Проповедник 11:1-10
11 Баци свој хлеб на воду,+ јер ћеш га после много дана опет наћи.+
2 Подели од оног што је твоје седморици, или чак осморици,+ јер не знаш каква ће несрећа* погодити земљу.
3 Кад се облаци напуне водом, пуштају кишу на земљу. Кад дрво падне на југ или на север – где падне, тамо и остаје.
4 Ко пази на ветар, никад неће сејати и ко гледа на облаке, никад неће жети.+
5 Као што не знаш како дух делује у костима детета у утроби трудне жене,+ тако не знаш ни дело правог Бога, који све чини.+
6 Ујутру сеј своје семе и до вечери вредно ради својом руком.+ Јер не знаш шта ће успети, једно или друго, или ће обоје бити једнако добро.
7 Светлост прија очима и добро је да оне виде сунце.
8 Ако човек живи много година, нека ужива у њима.+ Али нека има на уму и дане невоље*, којих може бити много. Све што долази испразно је.+
9 Радуј се, младићу, док си млад, и нека се твоје срце весели у данима твоје младости. Иди куда те твоје срце и твоје очи воде, али знај да ће прави Бог тражити да му за све то положиш рачун*.+
10 Зато одагнај жалост од свог срца и зло од свог тела, јер су младост и најлепше године живота испразност.+
Фусноте
^ Или: „какво ће зло“.
^ Или: „таме“.
^ Или: „да ће те за све то прави Бог извести пред суд“.
