1. Краљевима 1:1-53
1 Краљ Давид је остарио+ и зашао у године, и премда су га покривали многим хаљинама, није могао да се угреје.
2 Зато су му његове слуге рекле: „Нека се потражи девојка за нашег господара, краља, девица+ која ће послуживати+ краља и неговати га.+ Нека му лежи у крилу,+ па ће се наш господар, краљ, сигурно угрејати.“+
3 Тако су пошли да траже лепу девојку по свој израелској земљи. На крају су нашли Ависагу+ Сунамку+ и довели је краљу.
4 Та девојка је била изузетно лепа.+ Она је неговала краља и послуживала га, али краљ није имао односе с њом.
5 У то време Адонија,+ Агитин син,+ почео је да се уздиже+ и да говори: „Ја ћу бити краљ!“+ Он је себи набавио кола с коњаницима и педесет људи који су као његова стража трчали пред њим.+
6 Да га не би повредио, отац га никада није укорио нити га је питао: „Зашто то радиш?“+ Осим тога, био је веома леп,+ а родио се после Авесалома.
7 Адонија се повезао с Јоавом, Серујиним сином, и са свештеником Авијатаром,+ који су му помагали и који су пристали уз њега.+
8 Али свештеник Садок+ и Венаја,+ Јодајев син, затим пророк Натан,+ Симеј,+ Реј и Давидови јунаци+ нису пристали+ уз Адонију.
9 После неког времена Адонија је код камена Зоелета, који је близу Ен-Рогила,+ принео на жртву+ овце и говеда и утовљену телад, и позвао је сву своју браћу, краљеве синове,+ и све људе у Јуди, краљеве слуге.
10 Али није позвао пророка Натана, ни Венају, ни Давидове јунаке, ни свог брата Соломона.
11 Тада Натан+ рече Витсавеји,+ Соломоновој мајци:+ „Зар ниси чула да је Адонија, Агитин син,+ постао краљ, а наш господар Давид не зна ништа о томе?
12 Зато, молим те, дођи да ти дам савет,+ да избавиш своју душу и душу свог сина Соломона.+
13 Иди и уђи код краља Давида и реци му: ’Зар се ти, мој господару, краљу, ниси заклео својој робињи кад си рекао: „Твој син Соломон биће краљ после мене и он ће седети на мом престолу“?+ Зашто је онда Адонија постао краљ?‘
14 И док будеш разговарала с краљем, ја ћу ући за тобом и потврдићу твоје речи.“+
15 Тако је Витсавеја отишла код краља у његову одају.+ Краљ је био веома стар+ и послуживала га је Ависага+ Сунамка.
16 Витсавеја се поклонила+ и пала ничице пред краљем, а краљ је упита: „Шта желиш?“+
17 Она му одговори: „Мој господару,+ ти си се Јеховом, својим Богом, заклео својој робињи: ’Твој син Соломон биће краљ после мене и он ће седети на мом престолу.‘+
18 Али ево, сад је Адонија+ постао краљ, а мој господар, краљ, не зна ништа о томе.+
19 Принео је на жртву много говеда, утовљене телади и оваца, и позвао је све краљеве синове,+ свештеника Авијатара+ и Јоава,+ заповедника војске, али Соломона, твог слугу, није позвао.+
20 Сада су мој господару, краљу, у тебе упрте очи+ свих Израелаца, да им кажеш ко ће после тебе сести на престо мог господара, краља.+
21 Иначе ће се, кад мој господар, краљ, почине код својих праочева,+ на мене и на мог сина Соломона гледати као на преступнике.“
22 Док је она још разговарала с краљем, ушао је пророк Натан.+
23 Одмах су јавили краљу: „Пророк Натан је овде.“ Он је ушао пред краља и поклонио се пред краљем лицем до земље.+
24 Затим Натан рече: „Мој господару, краљу, јеси ли ти рекао: ’Адонија ће бити краљ после мене и он ће седети на мом престолу‘?+
25 Јер је он данас отишао да принесе на жртву+ много говеда, утовљене телади и оваца, и позвао је све краљеве синове, војне заповеднике и свештеника Авијатара.+ И ено, они једу и пију с њим и говоре: ’Живео краљ Адонија!‘+
26 Али није позвао ни мене, твог слугу, ни свештеника Садока,+ ни Венају,+ Јодајевог сина, ни Соломона, твог слугу.+
27 Ако је тако наредио мој господар, краљ, тада ниси обавестио+ свог слугу ко ће после тебе сести на престо мог господара, краља.“
28 Краљ Давид рече: „Позовите ми Витсавеју.“+ Она уђе и стаде пред краља.
29 Тада се краљ заклео:+ „Тако жив био Јехова+ који је моју душу+ избавио+ из свих невоља!+
30 Данас ћу учинити оно за шта сам ти се заклео Јеховом, Израеловим Богом, кад сам рекао: ’Твој син Соломон биће краљ после мене и он ће седети на мом престолу уместо мене.‘“+
31 Тада се Витсавеја поклони пред краљем и паде ничице, лицем до земље,+ и рече: „Нека је мој господар, краљ Давид, жив довека!“+
32 Краљ Давид рече: „Позовите ми свештеника Садока,+ пророка Натана и Венају,+ Јодајевог сина.“ И они су дошли пред краља.
33 Краљ им рече: „Узмите са собом слуге+ свог господара, ставите мог сина Соломона на моју мазгу+ и одведите га до Гиона.+
34 Нека га тамо свештеник Садок и пророк Натан помажу+ за краља над Израелом. А ви затрубите у рог+ и вичите: ’Живео краљ Соломон!‘+
35 Затим се вратите за њим, а он нека дође и седне на мој престо. Он ће краљевати уместо мене и њега ћу поставити за вођу Израелу и Јуди.“
36 Тада Венаја, Јодајев син, одговори краљу: „Нека буде тако!*+ Тако нека потврди Јехова, Бог мог господара, краља.+
37 Као што је Јехова био с мојим господарем, краљем,+ тако нека буде и са Соломоном,+ и нека узвиси његов престо још више+ него престо краља Давида, мог господара.“
38 Тако су свештеник Садок,+ пророк Натан,+ Венаја,+ Јодајев син, Херетеји+ и Фелетеји+ отишли, ставили Соломона на мазгу краља Давида+ и одвели га до Гиона.+
39 Свештеник Садок је узео из шатора+ рог с уљем+ и помазао+ Соломона. Затим су затрубили у рог, а цео народ је повикао: „Живео краљ Соломон!“+
40 Онда је цео народ пошао за њим. Народ је свирао фруле+ и веома се радовао,+ тако да се земља+ тресла од њихове вике.
41 Адонија и све званице које су биле с њим чули су ту вику управо кад су завршили с јелом.+ Кад је Јоав чуо звук рога, упитао је: „Каква је то вика и врева у граду?“+
42 Док је он још говорио, дошао је Јонатан,+ син свештеника Авијатара. Адонија рече: „Дођи, јер си ти честит човек и носиш добру вест.“+
43 Али Јонатан одговори Адонији: „Не носим добру вест! Наш господар, краљ Давид, поставио је Соломона за краља.+
44 Краљ је послао с њим свештеника Садока, пророка Натана, Венају, Јодајевог сина, Херетеје и Фелетеје, и они су га ставили на краљеву мазгу.+
45 Свештеник Садок и пророк Натан помазали су га код Гиона за краља,+ а затим су сви отишли оданде радујући се, и сав се град ускомешао. То је вика коју сте чули.+
46 Соломон је већ сео на краљевски престо.+
47 А и краљеве слуге дошле су да пожеле добро нашем господару, краљу Давиду, говорећи: ’Нека твој Бог прослави Соломоново име више од твог имена и нека узвиси његов престо више од твог престола!‘+ Тада се краљ поклонио на својој постељи.+
48 Краљ је још рекао: ’Нека је благословљен+ Јехова, Израелов Бог, који је данас дао да својим очима видим ко ће седети на мом престолу!‘“+
49 Тада су све Адонијине званице задрхтале од страха. Онда су устали и отишли сваки својим путем.+
50 И Адонија се уплашио Соломона. Зато је устао и отишао па се ухватио за рогове олтара.+
51 Тада су Соломону јавили: „Адонија се уплашио краља Соломона, и ено га, ухватио се за рогове олтара и рекао: ’Нека ми се краљ Соломон најпре закуне да свог слугу неће погубити мачем.‘“
52 А Соломон рече: „Ако се покаже као честит човек, неће му ни длака с главе+ пасти на земљу. Али ако се зло нађе на њему,+ погинуће.“+
53 Тада је краљ Соломон послао своје слуге да га одведу од олтара. Он је дошао и поклонио се краљу Соломону, а Соломон му рече: „Иди својој кући.“+
Фусноте
^ Или: „Амин!“ на хебрејском.
