
5 Једна стена се издизала као стуб на северној страни насупрот Михмасу, а друга је била на јужној страни насупрот Гави.+
6 Јонатан је рекао слуги који му је носио оружје: „Хајде да одемо до чете ових необрезаних људи.+ Можда ће нам Јехова помоћи, јер Јехову ништа не може спречити да спасе свој народ, било с много било с мало људи.“+
7 Слуга који му је носио оружје одговорио је на то: „Учини све што ти је у срцу. Иди куда желиш. Ево, ја ћу ићи с тобом куд год те срце буде водило.“
8 Тада је Јонатан рекао: „Прећи ћемо код њих и стаћемо тако да нас виде.
9 Ако нам кажу: ’Останите ту док не дођемо до вас!‘, остаћемо на свом месту и нећемо ићи код њих.
10 Али ако нам кажу: ’Дођите до нас!‘, тада ћемо се попети. То ће нам бити знак да нам их Јехова предаје у руке.“+
11 Тада су се обојица показала филистејској чети. Филистеји су рекли: „Гледајте! Јевреји излазе из рупа у које су се сакрили.“+
12 Филистејски војници су довикнули Јонатану и слуги који му је носио оружје: „Дођите овамо да вас научимо памети!“+ Тада је Јонатан рекао свом слуги: „Пођи за мном, јер ће их Јехова предати Израелу у руке.“+
13 Јонатан се попео помажући се рукама и ногама, а за њим и слуга који му је носио оружје. Филистеји су падали пред Јонатаном, а његов слуга их је убијао за њим.
14 У том првом окршају Јонатан и његов слуга побили су двадесетак људи на око пола јутра* земље.
15 Тада је страх завладао у логору у пољу и међу свим војницима. Уплашили су се чак и војници који су ишли у пљачкашке походе.+ Земља се затресла и Бог их је све испунио страхом.
16 Саулови стражари у Венијаминовој Гаваји+ видели су да је у целом филистејском логору завладала пометња.+
17 Саул је рекао војницима који су били с њим: „Пребројте људе и видите ко је отишао од нас.“ Када су их пребројали, видели су да нема Јонатана и слуге који му је носио оружје.
18 Тада је Саул рекао Ахији:+ „Донеси ковчег правог Бога!“ (Ковчег правог Бога био је у то време* код Израелаца.)
19 Док је Саул разговарао са свештеником, пометња у филистејском логору постајала је све већа. Зато је Саул рекао свештенику: „Остави сад то што радиш!“*
20 Тако су се Саул и сви војници који су били с њим сакупили и кренули у битку. Када су дошли до Филистеја, видели су да су они окренули мач једни на друге и да међу њима влада веома велика пометња.
21 А они Јевреји који су раније стали на страну Филистеја и били с њима у њиховом логору, придружили су се Израелцима које су предводили Саул и Јонатан.
22 Сви Израелци који су се скривали+ по брдима Јефрема чули су да Филистеји беже, па су и они одмах кренули у битку и почели да их гоне.
23 Јехова је тог дана избавио Израел,+ а битка се водила све до Вет-Авена.+
24 Израелци су тог дана били веома исцрпљени, јер је Саул обавезао народ заклетвом, рекавши: „Нека је проклет човек који би ишта појео* пре вечери, док се не осветим својим непријатељима!“ Зато нико од народа није ништа окусио.+
25 Цела војска је дошла у шуму, у којој је било меда на земљи.
26 Када су војници дошли у шуму, видели су како мед капље из саћа, али га нико није окусио, јер су се плашили да прекрше заклетву.
27 Али Јонатан није чуо да је његов отац обавезао народ заклетвом,+ па је умочио врх свог штапа у саће. Када је појео мало меда, очи су му засјале*.
28 Тада је неко од војника рекао: „Твој отац је обавезао народ заклетвом, рекавши: ’Нека је проклет човек који би данас ишта појео!‘+ Зато је народ толико уморан.“
29 Јонатан је рекао: „Мој отац ствара велику невољу народу. Ево, погледајте како су ми очи засјале јер сам окусио мало меда.
30 Шта би тек било да је народ данас могао да једе+ од плена који је узео од својих непријатеља! Тада би пораз Филистеја био још већи.“
31 Тог дана су тукли Филистеје од Михмаса до Ајалона+ и народ се веома уморио.
32 Тада су људи навалили на плен и узели су овце, говеда и телад, па су их клали на земљи и јели месо с крвљу.+
33 Саулу су јавили: „Народ греши Јехови јер једе месо с крвљу.“+ А он је рекао: „Поступили сте неверно. Одмах ми доваљајте велики камен.“
34 Затим је Саул рекао: „Идите међу народ и свима кажите: ’Нека свако доведе свог јунца и своју овцу па их овде закољите, а онда их једите. Немојте грешити Јехови тако што ћете јести месо с крвљу.‘ “+ Тако је свако из народа те ноћи довео свог јунца и ту га је заклао.
35 Саул је подигао олтар Јехови.+ Био је то први олтар који је он подигао Јехови.
36 Саул је затим рекао: „Пођимо ноћас за Филистејима да их опљачкамо док не сване јутро. Све ћемо их побити.“ А они су му одговорили: „Уради шта год мислиш да је добро.“ Тада је свештеник рекао: „Обратимо се овде правом Богу.“+
37 Саул је упитао Бога: „Да ли да пођем за Филистејима?+ Хоћеш ли их дати Израелу у руке?“ Али Бог му није одговорио тог дана.
38 Зато је Саул рекао: „Приступите овамо, сви поглавари народа, па испитајте какав је грех данас почињен.
39 Јер заклињем се Јеховом, живим Богом, који је избавио Израел, ако га је починио и мој син Јонатан, умреће!“ Али му нико од људи није одговорио.
40 Затим је рекао свим Израелцима: „Ви станите на једну страну, а мој син Јонатан и ја стаћемо на другу страну.“ На то су људи рекли Саулу: „Уради шта год мислиш да је добро.“
41 Тада је Саул рекао Јехови: „Боже Израелов, одговори нам преко Тумима!“+ Избор је пао на Јонатана и Саула, а народ је био без кривице.
42 Саул је затим рекао: „Баците жреб+ да одлучи између мене и мог сина Јонатана.“ И избор је пао на Јонатана.
43 Тада је Саул рекао Јонатану: „Кажи ми шта си урадио.“ Јонатан му је одговорио: „Само сам окусио мало меда с врха штапа који ми је у руци.+ Ево ме, спреман сам да умрем!“
44 На то је Саул рекао: „Нека ме Бог најоштрије казни ако не умреш, Јонатане!“+
45 Али људи су рекли Саулу: „Зар да умре Јонатан, који је донео ову велику победу+ Израелу? Нипошто! Заклињемо се Јеховом, живим Богом, ниједна длака с његове главе неће пасти на земљу, јер нам је уз Божју помоћ данас донео победу!“+ Тако је народ избавио Јонатана и он није погинуо.
46 Тада је Саул одустао од потере за Филистејима, а Филистеји су се вратили у свој крај.
47 Саул је учврстио своју краљевску власт над Израелом и ратовао је против свих својих околних непријатеља: против Моаваца,+ Амонаца,+ Едомаца,+ краљева из Сове+ и Филистеја.+ Куд год би кренуо, побеђивао би своје непријатеље.
48 Храбро се борио, поразио је Амаличане+ и избавио је Израел од оних који су га пљачкали.
49 Саулови синови били су Јонатан, Јесвија и Малхисуј.+ Имао је и две ћерке – старија се звала Мерава,+ а млађа Михала.+
50 Саулова жена звала се Ахиноама и била је Ахимасова ћерка. Заповедник Саулове војске био је његов стриц Авенир,+ Ниров син.
51 Кис+ је био Саулов отац, а Нир,+ Авениров отац, био је Авилов син.
52 Током читаве Саулове владавине водио се жесток рат против Филистеја.+ Када би Саул видео неког снажног или храброг човека, узимао би га у своју службу.+
Фусноте
^ То јест четврт хектара. Јутро земље је мера за површину земљишта које један пар волова може изорати у једном дану.
^ Дословно: „тог дана“.
^ Дословно: „Повуци руку“.
^ Дословно: „који би јео хлеб“.
^ Или: „вратила му се снага“.
