Језекиљ 2:1-10
2 Он ми је рекао: „Сине човечји*, устани да разговарам с тобом.“+
2 Чим ми се обратио, дух је ушао у мене и подигао ме на ноге+ да чујем онога који ми говори.
3 Затим ми је рекао: „Сине човечји, шаљем те Израелцима,+ бунтовним народима* који су се побунили против мене.+ Они и њихови преци греше ми све до данашњег дана.+
4 Шаљем те бунтовним синовима који су окорелог срца.+ Реци им ово: ’Овако каже Свевишњи Господ Јехова.‘
5 Без обзира на то да ли ће слушати или неће – јер су бунтовни+ – знаће да је пророк био међу њима.+
6 „Али ти, сине човечји, не бој их се+ и не плаши се њихових речи, иако су свуда око тебе бодљикаве гране и трње*+ и живиш међу шкорпијама. Не бој се онога што говоре+ и не плаши се њиховог лица,+ јер су они бунтовни.
7 Мораш им пренети моје речи, без обзира на то да ли ће слушати или не, јер су бунтован народ.+
8 „Али ти, сине човечји, слушај шта ћу ти рећи. Не буди и ти бунтован као овај бунтован народ. Отвори уста и поједи оно што ти дајем.“+
9 Кад сам погледао, видео сам руку испружену према мени+ и у њој исписан свитак.+
10 Он га је развио преда мном, а био је исписан и изнутра и споља.+ У њему су биле написане речи нарицања, жалости и јадиковања.+
Фусноте
^ Ово је прво од 93 места на којима се у овој књизи појављује израз „син човечји“.
^ По свему судећи, реч је о израелском и Јудином народу.
^ Или можда: „иако су људи тврдоглави и бодљикави као трње“.