Излазак 13:1-22
13 Јехова још рече Мојсију:
2 „Посвети ми сваког првенца, свако прворођено међу Израеловим синовима, и од људи и од животиња. Он припада мени.“+
3 Тада Мојсије рече народу: „Сећајте се овог дана у који сте изашли из Египта,+ из дома робовања, јер вас је снагом своје руке Јехова извео оданде.+ Зато нека се не једе ништа с квасцем.+
4 Ви излазите данас, у месецу авиву.*+
5 Када те Јехова доведе у земљу Хананаца, Хетеја, Амореја, Јевеја и Јевусеја,+ за коју се заклео твојим праочевима да ће ти је дати,+ у земљу у којој тече мед и млеко,+ онда врши ову службу овог месеца.
6 Седам дана једи бесквасне хлебове,+ а седмог дана је празник у част Јехови.+
7 Бесквасни хлебови нека се једу седам дана.+ Ништа с квасцем нека се не види код тебе+ и ускисло тесто нека се не види код тебе у целој твојој земљи.+
8 Тог дана реци свом сину: ’То је због онога што је Јехова учинио за мене кад сам изашао из Египта.‘+
9 И нека ти то служи као знак на руци и као спомен на челу,+ да би Јеховин закон био у твојим устима.+ Јер те је снажном руком Јехова извео из Египта.+
10 Држи ову одредбу у прописано време од године до године.+
11 „А када те Јехова доведе у земљу Хананаца,+ као што се заклео теби и твојим праочевима,+ и када ти је преда,
12 посвети Јехови сваког првенца,+ а и свако прворођено од твоје стоке.+ Све што је мушко припада Јехови.+
13 И свако прворођено магаре откупи ситном стоком, а ако га не откупиш, сломи му врат.+ Откупи и сваког првенца између својих синова.+
14 „Ако те твој син касније упита:+ ’Шта то значи?‘, одговори му: ’Снагом своје руке Јехова нас је извео из Египта,+ из дома робовања.+
15 Зато што је фараон тврдокорно одбијао да нас пусти,+ Јехова је побио све првенце у египатској земљи,+ од првенца човека до првенца животиње.+ Зато Јехови жртвујем сваког мушког првенца,+ а сваког првенца од својих синова откупљујем.‘+
16 Нека ти то служи као знак на руци и као повез преко чела,*+ јер нас је снагом своје руке Јехова извео из Египта.“+
17 Кад је фараон пустио народ, Бог га није водио путем кроз филистејску земљу, иако је то био краћи пут, јер је Бог рекао: „Кад види рат, народ би могао да зажали и да се врати у Египат.“+
18 Зато је Бог повео народ заобилазним путем, кроз пустињу поред Црвеног мора.+ Израелови синови су изашли из египатске земље у бојним редовима.*+
19 Мојсије је понео са собом Јосифове кости, јер је Јосиф свечано заклео Израелове синове речима: „Бог ће обратити пажњу на вас,+ а ви са собом понесите одавде моје кости.“+
20 Они су отишли из Сокота и улогорили се у Етаму, на крају пустиње.+
21 Јехова је ишао пред њима дању у стубу од облака да их води путем,+ а ноћу у стубу од ватре да им светли, како би могли да путују и дању и ноћу.+
22 Стуб од облака није се удаљавао од народа дању, ни стуб од ватре ноћу.+
Фусноте
^ Након изгнанства Јевреја у Вавилон месец авив је добио име нисан. Види додатак 14.
^ Дословно: „међу очима“.
^ „У бојним редовима“, по свему судећи, у формацији попут војске, с пет група: претходницом, заштитницом, средишњим делом и два крила.
