Рута 1:1-22
1 У данима кад су судије+ делиле правду*, у земљи је завладала глад, па је један човек из Витлејема+ у Јуди отишао са својом женом и своја два сина да се настани у моавској земљи.+
2 Тај човек се звао Елимелех*, његова жена се звала Нојемина*, а његова два сина звала су се Малон* и Хелеон*. Они су били Ефраћани, из Витлејема у Јуди. Стигли су у моавску земљу и тамо се настанили.
3 После неког времена умро је Елимелех, Нојеминин муж, и она је остала са своја два сина.
4 Касније су се они оженили Моавкама. Једна се звала Орфа, а друга Рута.+ У моавској земљи су живели око десет година.
5 Затим су умрли и Малон и Хелеон, тако да је Нојемина остала без оба сина и без мужа.
6 Тада је она са својим снахама кренула из моавске земље, јер је у Моаву чула да је Јехова обратио пажњу на свој народ и дао му храну*.
7 Она је отишла из места у ком је живела, а с њом су пошле и њене две снахе. Док су биле на путу ка Јудиној земљи,
8 Нојемина им је рекла: „Идите, вратите се свака у дом своје мајке. Нека вам Јехова покаже верну љубав,+ као што сте је и вас две показале онима који су умрли, а и мени.
9 Нека вам Јехова да̂* да нађете мир*, свака у дому свог мужа.“+ Тада их је пољубила, а оне су бризнуле у плач.
10 Говориле су јој: „Не, него ћемо ићи с тобом твом народу.“
11 Али Нојемина им је рекла: „Вратите се, кћери моје! Зашто да идете са мном? Зар бих могла родити још синова за које бисте се удале?+
12 Вратите се, кћери моје. Идите, јер сам ја престара за удају. Чак и кад би било наде да се још вечерас удам и кад бих родила синове,
13 зар бисте их чекале док не одрасту? Зар бисте због њих остале неудате? Не, кћери моје, велика је горчина у мени због оног што вам се десило, јер се Јеховина рука подигла на мене.“+
14 На то су оне поново заплакале. Затим је Орфа пољубила своју свекрву и отишла, а Рута је остала с њом.
15 Нојемина јој је рекла: „Ево, твоја јетрва се вратила свом народу и својим боговима. Врати се и ти с њом.“
16 Али Рута јој је одговорила: „Немој ме наговарати да те оставим и да одем од тебе, јер куда ти идеш, ићи ћу и ја, и где ти спустиш главу, спустићу и ја. Твој народ биће мој народ и твој Бог мој Бог.+
17 Где ти умреш, умрећу и ја, и тамо ћу бити сахрањена. Нека ме Јехова најоштрије казни ако ме ишта осим смрти растави од тебе.“
18 Кад је Нојемина видела да је Рута чврсто одлучила да иде с њом, више је није наговарала да се врати.
19 Тако су наставиле пут док нису стигле у Витлејем.+ Кад су стигле у Витлејем, цео град се ускомешао због њих, а жене су говориле: „Је ли то Нојемина?“
20 А она им је говорила: „Не зовите ме Нојемина*! Зовите ме Мара*, јер ми је Свемоћни загорчао живот.+
21 Све сам имала када сам отишла, а Јехова је учинио да се вратим празних руку. Зашто да ме зовете Нојемина кад се Јехова окренуо против мене, кад ми је Свемоћни нанео невољу?“+
22 Тако се Нојемина вратила из моавске земље,+ а с њом је дошла и Моавка Рута, њена снаха. Оне су стигле у Витлејем на почетку жетве јечма.+
Фусноте
^ Дословно: „судиле“.
^ „Елимелех“ значи „мој Бог је краљ“.
^ „Нојемина“ значи „моје весеље“.
^ Име „Малон“ вероватно потиче од хебрејске речи која значи „ослабити; разболети се“.
^ „Хелеон“ значи „онај који пропада; коме се ближи крај“.
^ Дословно: „хлеба“.
^ Или: „сигурност“.
^ Или: „подари“.
^ „Нојемина“ значи „моје весеље“.
^ „Мара“ значи „горчина“.
