Песма над песмама 1:1-17
1 Соломонова песма над песмама:+
2 „Кад би ме само пољубио својим уснама!Јер твоја љубав је слађа од вина.+
3 Диван је мирис твојих уља.+
Твоје име је као изливено мирисно уље.+
Зато те девојке воле.
4 Поведи ме са собом*, бежимо!
Краљ ме је довео у своје одаје.
Радујмо се и веселимо се заједно!
Хвалимо твоју љубав* више него вино.
Није чудо што те девојке воле.
5 Поцрнела* сам, али сам лепа, кћери јерусалимске,црна као кидарски шатори,+ лепа као платна+ Соломоновог шатора.
6 Не гледајте ме тако што сам црна,поцрнела сам од сунца.
Моја браћа су се наљутила на мене.Дала су ми да чувам винограде,али ја нисам чувала свој виноград.
7 Реци ми, ти кога толико волим,где пасе твоје стадо,+где се твоје стадо одмара у подне?
Зашто да међу стадима твојих друговабудем попут жене која носи вео жалости?“
8 „Ако то не знаш, најлепша међу женама,пођи за трагом стадаи поведи своје јариће да пасу покрај пастирских шатора.“
9 „Упоредио бих те, вољена моја, са ждребицом упрегнутом у фараонова кола.+
10 Твојим образима лепо пристаје накит*и твом врату огрлице.
11 Направићемо ти украсе* од златапрошаране сребром.“
12 „Док краљ седи за својим округлим столом,моје мирисно уље*+ шири свој мирис.
13 Мени је мој драги као врећица мирисне смирне,+која сву ноћ лежи међу мојим грудима.
14 Мени је мој драги попут цветова кане+у енгадским виноградима.“+
15 „Како си лепа, вољена моја!
Како си само лепа! Очи су ти као у голубице.“+
16 „Како си леп, драги мој, и како си мио!+
Лишће нам је постеља.
17 Кедрови су греде наше куће*,а смреке су греде нашег крова.
Фусноте
^ Дословно: „Повуци ме за собом“.
^ Или: „Причајмо о твојој љубави“.
^ Дословно: „Црна“.
^ Или можда: „Лепи су твоји образи међу плетеницама“.
^ Или: „венчиће“.
^ Или: „нард“.
^ Или: „дивне куће“.
