Постанак 43:1-34
43 У земљи је владала тешка глад.+
2 Кад су појели жито које су донели из Египта,+ њихов отац им је рекао: „Идите опет тамо и купите нам мало хране.“
3 На то му је Јуда рекао: „Онај човек нас је јасно упозорио: ’Не долазите опет пред мене ако ваш брат не буде с вама.‘+
4 Ако пустиш нашег брата с нама, отићи ћемо да купимо храну.
5 Али ако га не пустиш, нећемо отићи, јер нам је онај човек рекао: ’Не долазите опет пред мене ако ваш брат не буде с вама.‘ “+
6 Тада их је Израел+ питао: „Како сте могли да ми урадите тако нешто? Зашто сте том човеку рекли да имате још једног брата?“
7 Они су одговорили: „Човек се распитивао о нама и нашој породици: ’Да ли вам је отац још жив? Имате ли још неког брата?‘, а ми смо му испричали све како јесте.+ Како смо могли знати да ће рећи: ’Доведите свог брата‘?“+
8 Тада је Јуда рекао свом оцу Израелу: „Пусти нашег најмлађег брата* са мном+ па да кренемо на пут, да останемо живи и не помремо од глади+ – и ми и ти и наша деца.+
9 Дајем ти реч да му се ништа неће десити.+ Ја одговарам за њега. Ако ти га не доведем назад, бићу ти крив до краја свог живота.
10 Да нисмо толико оклевали, досад бисмо се већ двапут вратили.“
11 Тада им је њихов отац Израел рекао: „Ако тако мора да буде, онда узмите најбоље плодове ове земље – мало балзама+ и мало меда, ладанумову мирисну смолу и кору дрвећа које садржи смолу,+ мало пистаћа и бадема – и ставите све то у своје џакове па однесите оном човеку на дар.+
12 Понесите са собом двапут више новца. Вратите и новац који је био одозго у вашим џаковима.+ Можда је то била грешка.
13 Поведите свог брата са собом, па идите опет код оног човека.
14 Нека га Свемоћни Бог подстакне да вам се смилује, па да пусти да се ваш други брат и Венијамин врате с вама. А ја, ако морам да останем без деце, нека останем!“+
15 Тако су они узели тај дар, понели двапут више новца и повели Венијамина. Затим су отишли у Египат и поново дошли пред Јосифа.+
16 Кад је Јосиф видео да је и Венијамин с њима, одмах је рекао човеку који је управљао његовим домом: „Одведи ове људе у кућу, закољи нешто од стоке и припреми јело, јер ће они јести са мном у подне.“
17 Тај човек је одмах учинио како му је Јосиф рекао+ и одвео их у Јосифову кућу.
18 А они су се уплашили што их он води у Јосифову кућу, па су рекли: „Воде нас тамо због новца који нам је био стављен у џакове кад смо први пут били овде. Сад ће нас напасти, узети нас за робове и отети нам магарце!“+
19 Зато су се на улазу у кућу обратили управитељу Јосифовог дома.
20 Рекли су му: „Опрости, господару. Ми смо већ једном долазили да купимо храну.+
21 Али кад смо се у повратку зауставили да преноћимо и кад смо отворили своје џакове, сваки од нас је нашао у свом џаку сав свој новац.+ Зато желимо да га лично вратимо.
22 Са собом смо донели још новца да купимо храну. Ми не знамо ко нам је прошли пут ставио новац у џакове.“+
23 Тада им је он рекао: „Све је у реду, не бојте се. Знам да сте дали новац. Ваш Бог и Бог вашег оца ставио вам је новац у џакове.“ Затим им је извео Симеона.+
24 Човек их је затим увео у Јосифову кућу, донео воду да им се оперу ноге и дао храну за њихове магарце.
25 Они су чули да ће Јосиф доћи у подне и да ће јести с њима+ па су припремили дар+ за њега.
26 Кад је Јосиф дошао кући, предали су му дар који су понели са собом и поклонили су му се лицем до земље.+
27 Он их је питао да ли су добро и затим је рекао: „Како је ваш стари отац о ком сте причали? Да ли је још жив?“+
28 Одговорили су му: „Добро је твој слуга, наш отац. Још је жив.“ Затим су клекнули и поклонили се лицем до земље.+
29 Кад је Јосиф угледао свог брата Венијамина, сина своје мајке,+ упитао их је: „Да ли је ово ваш најмлађи брат о ком сте ми причали?“+ Затим је рекао: „Сине, нека Бог буде милостив према теби.“
30 Тада је Јосиф пожурио да изађе напоље јер је био дубоко ганут због свог брата. Зато је потражио место где би се исплакао, па је ушао у једну собу где је могао да буде сам и тамо се исплакао.+
31 Кад се прибрао, умио се па се вратио и рекао својим слугама: „Послужите јело.“
32 Послужили су храну посебно њему, посебно њима и посебно Египћанима који су јели у његовој кући, јер Египћани нису јели с Јеврејима, зато што им је то било одвратно.+
33 Јосифова браћа* су седела пред њим – од најстаријег, који је седео на месту које припада прворођеном,+ па до најмлађег, који је седео на месту које припада најмлађем – и само су се зачуђено гледали.
34 Он је наредио да се јела с његовог стола служе њима, а Венијамину је дао пет пута више него осталима.+ Тако су они пили с њим и гостили се док се нису наситили.
