Током тих тешких година док је наше дело било под забраном, Ленарт и Вирџинија Џонсон и Рој и Хуанита Брант остали су у земљи као мисионари. Ленарт је испричао шта се једном догодило: „Рој Брант и ја смо били позвани на саслушање. Трухиљови људи су већ раније привели на саслушање брата Мануела Ијерезуела.“ Нажалост, Мануел је убијен за време саслушања, оставши веран до краја. Али како су прошли Ленарт и Рој? Ленарт је рекао: „Засебно су нас испитивали, а наше одговоре су очигледно снимали. Није се десило ништа више од тога, али два месеца касније у новинама је објављено да је Трухиљова влада укинула забрану Јеховиних сведока и да можемо наставити с нашим активностима.“

Пре него што је 1950. уведена забрана, у Доминиканској Републици је био 261 објавитељ. Када је у августу 1956. укинута забрана, било је укупно 522 објавитеља добре вести. Браћа су била пресрећна што могу слободно наставити са службом проповедања након шест година затварања, ометања и непрекидног надзирања.

Како је Јеховин народ реаговао на такав преокрет? Одмах су почели са организовањем дела проповедања! Потражили су места за одржавање састанака, направили карте подручја и формирали скупштинске архиве. Браћа су била одушевљена што могу наручити литературу. Ревно су користили новонастале околности да проповедају добру вест. Тако је за само три месеца, то јест  до новембра 1956, број објавитеља порастао на 612.

Католичко свештенство је одмах кренуло у напад са циљем да Сведоке доведе на лош глас. Ослањајући се на конкордат који је Трухиљо потписао са Ватиканом, свештенство је појачавало притисак на владу како би искоренили Сведоке. Католички свештеник Оскар Роблес Толедано послао је писмо државном секретару унутрашњих послова Виргилију Алварезу Пињи, у коме је тражио да га власт подржи у намери да „упозори народ Доминиканске Републике на велику опасност која им прети од секте Јеховиних сведока“.

Толедано је рекао да је његов главни циљ да учини све како би се „стало на пут проповедничкој активности Јеховиних сведока“. Он је у том писму препоручио да се не дозволи допремање  наших публикација у земљу, „нарочито књиге ’Истина ће вас ослободити‘ и часописа Стражарска кула“.

Свештенство је имало савезнике у Трухиљовој влади који су им се придружили у завери против Сведока. Франсиско Пратс-Рамирез, председник Доминиканске партије, у писму упућеном Трухиљу у јуну 1957. написао је следеће: „Планирамо да одржимо низ скупова са циљем да сузбијемо опасну, антипатриотску идеологију Јеховиних сведока.“

Та кампања је имала велики одјек у јавности. У једној књизи је о томе писало: „Током лета 1957. високи владини службеници су преко доминиканске штампе изнели читав низ оптужби на рачун Јеховиних сведока наводећи да су њихове активности ’подривачке и опасне‘. Ланчана реакција је уследила оног дана када је језуитски свештеник Маријано Васкез Санз преко радио-станице Глас Доминиканске Републике, која је била у власништву Трухиља, оптужио Јеховине сведоке да су комунисти и да су ’изопачени, лукави криминалци и издајници‘. После тога су једним писмом које су потписали надбискупи Рикардо Питини и Октавио Антонио Берас сви свештеници позвани да заштите своје парохијане од те ’ужасне јереси‘“ (Trujillo — Little Caesar of the Caribbean).

Уједињени напори цркве и државе уродили су плодом. У јулу је влада Доминиканске Републике донела закон којим је дело Јеховиних сведока забрањено. Убрзо након тога полиција је хапсила и брутално тукла нашу браћу. Било је ухапшено око 150 браће и сестара.