Немија 9:1-38
9 Двадесет четвртог дана тог месеца Израелци су се окупили. Постили су обучени у кострет и посули су се прашином.+
2 Они који су по рођењу били Израелци одвојили су се од свих странаца.+ Стајали су и признавали своје грехе и преступе својих предака.+
3 Стојећи на свом месту, три сата* су слушали читање књиге Закона+ Јехове, свог Бога, а онда су три сата признавали грехе и клањали се Јехови, свом Богу.
4 Исус, Ваније, Кадмило, Севанија, Вуније, Серевија,+ Ваније и Хананије попели су се на постоље+ подигнуто за Левите и гласно завапили Јехови, свом Богу.
5 Левити Исус, Кадмило, Ваније, Асавнија, Серевија, Одија, Севанија и Петаја рекли су овако: „Устаните и хвалите Јехову, свог Бога, у сву вечност*.+ Нека је хваљено твоје славно име, које је узвишеније од сваке славе и хвале!
6 „Ти си једини, Јехова.+ Ти си створио небеса, небо над небесима, и сву њихову војску, земљу и све што је на њој, мора и све што је у њима. Ти све то одржаваш у животу и небеска војска ти се клања.
7 Ти си, Јехова, прави Бог, који је изабрао Аврама+ и извео га из халдејског града Ура+ и дао му име Аврахам.+
8 Видео си да ти је његово срце верно+ и зато си с њим склопио савез и обећао да ћеш му дати земљу Хананаца, Хетеја, Амореја, Ферезеја, Јевусеја и Гергесеја, да ћеш је дати његовом потомству.+ Испунио си своја обећања, јер си праведан.
9 „Видео си невољу наших предака у Египту+ и чуо си њихов вапај код Црвеног мора.
10 Тада си учинио знакове и чуда над фараоном и над свим његовим слугама и над целим народом његове земље,+ јер си знао да су дрско+ поступали с твојим народом. Прославио си своје име и оно је славно све до данас.+
11 Пред њима си раздвојио море, тако да су прешли посред мора по сувом,+ а оне који су их гонили бацио си у дубине као камен у узбуркане воде.+
12 Дању си их водио стубом од облака, а ноћу стубом од ватре, осветљавајући пут којим су ишли.+
13 Сишао си на гору Синај+ и с неба+ си говорио с њима, и дао си им праведне наредбе и поуздане законе*, добре прописе и заповести.+
14 Обзнанио си им свој свети сабат+ и дао си им заповести, прописе и закон преко свог слуге Мојсија.
15 Дао си им хлеб с неба кад су били гладни+ и воду из стене кад су били жедни,+ и рекао си им да иду и заузму земљу за коју си се заклео* да ћеш им је дати.
16 „Али они, наши преци, дрско+ су поступали и постали су тврдоглави*+ и нису слушали твоје заповести.
17 Нису хтели да слушају,+ нити су се више сећали чудесних дела која си учинио за њих, него су постали тврдоглави и поставили су себи вођу да се врате у ропство у Египат.+ Али ти си Бог који радо опрашта, самилостан и милосрдан, стрпљив* и пун верне љубави,+ и ниси их оставио.+
18 И кад су направили кип телета* и рекли: ’Ово је наш Бог који нас је извео из Египта‘,+ и кад су својим делима показали велики презир према теби,
19 ти их у свом великом милосрђу ниси оставио у пустињи.+ Стуб од облака није одступао од њих дању, водећи их путем, нити стуб од ватре ноћу, осветљавајући пут којим су ишли.+
20 Дао си им свој дух* да буду разборити,+ своју ману ниси ускратио њиховим устима+ и дао си им воду кад су били жедни.+
21 Четрдесет година хранио си их у пустињи.+ Ништа им није недостајало. Одећа им се није похабала+ и ноге им нису отицале.
22 „Дао си им краљевства и народе и разделио си им земљу део по део,+ тако да су заузели земљу есевонског+ краља Сиона+ и земљу васанског краља Ога.+
23 Умножио си њихове синове као звезде на небу.+ Затим си их довео у земљу за коју си обећао њиховим прецима да ће ући у њу и да ће је заузети.+
24 Њихови синови су ушли у земљу и заузели је,+ а ти си покорио пред њима Хананце,+ становнике те земље, и дао си их њима у руке, као и њихове краљеве и народе те земље, да раде с њима шта год хоће.
25 Освојили су утврђене градове+ и плодну земљу,+ и заузели су куће пуне сваког добра, ископане бунаре, винограде, маслињаке+ и многе воћке. Јели су до ситости, гојили се и уживали у твојој великој доброти.
26 „Али постали су непослушни и побунили су се против тебе+ и окренули су леђа твом Закону*. Убијали су твоје пророке, који су их опомињали да би их вратили к теби, и својим делима су показивали велики презир према теби.+
27 Зато си их давао у руке њиховим противницима+ који су им задавали невоље.+ А кад би у невољи вапили к теби, ти би их чуо с неба и у свом великом милосрђу давао им спаситеље да би их избавио из руку њихових противника.+
28 „Али чим би престале невоље, опет би чинили оно што је зло пред тобом+ и ти би их препуштао у руке њихових непријатеља који су владали над њима*.+ Тада би ти се враћали и молили те за помоћ,+ а ти би их чуо с неба и много пута их избављао због свог великог милосрђа.+
29 Премда си их опомињао да би их вратио свом Закону, они су дрско поступали и нису слушали твоје заповести+ и огрешили су се о твоје законе који живот значе ономе ко их се држи.+ Тврдоглаво су ти окретали леђа, били су непокорни и нису слушали.
30 А ти си много година био стрпљив с њима,+ опомињао си их својим духом преко својих пророка, али они нису слушали. На крају си их предао у руке другим народима.+
31 Али у свом великом милосрђу ниси их истребио+ нити си их оставио, јер си ти Бог самилостан и милосрдан.+
32 „А сада, Боже наш, Боже велики и моћни, ти који уливаш страхопоштовање, који се држиш свог савеза и показујеш верну љубав,+ нека пред тобом не буду незнатне све невоље које су снашле нас, наше краљеве, наше кнезове,+ наше свештенике,+ наше пророке,+ наше претке и цео твој народ од времена асирских+ краљева па до данас.
33 Ти си праведан у свему што нас је снашло, јер ти си поступао верно, а ми смо чинили зло.+
34 Наши краљеви, наши кнезови, наши свештеници и наши преци нису се држали твог Закона, нису обраћали пажњу на твоје заповести ни на твоје опомене* које си им давао.
35 Чак и кад су у свом краљевству уживали у изобиљу добара која си им дао, у пространој и плодној земљи коју си им подарио, они ти нису служили+ и нису престали да чине зло.
36 Ево, ми смо данас робови+ – робови смо у земљи коју си дао нашим прецима да једу њене плодове и њена добра.
37 Њен обилан род иде краљевима које си поставио над нама због наших греха.+ Они господаре над нама* и над нашом стоком по својој вољи, а ми смо у великој невољи.
38 „Због свега тога писмено се обавезујемо+ на верност, а наши кнезови, Левити и свештеници потврђују то својим печатом.“+
Фусноте
^ Дословно: „четвртину дана“.
^ Или: „одувек и заувек“.
^ Или: „законе који се темеље на истини“.
^ Дословно: „за коју си подигао руку“.
^ Дословно: „укрутили су врат“.
^ Или: „спор на гнев“.
^ Или: „ливено теле“.
^ Дословно: „добри дух“.
^ Дословно: „бацили су твој Закон иза својих леђа“.
^ Или: „који су их газили“.
^ Или: „упозорења“.
^ Дословно: „нашим телима“.
