1. Које негативно осећање мучи многе људе, укључујући и неке праве хришћане?

 ДА ЛИ Јехова Бог воли лично тебе? Неки се слажу с тим да Бог воли човечанство у целини, као што стоји у Јовану 3:16. Али, они у ствари мисле овако: ’Бог никада не би могао да воли мене лично.‘ Понекад се чак и правим хришћанима могу јавити неке сумње у том погледу. Један обесхрабрени човек је рекао: „Веома ми је тешко да верујем да Бог уопште брине за мене.“ Да ли и тебе понекад муче сличне сумње?

2, 3. Ко жели да верујемо како ништа не вредимо у Јеховиним очима или да нас Јехова не воли, и како се можемо борити против таквог мишљења?

² Сатана жарко жели да верујемо да нас Јехова Бог не воли нити да нас цени. Истина, Сатана често заводи људе тако што апелује на њихову сујету и понос (2. Коринћанима 11:3). Али, он ужива и у томе да уништи самопоштовање код рањивих особа (Јован 7:47-49; 8:13, 44). То је нарочито случај у овим тешким „последњим данима“. Данас многи одрастају у породицама у којима нема „љубави према члановима породице“. Други се стално суочавају с бруталним, себичним и тврдоглавим људима (2. Тимотеју 3:1-5, фусн.). Пошто су годинама изложене малтретирању, расизму или мржњи, такве особе можда почну да мисле да ништа не вреде или да их нико не воли.

³ Ако имаш таква негативна осећања, немој очајавати. Велики број нас понекад неоправдано осуђује себе. Али сети се, Божја Реч је написана за „поправљање“ и за „рушење онога што је снажно утврђено“ (2. Тимотеју 3:16; 2. Коринћанима 10:4). Библија каже: „Уверићемо своје  срце да нас Бог воли, кад год нас оно због нечега осуђује, јер Бог је већи од нашег срца и зна све“ (1. Јованова 3:19, 20). Хајде да осмотримо четири начина на која нам Писмо помаже да ’уверимо своје срце‘ у Јеховину љубав.

4, 5. Како Исусово поређење о врапцима показује да смо вредни у Јеховиним очима?

⁴ Као прво, Библија нас директно учи да Бог види оно што је вредно код сваког његовог слуге. На пример, Исус је рекао: „Зар се два врапца не продају за један новчић? Па ипак, ниједан од њих не падне на земљу, а да ваш Отац не зна за то. А вама су и све власи на глави избројане. Дакле, не бојте се, ви сте вреднији од много врабаца“ (Матеј 10:29-31). Осмотри шта су ове речи значиле тим људима из првог века који су слушали Исуса.

⁵ Можда се питамо зашто би ико купио врапца. Зато што је врабац у Исусово време био најјефтинија птица за јело која се могла купити. Запази да је купац за један новчић мале вредности добијао два врапца. Али Исус је касније навео да особа, ако би била спремна да потроши два новчића, не би добила четири врапца, него пет. Та пета птица била је додата као да није имала никакву вредност. Можда су таква створења била безвредна у очима људи, али како је Створитељ гледао на њих? Исус је рекао: „Бог не заборавља ниједног од њих [чак ни оног који је додат]“ (Лука 12:6, 7). Сада можемо разумети шта је Исус мислио. Ако Јехова толико цени једног јединог врапца, колико је тек човек вреднији! Као што је Исус објаснио, Јехова зна сваки детаљ о нама. Чак су нам избројане и све власи на глави!

6. Зашто смо сигурни да је Исус био реалан када је говорио о томе да су нам избројане власи на глави?

⁶ Избројане су нам све власи на глави? Неки би могли закључити да Исус тада није баш био реалан. Међутим,  размисли о нади у ускрсење. Колико Јехова само мора добро да нас познаје да би нас поново створио! Ми смо му толико вредни да се он сећа сваког детаља, укључујући и наш генетски код, све што је у нашем сећању и сва искуства која смо кроз године стекли. a У поређењу с тим, избројати власи — којих на просечној глави израсте око 100 000 — био би једноставан подвиг.

7, 8. (а) Које су неке особине због којих је Јехова радостан када их нађе док испитује људска срца? (б) Која су нека дела која ми чинимо, а која Јехова цени?

⁷ Као друго, Библија нас учи томе шта Јехова цени код својих слугу. Једноставно речено, он налази задовољство у нашим добрим особинама и у напору који улажемо. Краљ Давид је овако рекао свом сину Соломону: „Јехова испитује сва срца и разабире сваку помисао и жељу“ (1. Летописа 28:9). Док Бог испитује милијарде људских срца у овом насилном, мржњом испуњеном свету, колико мора да је радостан када запази неко срце које воли мир, истину и праведност! Шта се дешава када Бог нађе неко срце које се прелива љубављу према њему, које жели да учи о њему и да преноси такво спознање другима? Јехова нам говори да он запажа оне који говоре другима о њему. Он чак има ’књигу сећања‘ за све ’оне који га се боје и размишљају о његовом имену‘ (Малахија 3:16). Такве особине су му драгоцене.

⁸ Која су нека добра дела која Јехова цени? Ту сигурно спадају наши напори да опонашамо његовог Сина, Исуса  Христа (1. Петрова 2:21). Једно веома важно дело које Бог цени јесте ширење добре вести о његовом Краљевству. У Римљанима 10:15 читамо: „Како су дивне ноге оних који објављују добру вест о ономе што је добро!“ Наравно, не можемо размишљати о дословним ногама као да су „дивне“, то јест лепе. Али оне овде представљају напоре које Јеховине слуге улажу у проповедању добре вести. Сви такви напори су дивни и драгоцени у његовим очима (Матеј 24:14; 28:19, 20).

9, 10. (а) Зашто можемо бити сигурни да Јехова цени то што смо истрајни упркос разним тешкоћама? (б) Које негативно гледиште о својим верним слугама Јехова никада нема?

⁹ Јехова цени и нашу истрајност (Матеј 24:13). Сети се, Сатана жели да окренеш леђа Јехови. Сваки дан у ком останеш лојалан Јехови представља још један дан у ком си помогао да се да одговор на Сатанино ругање (Пословице 27:11). Понекад није лако истрајати. Здравствени проблеми, финансијске тешкоће, емоционални ударци и друге препреке могу сваки дан  чинити искушавајућим. Обесхрабрујуће може бити и дуго очекивање нечега (Пословице 13:12). Истрајност упркос таквим изазовима још је драгоценија Јехови. Ето зашто је краљ Давид молио Јехову да сакупи његове сузе у ’мех‘, додавши с уверењем: „Зар оне нису записане у твојој књизи?“ (Псалам 56:8). Да, Јехова цени и памти све сузе и сву патњу коју издржимо док чувамо своју лојалност према њему. И то је драгоцено у његовим очима.

¹⁰ Ипак, срце које осуђује само себе може се опирати таквим доказима да вредимо у Божјим очима. Оно може упорно шапутати: ’Али има толико других који су бољи од мене. Колико Јехова мора да је разочаран када ме упореди с њима!‘ Јехова не упоређује; нити је крут односно строг у свом размишљању (Галатима 6:4). Он веома проницљиво чита наше срце, и цени добро — чак и када га има у само малој мери.

11. Шта можемо научити о Јехови из начина на који је поступио са Авијом?

¹¹ Као треће, док нас испитује, Јехова пажљиво просејава, тражећи оно што је добро. На пример, када је Јехова одлучио да се погуби цела отпадничка династија краља Јеровоама, наредио је да се један од краљевих синова, Авија, достојанствено сахрани. Зашто? „Јер је Јехова, Израелов Бог, једино на њему нашао нешто добро“ (1. Краљевима 14:1, 10-13). Јехова је у ствари просејао срце тог младића и нашао „нешто добро“ у њему. Колико год да је мало или безначајно то добро које је постојало, за Јехову је оно било вредно помена у његовој Речи. Он га је чак и наградио, показујући извесну меру милосрђа том члану отпадничке породице.

12, 13. (а) Како случај краља Јосафата показује да Јехова тражи добро у нама чак и када згрешимо? (б) Што се тиче наших добрих дела и особина, како Јехова поступа као Родитељ који воли своју децу?

 ¹² Још бољи пример је добри краљ Јосафат. Када је тај краљ направио један непромишљен потез, Јеховин пророк му је рекао: „Јехова [се] разгневио на тебе.“ Каква отрежњавајућа мисао! Али Јеховина порука се није завршила на томе. Она је даље овако гласила: „Ипак, нашло се и нешто добро на теби“ (2. Летописа 19:1-3). Дакле, Јехову његов праведан гнев није заслепио у погледу добра које је постојало у Јосафату. Како се то само разликује од несавршених људи! Када нас други избаце из такта, можда смо склони томе да будемо заслепљени што се тиче добра у њима. И када ми згрешимо, разочарање, срам и кривица које осећамо могу нас заслепити у погледу добра у нама. Међутим, сети се да нам Јехова опрашта ако се покајемо за своје грехе и ако се трудимо да их не поновимо.

¹³ Док те Јехова просејава, он одбацује такве грехе, отприлике као што копач злата који испира посуду у потрази за златом одбацује безвредан шљунак. А шта бива  с твојим добрим особинама и делима? Е, то су „грумени злата“ које он задржава! Јеси ли икада приметио како родитељи који воле своју децу чувају цртеже или школске радове своје деце, понекад и деценијама након што су деца и заборавила на њих? Јехова је Родитељ који има највећи степен љубави према својој деци. Докле год смо му верни, он никада не заборавља наша добра дела и наше добре особине. У ствари, он сматра да би било неправедно да их заборави, а он никада није неправедан (Јеврејима 6:10). Он нас просејава на још један начин.

14, 15. (а) Зашто наша несавршеност никада не заслепљује Јехову с обзиром на добро у нама? Прикажи. (б) Шта ће Јехова учинити с добрим стварима које налази у нама, и како он гледа на свој верни народ?

¹⁴ Јехова гледа иза наше несавршености и види наш потенцијал. Да то прикажемо: људи који воле уметничка дела уложиће велики напор да рестаурирају оштећене слике или друге радове. На пример, када је у Националној галерији у Лондону, у Енглеској, неко пуцао из сачмаре и оштетио један цртеж Леонарда да Винчија вредан око 35 милиона евра, нико није предложио да се цртеж баци с обзиром да је био оштећен. Одмах је започет рад на рестаурацији тог ремек-дела старог скоро 500 година. Зашто? Зато што је оно било вредно у очима љубитеља уметности. Зар ти ниси вреднији од цртежа нацртаног кредом и угљем? Сигурно да си у Божјим очима вреднији — ма колико био оштећен због наслеђене несавршености (Псалам 72:12-14). Јехова Бог, вешти Створитељ људске породице, учиниће оно што је неопходно да би обновио до савршенства све оне који се одазивају на његову бригу пуну љубави (Дела апостолска 3:21; Римљанима 8:20-22).

¹⁵ Да, Јехова види добро у нама које ми можда не видимо. И док му служимо, он ће учинити да то добро расте све док на крају не постанемо савршени. Без обзира  на то како Сатанин свет гледа на нас, Јехова своје верне слуге сматра драгоценима и назива их благом (Агеј 2:7).

16. Који је највећи доказ да нас Јехова воли, и како знамо да је тај дар намењен лично нама?

¹⁶ Као четврто, Јехова пуно тога чини да би показао да нас воли. Христова откупна жртва је свакако највећи одговор на Сатанину лаж да смо безвредни или да нас нико не воли. Никада не треба да заборавимо да су страшна смрт коју је Исус поднео на мученичком стубу и још већа агонија коју је Јехова поднео док је гледао како његов вољени Син умире, докази да нас они воле. Нажалост, многим људима је тешко да поверују у то да је тај дар могао бити намењен лично њима. Они се не осећају вредним тога. Међутим, сети се да је апостол Павле прогонио Христове следбенике. Па ипак, он је написао: ’Божји Син ме је волео и предао себе за мене‘ (Галатима 1:13; 2:20).

17. На који нас начин Јехова привлачи к себи и свом Сину?

¹⁷ Јехова показује да нас воли и тако што нам лично помаже да имамо користи од Христове жртве. Исус је рекао: „Нико не може да дође к мени ако га не привуче Отац, који ме је послао“ (Јован 6:44). Да, Јехова нас лично привлачи ка свом Сину и нади у вечни живот. Како? Путем дела проповедања, којим се долази до нас лично, и путем свог светог духа, који Јехова користи да би нам помогао да разумемо и применимо духовне истине упркос нашим ограничењима и несавршеностима. Зато Јехова може рећи о нама као што је рекао о Израелу: „Волим те вечном љубављу. Зато те и привлачим својом верном љубављу“ (Јеремија 31:3).

18, 19. (а) На који најличнији начин Јехова показује да нас воли, и шта показује да лично он брине? (б) Како нас Божја Реч уверава да је Јехова саосећајан слушач?

¹⁸ Можда Јеховину љубав доживљавамо на најличнији начин путем предности молитве. Библија позива све нас  да се ’непрестано молимо‘ Богу (1. Солуњанима 5:17). Он слуша. Библија каже да он слуша молитве (Псалам 65:2). Тај положај није никоме поверио, чак ни свом Сину. Замисли: Створитељ свемира нас подстиче да му приступимо у молитви, са слободом говора. И какав је док слуша? Хладан, равнодушан, незаинтересован? Таман посла.

¹⁹ Јехова је саосећајан. Шта је саосећање? Један верни стари хришћанин је овако рекао: „Саосећање је твој бол у мом срцу.“ Да ли на Јехову заиста утиче наш бол? Што се тиче патње његовог народа Израела, читамо следеће: „У свим њиховим невољама и он је осећао бол“ (Исаија 63:9). Јехова није само видео њихове невоље; он је и саосећао с народом. А колико снажно он саосећа показују речи које је он упутио својим слугама: „Ко дира вас, дира зеницу мог ока“ b (Захарија 2:8). То сигурно боли! Да, Јехова саосећа с нама. Када нас боли, боли и њега.

20. Које неуравнотежено гледиште морамо избегавати ако желимо да послушамо савет из Римљанима 12:3?

²⁰ Ниједан уравнотежени хришћанин неће користити овакав доказ Божје љубави и цењења као изговор за понос или егоизам. Апостол Павле је написао: „По незаслуженој доброти која ми је указана кажем свакоме међу вама да не мисли превисоко о себи, него да у свом размишљању буде разуман, свако по вери коју му је Бог дао“ (Римљанима 12:3). Један други превод то овако каже: „Сваком међу вама кажем: не мислите о себи боље него што треба да мислите, него мислите о себи трезвено“ (Савремени српски превод). Зато, док у потпуности уживамо  у топлини љубави нашег небеског Оца, будимо здравих мисли и имајмо на уму да нисмо ни зарадили ни заслужили Божју љубав (Лука 17:10).

21. Којим се Сатаниним лажима морамо стално опирати, и којом Божјом истином можемо и даље уверавати своје срце?

²¹ Зато нека свако од нас ради све што може да би одбацио све Сатанине лажи, укључујући и лаж да ништа не вредимо или да нас нико не воли. Ако су те твоја искуства у животу научила да на себе гледаш као на препреку која је сувише тешка чак и за Божју огромну љубав, или да су твоја добра дела сувише безначајна да би их запазиле чак и његове очи које све виде, или да су твоји греси сувише велики да би их покрила чак и смрт његовог драгоценог Сина, поучен си лажи. Свом снагом одбаци такве лажи! И даље уверавајмо своје срце у истину која је изражена следећим Павловим надахнутим речима: „Уверен сам да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни власти, ни ово што је сада, ни оно што ће доћи, ни силе, ни висина, ни дубина, ни било шта друго што је створено, не може раставити од Божје љубави коју нам он показује преко Христа Исуса, нашег Господа“ (Римљанима 8:38, 39).