Постанак 26:1-35

26  У земљи је настала глад, после оне прве глади која је била у време Аврахама,+ па се Исак упутио у Герар+ код Авимелеха, краља Филистеја.  Тада му се појавио Јехова и рекао му:+ „Немој да силазиш у Египат. Борави у земљи за коју ти кажем.+  Остани у овој земљи,+ а ја ћу бити с тобом и благосиљаћу те, јер ћу теби и твом потомству дати све ове земље,+ и испунићу заклетву којом сам се заклео твом оцу Аврахаму:+  ’Умножићу твоје потомство да га буде као звезда на небесима и твом потомству даћу све ове земље,+ и преко твог потомства благословиће се сви народи на земљи‘,+  зато што је Аврахам слушао мој глас и извршавао своје обавезе према мени, моје заповести, одредбе и законе.“+  Тако је Исак остао да живи у Герару.+  Кад су се људи из тог места распитивали за његову жену, он је говорио: „То ми је сестра.“+ Било га је страх да каже: „То ми је жена“, јер је мислио: „Људи из овог места убиће ме због Ребеке“, зато што је била веома лепа.+  Пошто се Исак тамо дуже задржао, једном је Авимелех, краљ Филистеја, гледао кроз прозор и спазио га како грли своју жену Ребеку.+  Авимелех је одмах позвао Исака и рекао му: „Она ти је у ствари жена! Зашто си онда рекао: ’То ми је сестра‘?“ Тада му је Исак одговорио: „Тако сам ти рекао јер сам се плашио да ћу због ње погинути.“+ 10  Авимелех је затим рекао: „Шта си нам то учинио?+ Замало што неко из народа није легао с твојом женом, и ти би тако на нас свалио кривицу!“+ 11  Тада је Авимелех целом народу дао ову заповест: „Ко год дирне овог човека и његову жену биће погубљен!“ 12  После тога Исак је засејао њиве у оној земљи,+ и те године је пожњео стоструко,+ јер га је Јехова благословио.+ 13  Зато се тај човек обогатио и све је више напредовао и стицао богатство док није постао веома богат.+ 14  Стекао је стада оваца и говеда и много слугу,+ тако да су Филистеји почели да му завиде.+ 15  Филистеји су затрпали и напунили земљом све бунаре+ које су слуге његовог оца ископале у данима његовог оца Аврахама.+ 16  На крају је Авимелех рекао Исаку: „Иди од нас, јер си постао много јачи од нас.“+ 17  Тако је Исак отишао оданде, улогорио се у долини* Герар+ и тамо остао да живи. 18  Исак је опет ископао бунаре за воду који су били ископани у данима његовог оца Аврахама, а које су Филистеји затрпали након Аврахамове смрти.+ Он им је дао иста имена која им је дао и његов отац.+ 19  Исакове слуге су копале у тој долини и тако наишле на извор питке* воде. 20  Пастири из Герара посвађали су се са Исаковим пастирима,+ рекавши: „То је наша вода!“ Зато је Исак тај бунар назвао Есек,* јер су се они препирали с њим. 21  Затим су ископали и други бунар па су се и око њега посвађали. Зато га је Исак назвао Ситна.* 22  Он је отишао оданде и ископао још један бунар,+ али се око њега нису посвађали. Зато га је он назвао Ровот,* рекавши: „Јехова нам је сада дао довољно простора+ и учинио нас плодним у овој земљи.“+ 23  Оданде је отишао у Вирсавеју.+ 24  Те ноћи Јехова му се појавио и рекао: „Ја сам Бог твог оца Аврахама.+ Не бој се,+ ја сам с тобом, и благословићу те и умножићу твоје потомство због мог слуге Аврахама.“+ 25  Зато је Исак на том месту подигао олтар и призвао* Јеховино име.+ Тамо је разапео свој шатор,+ а његове слуге су ископале бунар. 26  Код њега је из Герара дошао Авимелех са Охозатом, својим блиским пријатељем, и Фиколом, заповедником своје војске.+ 27  Исак их је упитао: „Зашто сте дошли, кад ме мрзите и кад сте ме отерали од себе?“+ 28  Они су одговорили: „Заиста смо видели да је Јехова с тобом.+ Зато смо рекли: ’Хајде да се закунемо један другоме+ заклетвом између нас и тебе и да склопимо савез с тобом,+ 29  да нам нећеш учинити никакво зло, као што ни ми нисмо дирали тебе, него смо ти чинили само добро кад смо те пустили да одеш у миру.+ Ти си онај кога је Јехова благословио.‘“+ 30  Тада им је Исак приредио гозбу и они су јели и пили.+ 31  Следећег јутра су рано устали и заклели се један другом.+ Затим их је Исак отпустио и они су отишли у миру.+ 32  Истог дана дошле су Исакове слуге, и јавили му за бунар који су ископали,+ рекавши: „Нашли смо воду!“ 33  Он га је назвао Савеја. Зато се и онај град све до данас зове Вирсавеја.+ 34  Кад је Исав имао четрдесет година узео је за жену Јудиту, кћер Веирија Хетејина, и Васемату, кћер Елона Хетејина.+ 35  Оне су загорчавале живот* Исаку и Ребеки.+

Фусноте

 Види додатак 12.
 Или: „живе“.
 „Есек“ значи „такмичење; свађа“.
 „Ситна“ значи „оптужба“.
 „Ровот“ значи „широки простори“.
 Или: „обзнанио (проповедао)“.
 Дословно: „дух“.