Јов 10:1-22
10 „Згадио ми се живот.+
Даћу одушка свом јаду.
Говорићу с горчином у души!
2 Рећи ћу Богу: ’Немој ме прогласити кривим.
Реци ми зашто се расправљаш са мном.
3 Имаш ли користи од тога што ме мучиш,што презиреш дело својих руку,+а благонаклоно гледаш на намере злих?
4 Гледаш ли ти људским очима?Видиш ли ти као што смртни човек види?
5 Да ли су твоји дани као дани смртникаи твоје године као човечје године,+
6 па истражујеш мој преступи трагаш за мојим грехом?+
7 Знаш да нисам крив+и да ме нико не може избавити из твоје руке.+
8 Твоје руке су ме обликовале и начиниле,+а сада хоћеш сасвим да ме уништиш.
9 Сети се, молим те, да си ме од глине направио,+а сада ме враћаш у прах.+
10 Зар ме ниси излио као млекои усирио као сир?
11 Оденуо си ме у кожу и месо,проткао си ме костима и тетивама.+
12 Подарио си ми живот и показао ми верну љубав.Брижно си чувао мој дух*.+
13 Али у тајности си намеравао да ми нанесеш невољу*,
знам да је то од тебе дошло.
14 Ако бих згрешио, ти би ме видео,+и не би ме ослободио мог преступа.
15 Ако сам крив, тешко мени!
Чак и ако сам недужан, не могу подићи главу,+јер сам веома осрамоћен и напаћен.+
16 Ако подигнем главу, ти ме гониш као лав+и опет на мени показујеш своју моћ.
17 Нове сведоке доводиш против менеи још више се гневиш на мене,па ме сналази невоља за невољом.
18 Зашто си ме извео из мајчине утробе?+
Да сам бар умро пре него што ме је ико видео!
19 Било би као да никад нисам ни постојао,из мајчине утробе би ме однели у гроб.‘
20 Зар ми није преостало мало дана?+ Нека ме он пусти на миру.Нека скине поглед с мене, да мало одахнем*+
21 пре него што одем тамо одакле се нећу вратити,+у земљу дубоке таме*,+
22 у земљу најгушће таме,земљу мрклог мрака и нереда,где је и светлост као тама.“
Фусноте
^ Или: „дах; живот“.
^ Дословно: „Али ово си сакрио у свом срцу“.
^ Или: „да се мало разведрим“.
^ Или: „таме и сенке смрти“.
