1-3. Који су неки фактори због којих се Исусова смрт разликује од било које друге смрти у историји?

 ЈЕДНОГ пролећног дана пре скоро 2 000 година, судило се једном невином човеку оптуженом за злочине које никада није починио и он је затим умро мученичком смрћу. То није било прво окрутно и неправедно погубљење у историји; нити је, нажалост, било последње. Па ипак, та смрт је била другачија од било које друге смрти.

² Док су том човеку истицали последњи, тешки сати, сам изглед неба је показивао да се дешавало нешто веома значајно. Иако је било подне, земља је наједном била обавијена тамом. Као што је рекао један историчар, „нестало [је] сунчеве светлости“ (Лука 23:44, 45). Затим је тај човек, пре него што је издахнуо, изговорио незаборавне речи: „Довршено је!“ Да, тиме што је положио свој живот, он је постигао нешто величанствено. Његова жртва је била највећи израз љубави који је икада показао неки човек (Јован 15:13; 19:30).

³ Наравно, то је био Исус Христ. Његова патња и смрт тог суморног дана, 14. нисана 33. н. е., добро су познати. Међутим, често се превиди једна важна чињеница. Премда је Исус много пропатио, неко други је још више патио. У ствари, тај неко је тог дана поднео још већу жртву — што је највећи чин љубави који је икада ико извршио у свемиру. Који је то чин био? Одговор пружа одговарајућ увод у најважнију тему — Јеховину љубав.

4. Како је један римски војник увидео да Исус није био обичан човек, и шта је закључио?

⁴ Римски центурион који је надгледао Исусово погубљење  био је збуњен и тамом која је претходила Исусовој смрти и снажним земљотресом који је уследио након тога. Он је рекао: „Ово је заиста био Божји Син“ (Матеј 27:54). Било је сасвим јасно да Исус није био обичан човек. Тај војник је учествовао у погубљењу јединорођеног Сина Свевишњег Бога! Али, колико је тај Син био драг свом Оцу?

5. Како би се могло илустровати огромно време које су Јехова и Исус провели заједно на небу?

⁵ Библија каже да је Исус „првенац свега што је створено“ (Колошанима 1:15). Замисли — Јеховин Син је постојао још пре материјалног свемира. Колико су онда Отац и Син били заједно? Неки научници процењују да је свемир стар 13 милијарди година. Можеш ли само замислити то огромно раздобље? Да би људи лакше схватили време постојања свемира које су научници израчунали, у једном планетаријуму постоји један 110 метара дугачак дијаграм времена. Док посетиоци иду покрај тог дијаграма, сваки корак који направе представља око 75 милиона година постојања свемира. На крају тог дијаграма, целокупна људска историја представљена је једном једином ознаком дебљине људске власи! Па ипак, чак и да је ова процена тачна, та целокупна линија која означава време не би била довољна да се представи животни век Јеховиног Сина! Шта је он радио све то време?

6. (а) Шта је Јеховин Син радио пре него што је постао човек? (б) Каква веза постоји између Јехове и његовог Сина?

⁶ Син је с радошћу служио као Очев „вешт градитељ“ (Пословице 8:30). Библија каже: „Без [Сина] није постало ништа“ (Јован 1:3). Дакле, Јехова и његов Син су заједно радили на стварању свега другог. Како је за њих то било узбудљиво, срећно време! Многи ће се сложити да је љубав између родитеља и детета задивљујуће снажна. Да, љубав је оно што их „савршено повезује“ (Колошанима 3:14). Ко би, онда, могао докучити снагу везе која је постојала током огромног времена? Јасно је да су Јехова Бог и његов Син  уједињени најснажнијом везом љубави која је икада постојала.

7. Како је Јехова приликом Исусовог крштења изразио шта осећа према свом Сину?

⁷ Ипак, Отац је послао свог Сина на Земљу да се роди као људска беба. То је значило да ће Јехова морати на неколико деценија да се одрекне блиског дружења на небу са својим вољеним Сином. Он је с великим занимањем посматрао с неба како Исус расте до савршеног човека. Када је имао око 30 година, Исус се крстио. Не морамо да нагађамо шта је Јехова осећао према њему. Лично он је као Отац рекао с неба: „Ово је мој вољени Син, који је по мојој вољи“ (Матеј 3:17). Оцу мора да је било веома драго што је видео како Исус верно ради све што је било проречено, све што се тражило од њега! (Јован 5:36; 17:4).

8, 9. (а) Кроз шта је Исус прошао 14. нисана 33. н. е., и како је то утицало на његовог небеског Оца? (б) Зашто је Јехова дозволио да његов Син пати и умре?

⁸ Међутим, како се Јехова осећао 14. нисана 33. н. е.? Како се осећао када је Исус био издат и када га је касније те ноћи ухапсила једна група људи? Кад су га напустили пријатељи и када му је незаконито суђено? Кад су га исмејавали, пљували и ударали песницама? Кад су га бичевали, парајући му леђа? Кад су му клиновима проболи руке и ноге и приковали га за дрвени стуб и оставили да виси док му се народ ругао? Како се Отац осећао док је његов вољени Син запомагао у мукама? Како се Јехова осећао док је Исус издисао, и када први пут од почетка свег стварства Његов драги Син није постојао? (Матеј 26:14-16, 46, 47, 56, 59, 67; 27:38-44, 46; Јован 19:1).

⁹ То не можемо речима исказати. Пошто Јехова има осећања, не можемо описати бол коју је он осећао због смрти свог Сина. Оно што можемо објаснити јесте зашто је Јехова дозволио да се то деси. Зашто је Отац изложио  себе свему томе? Јехова нам открива нешто величанствено у Јовану 3:16, библијском стиху који је толико важан да се назива „јеванђеље у малом“. У њему пише: „Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко верује у њега не буде уништен, него да има вечни живот.“ Дакле, Јеховин мотив је била љубав. Јеховин дар — то што је послао свог Сина да пропати и умре за нас — био је највећи израз љубави који је икада показан.

10. Коју потребу имају људи, и шта се десило са значењем речи „љубав“?

¹⁰ Шта значи реч „љубав“? Љубав се описује као највећа људска потреба. Од колевке па до гроба, људи чезну за љубављу, цветају од њене топлине, а вену и умиру када је нема. Па ипак, љубав је изненађујуће тешко дефинисати. Тачно је да људи пуно говоре о љубави. Нема краја књигама, песмама и поемама на ту тему. Оно до чега љубав доводи не разјашњава увек и њено значење. У ствари, та реч се толико много користи да изгледа да је њено право значење још нејасније.

11, 12. (а) Где можемо много тога научити о љубави, и зашто баш тамо? (б) Које су врсте љубави постојале у древном грчком језику, и која се реч за „љубав“ најчешће користи у Хришћанским грчким списима? (Види и фусноту.) (в) Које значење у Библији често има реч агапе?

¹¹ Међутим, Библија јасно показује шта је љубав. Expository Dictionary of New Testament Words запажа: „Љубав се може препознати само по поступцима на које наводи.“ Библијски извештаји о Јеховиним поступцима умногоме нас уче о његовој љубави — о добродушној наклоности коју он има према својим створењима. На пример, шта би више могло говорити о овој особини од раније описаног највећег чина љубави самог Јехове? У наредним поглављима ћемо видети још многе друге примере Јеховине љубави на делу. Осим тога, можемо стећи известан увид из изворних речи  које се користе у Библији за „љубав“. У древном грчком језику су постојале четири речи за „љубав“. a Од њих се у Хришћанским грчким списима најчешће користи агапе. Један библијски речник је назива ’најснажнијом речју која се може замислити за љубав‘. Зашто?

¹² У Библији агапе често указује на љубав која се води начелима. Зато је то више од само неке емоционалне реакције на другу особу. Она у суштини подразумева пуно више и више су укључени промишљеност и разборитост. Изнад свега, хришћанска љубав је крајње несебична. На пример, погледај још једном Јована 3:16. Шта је „свет“ који је Бог толико волео да је дао свог јединорођеног Сина? То су људи који се могу откупити. Ту спадају многи који воде грешан начин живота. Да ли Јехова воли свакога као личног пријатеља, на начин на који је волео верног Аврахама? (Јаковљева 2:23). Не, али Јехова с љубављу указује доброту свима, чак и уз велику личну жртву. Он жели да се сви покају и промене свој начин живота (2. Петрова 3:9). Многи то и раде. Такве он радо прихвата за своје пријатеље.

13, 14. Шта показује да хришћанска љубав често подразумева и срдачну наклоност?

¹³ Међутим, неки имају погрешну представу о значењу речи агапе онако како се користи у Библији. Они мисле да је то хладна, интелектуална љубав. Чињенице показују да хришћанска љубав често подразумева и срдачну личну наклоност. На пример, када је написао: „Отац воли Сина“,  Јован је употребио један облик речи агапе (Јован 3:35). Да ли је та љубав без срдачне наклоности? Једном другом приликом, када је Исус рекао: „Отац воли Сина“, употребио је облик речи филио, која носи мисао о срдачној наклоности (Јован 5:20). Јеховина љубав често укључује нежну наклоност. Међутим, његова љубав никада није под утицајем пуке сентименталности. Она је увек вођена његовим мудрим и праведним начелима.

¹⁴ Као што смо видели, све Јеховине особине су изврсне, савршене и привлачне. Али љубав је најпривлачнија од свих. Ништа нас толико не привлачи Јехови. На сву срећу, љубав је и његова главна особина. Како то знамо?

15. Шта Библија каже о Јеховиној особини љубави, и на који начин је та изјава јединствена? (Види и фусноту.)

¹⁵ У Библији је о љубави речено нешто што нигде није речено о другим Јеховиним главним особинама. Писмо не каже да је Бог моћ, нити да је Бог правда, чак ни да је Бог мудрост. Он поседује те особине, он је њихов основни извор и неупоредив је с обзиром на те три особине. Међутим, о четвртој особини се каже нешто озбиљније: „Бог је љубав“ b (1. Јованова 4:8). Шта то значи?

16-18. (а) Зашто Библија каже „Бог је љубав“? (б) Зашто је човек од свих створења на планети најподеснији као симбол Јеховине особине љубави?

¹⁶ Изјава „Бог је љубав“ није неко једноставно изједначавање, као да се каже „Бог је исто што и љубав“. Никако не можемо окренути ову изјаву и рећи „љубав је Бог“. Јехова је далеко више од неке апстрактне особине. Он је особа  која поред љубави има широк спектар осећања и особина. Међутим, љубав врло дубоко прожима Јехову. Зато један приручник овако каже о том стиху: „Божја суштина или природа јесте љубав.“ Уопште узев, о томе бисмо могли и овако да размишљамо: Јеховина моћ му омогућује да делује. Његова правда и мудрост га воде у начину на који делује. Али љубав га покреће да делује. И његова љубав увек стоји иза начина на који он испољава своје остале особине.

¹⁷ Често се каже да је Јехова само оличење љубави. Зато, ако желимо да учимо о начелној љубави, морамо учити о Јехови. Наравно, ову дивну особину можемо видети и код људи. Али откуда она њима? Јехова је приликом стварања, очигледно свом Сину, рекао следеће: „Начинимо човека по својој слици, да буде сличан нама“ (Постанак 1:26). Од свих створења на овој планети, једино људи могу одлучити да воле, те да тако опонашају свог небеског Оца. Сети се да је Јехова употребио различита створења као симболе својих главних особина. Међутим, за симбол своје главне особине, љубави, Јехова је изабрао своје најузвишеније земаљско стварство, човека (Језекиљ 1:10).

¹⁸ Када волимо на несебичан начин који је вођен начелима, ми одражавамо Јеховину главну особину. Управо као што је написао апостол Јован: „А ми волимо, јер је он први волео нас“ (1. Јованова 4:19). Али на које је начине Јехова први заволео нас?

19. Зашто се може рећи да је љубав играла главну улогу у Јеховином стваралачком деловању?

¹⁹ Љубав није ништа ново. На крају крајева, шта је покренуло Јехову да почне да ствара? Није то била његова усамљеност и потреба за друштвом. Јехова је потпун и сам је себи довољан, ништа му не недостаје што би неко други могао да му надомести. Али љубав, његова активна  особина, природно га је навела да пожели да подели радости живота с интелигентним створењима која би могла ценити такав дар. „Почетак Божјих дела стварања“ био је његов јединорођени Син (Откривење 3:14). Затим је Јехова употребио тог вештог градитеља да би све створио, почевши од анђела (Јов 38:4, 7; Колошанима 1:16). Благословљени слободом, интелигенцијом и осећањима, ти моћни духови су имали прилику да развијају међусобну приврженост проткану љубављу и, изнад свега, приврженост према Јехови Богу (2. Коринћанима 3:17). Према томе, волели су зато што су најпре они били вољени.

20, 21. Који су доказ Адам и Ева имали да их је Јехова волео, и како су реаговали на то?

²⁰ Тако је било и с човечанством. Адам и Ева су од самог почетка практично били обасути љубављу. Где год да су погледали у свом рајском дому у Едену, могли су видети доказе да их Отац воли. Запази шта Библија каже: „Јехова Бог [је] засадио врт у Едену, према истоку, и тамо је сместио човека ког је створио“ (Постанак 2:8). Јеси ли икада био у неком стварно лепом врту или парку? Шта ти се највише допало? Светло које је у даљини продирало кроз лишће? Величанствено шаренило боја у некој леји цвећа? Музика коју су у позадини стварали жубор воде, пој птица и зујање инсеката? Или је то био мирис дрвећа, воћа и цвећа? Било како било, ниједан данашњи парк се не може упоредити с Еденским вртом. Зашто?

²¹ Тај врт је засадио лично Јехова! Мора да је био неописиво леп. Свако дрво је било величанствено због лепоте или због укусног воћа на њему. Тај врт је био добро наводњаван, простран и био је пун изузетно разноликих животиња. Адам и Ева су имали све због чега би им живот био срећан и испуњен, укључујући и задовољавајућ посао и савршено друштво. Јехова је први волео њих, те су имали све разлоге да одговоре на исти начин. Међутим,  нису то урадили. Уместо да с љубављу слушају свог небеског Оца, себично су се побунили против њега (Постанак, 2. поглавље).

22. Како је Јеховина реакција на побуну у Едену доказала да је његова љубав лојална?

²² То мора да је јако заболело Јехову! Али да ли се због те побуне његово срце пуно љубави испунило озлојеђеношћу? Не! „Његова верна љубав траје вечно“ (Псалам 136:1). Зато је он одмах наумио да с пуно љубави учини све што је потребно да би откупио свакога од Адамових и Евиних потомака који би имали исправан став. Као што смо видели, у то је спадала откупна жртва његовог вољеног Сина, која је скупо коштала Оца (1. Јованова 4:10).

23. Који је један од разлога због чега је Јехова ’срећан Бог‘, и које ће се важно питање осмотрити у следећем поглављу?

²³ Да, Јехова од почетка преузима иницијативу у показивању љубави према човечанству. На безброј начина, ’он је први заволео нас‘. Љубав унапређује хармонију и радост, и зато није чудо што се Јехова описује као ’срећан Бог‘ (1. Тимотеју 1:11). Међутим, појављује се једно важно питање: Да ли Јехова воли и сваког од нас понаособ? Следеће поглавље ће се позабавити тим питањем.