Свештенички главари су одвели Исуса у палату намесника Пилата. Он их је упитао: „За шта оптужујете овог човека?“ Одговорили су му: „Он тврди да је краљ!“ На то је Пилат упитао Исуса: „Јеси ли ти јудејски краљ?“ А он му је одговорио: „Моје краљевство није део овог света.“

Тада је Пилат послао Исуса код Ирода, који је владао Галилејом, да види хоће ли можда он наћи нешто за шта би га могао оптужити. Али Ирод ништа није нашао и зато је наредио да га врате код Пилата. Тада се Пилат обратио народу и рекао: „Ни Ирод ни ја нисмо нашли ништа против овог човека и зато ћу га пустити на слободу.“ Народ је повикао: „Убиј га! Убиј га!“ Војници су бичевали Исуса, пљували га и ударали. Ставили су му венац од трња на главу и ругали му се, говорећи: „Здраво, јудејски краљу.“ Пилат је поново рекао народу да Исус није ни за шта крив. Али они су викали: „На стуб с њим!“ Зато је Пилат наредио да га погубе.

Војници су одвели Исуса на место које се звало Голгота и ексерима су га прибили на стуб који су затим подигли. Исус се у том тренутку помолио: „Оче, опрости им, јер не знају шта раде.“ Народ се ругао Исусу, говорећи: „Ако си Божји Син, сиђи са стуба! Спаси сада себе.“

Један од злочинаца који је био на стубу поред њега рекао му је: „Сети ме се када дођеш у своје краљевство.“ Исус му је обећао: „Бићеш са мном у рају.“ После подне је целу земљу обавила тама која је трајала три сата. Неки од Исусових ученика, међу којима је била и Исусова мајка Марија, стајали су у близини. Исус је рекао Јовану да се брине о Марији као да му је рођена мајка.

Када је дошло време да умре, Исус је рекао: „Готово је!“ Спустио је главу и издахнуо. У том тренутку земља се јако затресла. У храму се тешка завеса која је раздвајала Светињу од Светиње над светињама поцепала на два дела.  Војни заповедник који је стајао наспрам Исуса рекао је: „Ово је стварно био Божји Син.“