Лука 24:1-53
24 Првог дана у недељи отишле су врло рано до гроба, носећи мирисе које су припремиле.+
2 Виделе су да је неко склонио камен са улаза у гроб+
3 па су ушле унутра, али нису нашле тело Господа Исуса.+
4 И док су стајале збуњене због тога, два човека у блиставој одећи стала су поред њих.
5 Оне су се уплашиле и нису смеле ни да подигну поглед, а ти људи су им рекли: „Зашто тражите живог међу мртвима?+
6 Он није овде, ускрснуо је. Сетите се шта вам је говорио док је још био у Галилеји.
7 Рекао је да Син човечји мора бити предат у руке грешницима, да ће бити прибијен на стуб и да ће трећег дана ускрснути.“+
8 Тада су се сетиле његових речи.+
9 Отишле су одатле и јавиле све то једанаесторици и осталим ученицима.+
10 То су биле Марија Магдалена, Јована и Јаковљева мајка Марија. Оне и остале жене које су биле с њима испричале су то апостолима.
11 Али они им нису поверовали јер су им њихове речи звучале као бесмислица.
12 А Петар је устао и отрчао до гроба. Завирио је унутра и видео само ланено платно. Затим је отишао, питајући се шта се догодило.
13 Тог истог дана двојица ученика су ишла у село које се зове Емаус, удаљено 60 стадија* од Јерусалима.
14 Путем су разговарали о свему што се догодило.
15 Док су тако разговарали, пришао им је сам Исус и пошао с њима,
16 али они нису могли да га препознају.+
17 Упитао их је: „О чему сте то успут разговарали?“ Они су стали, а на лицу им се видела туга.
18 Један од њих, који се звао Клеопа, одговорио му је: „Зар си ти странац у Јерусалиму и немаш додира ни са ким кад не знаш* шта се у њему ових дана догађало?“
19 Он их је упитао: „Шта то?“ Одговорили су му: „Оно што се догодило са Исусом Назарећанином,+ који је и речима и делима потврдио да је велик пророк пред Богом и целим народом.+
20 Наши свештенички поглавари и старешине предали су га да буде осуђен на смрт+ и прибили су га на стуб.
21 А ми смо се надали да је он тај који ће избавити Израел.+ Осим тога, ово је већ трећи дан откако се све то догодило.
22 Још су нас збуниле неке жене које су га с нама следиле. Оне су јутрос рано отишле на његов гроб,+
23 али нису нашле тело, па су дошле и испричале нам да су виделе анђеле који су им рекли да је он жив.
24 Тада су неки од наших отишли до гроба+ и нашли све како су жене рекле, али њега нису видели.“
25 А он им је рекао: „О како сте неразумни! Како вам је тешко* да поверујете у све што су говорили пророци!
26 Зар није требало да Христ све то претрпи+ и да прими своју славу?“+
27 И почевши од Мојсија и свих Пророка,+ протумачио им је оно што је писано о њему у целом Писму.
28 Кад су се приближили селу у које су ишли, изгледало је као да он хоће да настави пут.
29 Али они су га наговарали: „Остани с нама, јер је близу вече, дан је на измаку.“ И он је ушао у кућу и остао с њима.
30 Док је с њима био за столом, узео је хлеб и помолио се*. Затим га је изломио и поделио им га.+
31 Тада су им се отвориле очи и препознали су га, али он је нестао пред њима.+
32 И рекли су један другом: „Зар нам срце није горело док нам је путем говорио, док нам је тумачио Писмо?“
33 Истог часа су устали и вратили се у Јерусалим. Нашли су на окупу једанаесторицу и друге ученике,
34 који су говорили: „Господ је заиста ускрснуо и појавио се Симону!“+
35 Тада су и њих двојица испричала шта им се догодило на путу и како су га препознали док је ломио хлеб.+
36 Док су разговарали о томе, Исус се појавио међу њима и рекао им: „Мир вама.“+
37 А они су, запрепашћени и уплашени, помислили да виде духа.
38 Зато им је рекао: „Зашто сте се уплашили? Зашто вам се сумње јављају у срцу?
39 Погледајте моје руке и моје ноге. То сам ја. Опипајте ме и видећете, јер дух нема месо и кости као што видите да ја имам.“
40 Кад је то рекао, показао им је руке и ноге.
41 И док су од радости и запрепашћења још били у неверици, упитао их је: „Имате ли овде нешто за јело?“
42 Дали су му комад печене рибе
43 и он га је узео и појео пред њима.
44 Тада им је рекао: „Док сам још био с вама, говорио сам вам+ да се мора испунити све што је о мени написано у Мојсијевом закону, у Пророцима и у Псалмима.“+
45 Тада им је помогао* да јасно разумеју Писмо+
46 и рекао им је: „Тако је написано, да ће Христ страдати и трећег дана устати из мртвих+
47 и да ће се у његово име свим народима+ проповедати о покајању које је потребно за опроштење греха,+ почевши од Јерусалима.+
48 Ви ћете сведочити о томе*.+
49 И ево, послаћу вам оно што је обећао мој Отац. Зато останите у граду док не примите силу с неба.“+
50 Затим их је повео до Витаније па је подигао руке и благословио их.
51 И док их је благосиљао, удаљио се од њих и био је узнесен на небо.+
52 А они су му се поклонили и с великом радошћу се вратили у Јерусалим.+
53 И стално су били у храму славећи Бога.+
Фусноте
^ Око 11 километара. Стадиј је износио 185 метара. Видети Додатак Б14.
^ Или можда: „Зар си ти једини странац у Јерусалиму који не зна“.
^ Или: „Како сте спорог срца“.
^ Дословно: „благословио га“.
^ Дословно: „потпуно отворио ум“.
^ Или: „бити сведоци тога“.
