Исус је очигледно био у Капернауму када је прекорио фарисеје. Касније тог истог дана, отишао је до оближњег Галилејског мора где се окупило мноштво. Ушао је у један чамац и из њега почео да их поучава о небеском Краљевству. Притом је користио многа поређења. Бирао је оно што је било познато његовим слушаоцима и зато им је било лакше да разумеју када им је говорио о Краљевству.

Као прво, Исус им је испричао поређење о сејачу. Док је сејач сејао, нешто семена је пало уз пут и појеле су га птице. Нешто семена је пало на каменито тло. Корен биљака које израсту на таквом тлу не може продрети дубоко у земљу и зато их убије сунце и оне увену. Нешто семена је пало међу трње, које угуши младу биљку чим изникне. На крају, нешто семена је пало и на добру земљу. То семе је дало плод — „једно сто, друго шездесет, а треће тридесет пута више од посејаног“ (Матеј 13:8).

У другом поређењу, Исус је упоредио Краљевство с човеком који сеје семе. У том случају, без обзира да ли је човек спавао или је био будан, семе је расло, а да ’он и није знао како‘ (Марко 4:27). Оно је само од себе расло и доносило плод, који је он после сакупио.

Исус је изнео и треће поређење о сејању. Човек је посадио добро семе пшенице, али док су „људи спавали“, непријатељ је посадио кукољ. Робови тог човека питали су га да ли да почупају кукољ, а он им је рекао: „Не, да не бисте случајно,  скупљајући кукољ, с њим ишчупали и пшеницу. Нека расту заједно до жетве, а у време жетве рећи ћу жетеоцима: Скупите прво кукољ и свежите га у снопове да се спали, а затим скупите пшеницу у моју житницу“ (Матеј 13:24-30).

Многи који су слушали Исуса знали су доста тога о земљорадњи. Он је такође поменуо нешто што је свима било познато, а то је зрно горушице. Оно може да израсте у тако велико дрво да се на његовим гранама гнезде птице. О овом семену је рекао: „С небеским краљевством је као са зрном горушице, које је човек узео и посејао на својој њиви“ (Матеј 13:31). Међутим, он није држао час из биологије. Желео је да нагласи невероватну способност раста — како нешто веома мало може да израсте и прошири се у нешто веома велико.

Затим је говорио о једном процесу који је био познат многим његовим слушаоцима. Упоредио је небеско Краљевство са „квасцем, који је жена узела и умесила у три велике мере брашна“ (Матеј 13:33). Иако је тај квасац скривен од погледа других, он проузрокује да тесто надође. Тако долази до раста и промена које нису одмах видљиве.

Када је завршио с овим поређењима, Исус је отпустио народ и вратио се у кућу у којој је боравио. Ускоро су дошли његови ученици. Они су желели да знају шта значе његова поређења.

Ученици су и раније чули Исуса како користи поређења, али никада у овој мери. Зато су га упитали: „Зашто им говориш у поређењима?“ (Матеј 13:10).

Један разлог је био да би испунио оно што је проречено. У Матејевом јеванђељу стоји: „Увек им је говорио у поређењима, да би се испунило оно што је било речено преко пророка: ’Отвараћу своја уста у поређењима, објављиваћу оно што је сакривено од постанка света‘“ (Матеј 13:34, 35; Псалам 78:2).

Али Исус није користио поређења само због тога. Она су откривала став људи. Многи су у Исусу видели само врсног приповедача и чудотворца. Нису на њега гледали као на Господа, кога треба да слушају и ревно следе (Лука 6:46, 47). Нису желели да ишта мењају код себе. Једноставно, нису хтели да Исусова порука продре у њих тако дубоко.

Исус је у вези с тим рекао ученицима: „Зато им говорим у поређењима, јер гледају, а не виде, и слушају, а не чују и не разумеју. И на њима се испуњава Исаијино пророчанство, које каже: ’Срце овог народа [је] непријемчиво‘“ (Матеј 13:13-15; Исаија 6:9, 10).

Међутим, то се није односило на све оне који су слушали Исуса. Он је објаснио: „Срећне су ваше очи јер виде, и ваше уши јер чују. Јер заиста, кажем вам, многи пророци и праведници желели су да виде оно што ви видите, али нису видели, и да чују оно што ви чујете, али нису чули“ (Матеј 13:16, 17).

Дванаест апостола и други верни ученици имали су пријемљиво срце. Због тога им је Исус рекао: „Вама је дато да разумете свете тајне небеског краљевства,  али њима није дато“ (Матеј 13:11). Због њихове искрене жеље да разумеју поређења о сејачу, Исус им је изнео објашњење.

„Семе је реч Божја“, рекао је (Лука 8:11). Земља је срце. Ово је кључ за разумевање првог Исусовог поређења.

Шта се дешавало са семеном које је пало на утабано земљиште поред пута? Он је рекао да код људи чије је срце такво „долази Ђаво и узима реч из њиховог срца да не би веровали и били спасени“ (Лука 8:12). За семе које је пало на каменито тло, Исус је објаснио да неки људи примају реч с радошћу, али она не ухвати дубок корен у њиховом срцу. „Кад настане невоља или прогонство због речи“, они се спотакну. Значи, када дође „време кушње“, као што је противљење породице и других, они отпадну (Матеј 13:21; Лука 8:13).

А како је са семеном које је пало међу трње? Исус је рекао да се то односи на оне који су чули реч, али су били савладани ’бригама овог света и заводљивим богатством‘ (Матеј 13:22). Иако су имали реч у срцу, она је постала бесплодна, јер је била загушена.

На крају је Исус говорио о доброј земљи. То се односи на оне који чују реч и прихвате је у своје срце, схватајући њено право значење. Шта се затим дешава? Они „доносе плод“. Због својих околности, као што су године или здравље, не могу сви учинити исто — једни доносе 100 пута више плода, други 60, а трећи 30 пута више. „Они који чују реч чистим и добрим срцем и задрже је и устрајно  доносе плод“ доживљавају многе благослове док служе Богу (Лука 8:15).

То је сигурно посебно радовало Исусове ученике који су тражили објашњење његових учења. Они сада нису имали само површно разумевање његових поређења. Исус је желео да они то добро разумеју тако да могу поучити друге. „Зар се светиљка доноси да се стави под корпу или под кревет?“, питао је он. „Зар се не доноси да се стави на свећњак?“ Зато је саветовао: „Ко има уши да слуша, нека слуша“ (Марко 4:21-23).

Након што су чули Исусово објашњење поређења о сејачу, ученици су желели да сазнају више. „Објасни нам поређење о кукољу на њиви“, рекли су они (Матеј 13:36).

Овим питањем су показали да имају другачији став од окупљеног народа. Очигледно су други слушали поређења, али нису желели да схвате њихово значење и примену. Они нису хтели да залазе дубље, за разлику од Исусових ученика, који се нису задржавали само на површини, већ су желели да добро разумеју појединости поређења. Зато је Исус својим ученицима рекао:

„Пазите на ово што слушате! Каквом мером мерите, таквом ће вам се мерити, и још ће вам се додати“ (Марко 4:24). Ученици су обратили помну пажњу на Исусове речи. Они су искрено и у великој мери показивали занимање за оно што он говори и због тога су били обилно благословљени поуком и просветљењем. Зато им је Исус објаснио поређење о пшеници и кукољу:

„Сејач доброг семена је Син човечји, њива је свет, добро семе су синови краљевства, кукољ су синови Злога, а непријатељ који га је посејао јесте Ђаво. Жетва је свршетак овог поретка, а жетеоци су анђели“ (Матеј 13:37-39).

Након што је објаснио сваки део поређења, Исус је говорио о исходу. Он је рекао да ће жетеоци, то јест анђели, на крају поретка одвојити лажне хришћане, који су попут кукоља, од ’синова краљевства‘. Праведници ће бити сакупљени и засјаће „у краљевству свог Оца“. А шта ће бити са ’синовима Злога‘? Они ће с правом „плакати и шкргутати зубима“, јер ће бити уништени (Матеј 13:41-43).

Исус је затим својим ученицима изнео још три поређења. Као прво, он је рекао: „С небеским краљевством је као с благом сакривеним у пољу, које је човек  нашао и сакрио. Затим је сав радостан отишао и продао што је имао и купио то поље“ (Матеј 13:44).

Затим је наставио: „С небеским краљевством је као с трговцем који путује тражећи лепе бисере. Кад пронађе један скупоцени бисер, оде и одмах прода све што има и купи га“ (Матеј 13:45, 46).

Овим поређењима, Исус је истакао колико је важно да човек буде спреман да се жртвује за оно што је заиста вредно. Трговац је одмах продао ’све што је имао‘ да би дошао до скупоценог бисера. Исусови ученици су то могли разумети. Човек који је пронашао благо у пољу „продао [је] што је имао“ да би га купио. У оба случаја, требало је нешто дати да би се заузврат добило нешто драгоцено. То се може упоредити са жртвама које је неко спреман да учини да би задовољио своје духовне потребе (Матеј 5:3). Неки од оних који су слушали Исусова поређења већ су показали да су спремни да се много жртвују како би задовољили своје духовне потребе и били Исусови следбеници (Матеј 4:19, 20; 19:27).

На крају је Исус упоредио небеско Краљевство с мрежом у коју се хватају свакојаке рибе (Матеј 13:47). Добре се одвајају и стављају у посуде, а лоше се бацају. Исус је рекао да ће исто тако бити и на крају овог поретка — анђели ће одвојити добре људе од злих.

Исус се бавио духовним рибарењем када је своје прве ученике позвао да буду ’рибари људи‘ (Марко 1:17). Међутим, он је рекао да се ово поређење о мрежи односи на будућност, на ’свршетак овог поретка‘ (Матеј 13:49). Тако су апостоли и други ученици знали да ће се неке занимљиве ствари одиграти тек у будућности.

Пошто се нису задовољили само оним што је Исус изнео окупљеном народу, желели су да сазнају више. Исус је показао да је био спреман да ’насамо својим ученицима све објашњава‘ (Марко 4:34). Он је био „као човек, домаћин, који из своје ризнице износи ново и старо“ (Матеј 13:52). Овим поређењима, Исус није желео да истакне своје учитељске вештине. Уместо тога, са својим ученицима је делио непроцењиво благо духовне истине. Заиста је био учитељ без премца!