Псалам 90:1-17
Молитва Мојсија, Божјег човека.+
90 Ти си, Јехова, окриље наше+Из нараштаја у нараштај.+
2 Пре него што су се горе родиле,+Пре него што си земљу+ и плодно тло+ саздао,*Одувек и заувек ти си Бог.+
3 Смртног човека у прах враћаш,+И говориш: „Вратите се у прах, синови људски.“+
4 Јер је хиљаду година у очима твојим као дан јучерашњи кад мине,+И као стража ноћна.+
5 Ти их односиш,+ они су само сан,+Ујутру су као трава зелена што ниче.+
6 Она ујутру цвета, напредује,+А увече вене и суши се.+
7 Јер нестајемо од гнева твога+Сметени смо због јарости твоје.+
8 Преступе си наше пред себе ставио,+И наше тајне грехе* пред светлост лица свога.+
9 Јер због гнева твога сви се дани наши примичу крају своме,+Године наше као уздах пролазе.+
10 Дани наши трају седамдесет година,+А код снажнијих осамдесет година.+Ипак само невољу и патњу доносе,+Јер брзо пролазе и ми одлећемо.+
11 Ко познаје снагу гнева твога+И ко познаје јарост твоју, велику као страх који ти припада?+
12 Научи нас тако бројати дане наше+Да бисмо срце мудро стекли.+
13 Врати се, о Јехова!+ Докле ће то трајати?+Сажали се на слуге своје.+
14 Ујутру нас насити добротом* својом,+Да кличемо радосно и веселимо се у све дане своје.+
15 Обрадуј нас за све оне дане кад си нам невољу наносио,+За све оне године кад смо зло гледали.+
16 Нека се дело твоје покаже на слугама твојим,+И величанство твоје на синовима њиховим.+
17 Нека доброта* Јехове, Бога нашега, буде над нама,+Дај да успе дело руку наших,+Дај да успе дело руку наших!+
Фусноте
^ Дословно: „у порођајним боловима (трудовима) родио“.
^ Или: „грехе којих нисмо свесни“.
^ Или: „лепота; наклоност“.
