Исус Навин 17:1-18
17 Затим је жребом+ одређено подручје за Манасијино племе,+ јер је он био Јосифов првенац.+ Махир,+ Манасијин првенац и Галадов отац,+ био је ратник+ и њему су припали Галад+ и Васан.
2 И остали Манасијини синови добили су жребом своје наследство по својим породицама: Авијезерови+ синови, Хелекови синови,+ Азрилови синови, Сихемови синови,+ Еферови синови и Семидини синови.+ То су синови Манасије, Јосифовог сина, мушки потомци по њиховим породицама.
3 Салпад,+ син Ефера, сина Галада, сина Махира, Манасијиног сина, није имао синове већ кћери које су се звале: Мала, Нуја, Егла, Мелха и Терса.+
4 Оне су дошле пред свештеника Елеазара,+ пред Исуса, Навиновог сина, и пред поглаваре, па су им рекле: „Јехова је Мојсију заповедио да нам се да̂ наследство међу нашом браћом.“+ Исус им је по Јеховиној заповести дао наследство међу браћом њиховог оца.+
5 Манасији је припало десет делова земље, осим галадске и васанске земље, које су с оне стране Јордана,+
6 јер су и Манасијине кћери добиле наследство међу његовим синовима, а галадска земља припала је другим Манасијиним синовима.
7 Манасијина граница ишла је од Асира до Михмете,+ која је испред Сихема,+ а затим је скретала десно према становницима Ен-Тафује.
8 Земља око Тафује+ припала је Манасији, али сама Тафуја на Манасијиној граници припала је Јефремовим синовима.
9 Та граница се затим спуштала до долине Кане, на југ према долини дуж које су се налазили Јефремови градови+ што су међу Манасијиним градовима. Манасијина граница ишла је северно од долине, и излазила на море.+
10 Земља јужно од те долине припадала је Јефрему, а северно од ње Манасији. Граница им је било море.+ На северу се Манасија граничио са Асиром, а на истоку са Исахаром.
11 Унутар подручја Исахара и Асира Манасији+ су припадали Вет-Сан+ и околни градови, Ивлеам+ и околни градови, становници Дора+ и околни градови, становници Ен-Дора+ и околни градови, становници Танаха+ и околни градови као и становници Мегида+ и околни градови, три брдовита подручја.
12 Али Манасијини синови нису могли да освоје те градове,+ тако да су Хананци остали да живе у тој земљи.+
13 Кад су Израелови синови ојачали,+ присилили су Хананце на ропски рад,+ али их нису сасвим отерали.+
14 Јосифови синови обратили су се Исусу: „Зашто си нам жребом одредио само једно наследство,+ само један део, кад смо ми многобројан народ јер нас је Јехова све до сад благословио?“+
15 Исус им је одговорио: „Кад сте многобројан народ, идите у шуму и искрчите себи земљу у крају где живе Ферезеји+ и Рефаими,+ јер вам је брдовито подручје+ Јефрема тесно.“
16 Тада су Јосифови синови одговорили: „Није нам довољно то брдовито подручје, а сви Хананци који живе у долини имају бојна кола+ с гвозденим оштрицама, како они који су у Вет-Сану+ и околним градовима тако и они који су у језраелској долини.“+
17 Исус је тада рекао Јосифовом дому, Јефрему и Манасији: „Ви сте многобројан народ и веома сте снажни.+ Није довољно да добијете само један део,+
18 него ће вам припасти и то брдовито подручје.+ Посеците шуму на њему и оно ће представљати границу вашег подручја. Отерајте Хананце премда имају бојна кола с гвозденим оштрицама и премда су јаки.“+
