Прошло је око 17 година од када је Исус као дванаестогодишњак разговарао с учитељима у храму. Сада је било пролеће 29. н. е. Многи су причали о Исусовом рођаку Јовану, који је проповедао по целом подручју источно од Јордана.

Јован је привлачио много пажње, како својим изгледом тако и својим речима. Носио је одећу од камиље длаке и кожни појас око струка. Хранио се скакавцима и дивљим медом. О чему је говорио? Позивао је људе: „Покајте се, јер се приближило небеско краљевство“ (Матеј 3:2).

Његове речи су остављале снажан утисак на оне који су га слушали. Многи су схватили да треба да се покају, то јест да промене своје ставове и начин живота. Народ је долазио из „Јерусалима, из целе Јудеје и из целог подручја око Јордана“ (Матеј 3:5). Многи су се покајали и Јован их је крштавао подрањањем у воде Јордана. Зашто је то чинио?

Јован је крштавао људе у знак њиховог искреног покајања због грехова које су починили против Мојсијевог закона (Дела апостолска 19:4). Међутим, он није крштавао све одреда. Када су му пришле неке верске вође, као што су фарисеји и садукеји, он им је рекао: „Легло змијско [...] Донесите, дакле, плод који доликује покајању. И не усуђујте се да говорите у себи: ’Наш је отац Аврахам.‘ Јер, кажем вам, Бог може од овог камења Аврахаму подићи децу. Секира је већ положена код корена дрвећа. Дакле, свако дрво које не доноси добар плод посећи ће се и бацити у ватру“ (Матеј 3:7-10).

Због пажње коју је Јован привлачио, његових снажних речи и крштавања многих, свештеници и Левити су дошли код њега с питањем: „Ко си ти?“

„Ја нисам Христ“, признао је Јован.

„Шта си онда? Јеси ли Илија?“, упитали су га опет.

Он је рекао: „Нисам.“

„Јеси ли Пророк?“, упитали су га, мислећи на великог Пророка о чијем је доласку пророковао Мојсије (Поновљени закони 18:15, 18).

„Нисам“, одговорио је Јован.

Они су били упорни и опет су га питали: „Ко си онда? Реци, да можемо одговорити онима који су нас послали. Шта ти кажеш о себи?“ Јован је рекао: „Ја сам глас онога који виче у пустињи: ’Поравнајте пут Јехови‘, као што је рекао пророк Исаија“ (Јован 1:19-23).

„Зашто онда крштаваш“, желели су да знају, „ако ниси Христ ни Илија ни Пророк?“ Јован им је одговорио: „Ја крштавам водом. Међу вама стоји један кога ви не познајете, онај који за мном долази“ (Јован 1:25-27).

Јован је, дакле, признао да припрема пут ономе који долази за њим. То је значило да народу помаже да се у срцу припреми за долазак прореченог Месије, оног који ће постати Краљ. За њега је Јован рекао: „Онај који за мном долази јачи је од мене. Ја нисам достојан да му изујем сандале“ (Матеј 3:11). Поред тога, чак је додао: „Онај који за мном долази испред мене је, јер је постојао пре мене“ (Јован 1:15).

Дакле, Јованове речи „покајте се, јер се приближило небеско краљевство“ имале су дубљи смисао (Матеј 3:2). Оне су служиле као јавна објава да ће ускоро започети служба Јеховиног будућег Краља, Исуса Христа.