Рута 2:1-23
2 Нојемина је имала једног рођака с мужевљеве стране који је био врло богат. Звао се Воз+ и био је из Елимелехове породице.
2 Моавка Рута је рекла Нојемини: „Пусти ме, молим те, да идем на њиве и да пабирчим+ класје за оним ко ми се смилује.“ А она јој је рекла: „Иди, кћери моја.“
3 Тако је она отишла и почела да пабирчи за жетеоцима на њиви. Затекла се на њиви која је припадала Возу+ из Елимелехове породице.+
4 Тада је Воз дошао из Витлејема и рекао жетеоцима: „Јехова с вама!“ А они су му одговорили: „Јехова те благословио!“
5 Тада је Воз упитао момка који је надгледао жетеоце: „Чија је она млада жена?“
6 А момак који их је надгледао одговорио је: „То је млада Моавка,+ која се с Нојемином вратила из моавске земље.+
7 Она је питала: ’Могу ли, молим те, да пабирчим+ и да сакупљам пожњевено класје које остане* иза жетелаца?‘ На ногама је још од јутрос па све до малопре, кад је само мало села да се одмори.“
8 Затим је Воз рекао Рути: „Слушај, кћери моја, немој да идеш да пабирчиш на другој њиви и не одлази одавде, него се држи мојих девојака.+
9 Гледај на којој њиви оне жању, па иди за њима. Заповедио сам момцима да те не узнемиравају*. Кад ожедниш, иди до посуда с водом и пиј оно што момци захвате.“
10 Тада је она клекнула, поклонила се лицем до земље и рекла му: „Зашто си тако добар према мени и зашто си обратио пажњу на мене, кад сам из другог народа?“+
11 А Воз јој је одговорио: „Чуо сам све што си учинила за своју свекрву кад ти је умро муж, и како си оставила свог оца и своју мајку и земљу у којој си рођена и дошла да живиш с народом који раније ниси познавала.+
12 Нека те Јехова награди за твоја дела+ и нека ти потпуну плату* да̂ Јехова, Израелов Бог, под чијим си крилима потражила уточиште.“+
13 А она му је рекла: „Дај да останем у твојој милости, господару, јер си ме утешио и јер си својим речима умирио своју слушкињу*, иако нисам једна од твојих слушкиња.“
14 Кад је било време јела, Воз јој је рекао: „Дођи овамо, узми мало хлеба и умочи свој залогај у сирће.“ Тако је она села поред жетелаца. Он јој је дао печеног зрневља и она је јела и наситила се, а још јој је и претекло.
15 Када је устала да пабирчи,+ Воз је заповедио својим момцима: „Пустите је да пабирчи и међу пожњевеним класјем* и не узнемиравајте је.+
16 Чак из својих снопова извлачите класје и остављајте за собом да га она покупи, и немојте јој приговарати.“
17 Тако је пабирчила на њиви све до вечери.+ Када је измлатила оно што је напабирчила, било је око ефе* јечма.
18 Онда је то узела и дошла у град, и њена свекрва је видела колико је напабирчила. Тада је Рута извадила и дала јој храну која јој је остала+ након што је јела и наситила се.
19 А свекрва ју је упитала: „Где си данас пабирчила? Где си радила? Нека је благословљен онај који је обратио пажњу на тебе.“+ И она је рекла својој свекрви код кога је радила: „Човек код ког сам данас радила зове се Воз.“
20 На то је Нојемина рекла својој снахи: „Нека га благослови Јехова, који није ускратио своју верну љубав ни живима ни умрлима.“+ И још је рекла: „Тај човек нам је род.+ Он је један од наших откупитеља*.“+
21 Тада је Моавка Рута рекла: „Још ми је рекао: ’Држи се мојих људи док не пожању све моје жито.‘ “+
22 А Нојемина је рекла својој снахи Рути: „Боље је за тебе, кћери моја, да идеш с његовим девојкама него да те узнемиравају на некој другој њиви.“
23 Тако се она држала Возових девојака и пабирчила док се није завршила жетва јечма+ и жетва пшенице. И живела је код своје свекрве.+
Фусноте
^ Или можда: „сакупљам класје које остане међу сноповима“.
^ Дословно: „да те не дирају“.
^ Или: „награду“.
^ Дословно: „говорио срцу своје слушкиње“.
^ Или можда: „међу сноповима“.
^ Ефа је износила 22 литра. Видети Додатак Б14.
^ Или: „рођака који има право на откуп“.
