Свештенство у Фритауну је киптело од беса и љубоморе када је видело да њихово стадо са уживањем слуша предавања брата Брауна. У Стражарској кули од 15. децембра 1923. писало је: „Свештенство је свим снагама почело да напада истину путем штампе. Брат Браун увек изнова одговара на њихове нападе, а новине објављују оно што пишу обе стране.“ На крају је свештенство заћутало. Било је очигледно да се њихова учења темеље на лажи. Библијска истина се путем штампе ширила надалеко и нашироко, па су многи читаоци тражили библијску литературу. Премда је свештенство правило сплетке с намером да ућутка Божји народ, Јехова је ’њихову злоћу вратио на њих‘ (Пс. 94:21-23).

У одбрану свештенства устала је група младих, који су себе назвали Гладијаторима. Они су најавили одржавање јавних скупова са циљем да се стане на пут „раселизму“, како су звали поруку о Краљевству. У одговору, брат Браун их је позвао да у серији дебата докажу своја веровања. Гладијатори су то одбили и оштро су критиковали уредника новина који је објавио тај позив. Брату Брауну су забранили да присуствује њиховим састанцима, па је уместо њега ишао брат Алфред Џозеф.

Ти састанци су одржавани у спомен-капели Бакстон, познатој методистичкој цркви у Фритауну. Алфред је касније рекао: „Током дискусије у виду питања и одговора, оспоравао сам англиканска веровања, учење о Тројству, и још нека небиблијска учења. У једном тренутку, председавајући тог састанка је одбио да прихвати нова питања.“

Један од Гладијатора присутних те вечери био је и Мелбурн Гарбер, који је раније слушао предавања „Библије“ Брауна. То је био онај млади студент  теологије који је рекао: „Господин Браун стварно познаје Библију!“ Након што је добро размислио о ономе што је чуо, био је уверен да је нашао истину. Зато је замолио брата Брауна да проучава Библију с њим. Браун га је позвао на разматрање Стражарске куле које се једном недељно одржавало у његовој кући. Гарбера није обесхрабрило то што га се породица одрекла. Брзо је духовно напредовао и недуго затим су се он и неколико других крстили.

Сатанина настојања да угуши дело проповедања у зачетку била су узалудна. Баш као што је градоначелник Фритауна рекао Гладијаторима, алудирајући на речи из Библије: „Ако је ово дело од људи, пропашће. Али ако је од Бога, нећете моћи да га зауставите“ (Дела 5:38, 39).

Почетком маја 1923, брат Браун је послао телеграм подружници у Лондону, тражећи још литературе. Убрзо је стигло 5 000 књига, а потом су уследиле и друге испоруке. Осим тога, наставио је да држи јавна предавања, која су слушале на хиљаде људи.

Касније те године, у Стражарској кули је писало: „Дело проповедања [у Сијера Леонеу] напредује таквом брзином да је брат Браун затражио помоћника и ускоро ће му се придружити Клод Браун, који је пореклом с Кариба, а сад живи у [канадском граду] Винипегу.“

Клод Браун је био искусан проповедник добре вести ког је красила чврста вера. Током Првог светског рата, због своје хришћанске неутралности прошао је кроз тортуру у канадским и енглеским затворима. У Сијера Леонеу је служио четири године и много је ојачао тамошњу браћу и сестре.

 Полин Кол је испричала: „Пре мог крштења 1925, брат Клод ми је поставио нека озбиљна питања.

„’Сестро Кол, да ли разумеш оно што си научила из Студија Писма?‘, питао ме је. ’Не желимо да одлуташ од истине зато што ниси разумела библијска учења.‘

„’Брате Клод‘, одговорила сам, ’више пута сам прочитала оно што сам учила. Донела сам чврсту одлуку!‘“

Полин је служила Јехови више од 60 година, од чега дужи период као специјални пионир. Свој живот на земљи завршила је 1988. године.

Вилијам „Библија“ Браун је такође савесно помагао другима да развију добре навике проучавања. Алфред Џозеф је причао: „Кад бих ујутро срео брата Брауна, наш разговор је изгледао отприлике овако: ’Здраво, Џо. Како си? Који је дневни цитат  за данас?‘ Ако не бих знао, он би ми говорио о томе колико је важно имати на уму цитат из брошурице Дневна мана. [Сада Свакодневно разматрање Писма.] Да ме не би опет затекао неспремног, сутрадан бих прочитао дневни цитат чим устанем. Тек сам касније схватио драгоцену поуку коју ми је пружио.“

То поучавање је уродило плодом. У Фритауну је током 1923. основана скупштина и крштено је 14 особа. Један од нове браће звао се Џорџ Браун, тако да су у скупштини биле три породице с тим презименом. Будући да су све три породице биле ревне у служби, многи житељи Фритауна називали су Истраживаче Библије „религија Браунових“.