Вавилон Велики

Дефиниција: Светско царство криве религије које обухвата све религије чија веровања и обичаји нису у складу с правим обожавањем Јехове, јединог истинитог Бога. После Потопа који се догодио у Нојево време, крива религија је утемељена у Вавелу, који је касније постао познат као Вавилон  (Пост. 10:8-10; 11:4-9). С временом су се вавилонска веровања и обичаји проширили по многим земљама. Зато је Вавилон Велики заједничко име за све криве религије.

На основу чега знамо шта је Вавилон Велики о коме се говори у Откривењу?

То не може бити древни град Вавилон. Откривење је написано пред крај првог века н. е. и описује догађаје који сежу све до нашег времена. Encyclopedia Americana каже: „Персијанци су под Киром Великим 539. пре н. е. освојили Вавилон. Касније је Александар Велики желео да Вавилон прогласи престоницом источног дела свог царства, али после његове смрти Вавилон је постепено изгубио значај“ (1956, 3. том, страна 7). Данас су од тог града остале само рушевине.

Откривење својим симболичним језиком говори о Вавилону Великом као о ’великом граду који краљује‘ над другим краљевима (Откр. 17:18). Попут града, он може имати много организација, и попут неког краљевства које под својом влашћу има друге краљеве, он делује на међународном нивоу. У опису се каже да има односе с политичким владарима и да у великој мери доприноси богатству трговаца, док у исто време он сам представља трећи елемент који је ’постао пребивалиште демонима‘ и прогонилац „пророка̂ и светих“ (Откр. 18:2, 9-17, 24).

Древни Вавилон је био нарочито познат по својој религији и по томе што је пркосио Јехови

Пост. 10:8-10: „Неврод... је био... моћан ловац који се противио Јехови... Он је најпре краљевао над Вавелом [који је касније постао познат као Вавилон].“

Дан. 5:22, 23: „А ти, Валтасаре [краљу Вавилона]... подигао [си се] против Господара небеског... и хвалили сте ништавне богове од сребра, злата, бакра, гвожђа, дрвета и камена, који ништа не виде и ништа не чују и ништа не знају, а Богу у чијој је руци твој дах и коме су у власти сви твоји путеви ниси дао славу.“

У једном древном запису који је написан клинастим писмом стоји следеће: „У Вавилону има укупно 53 храма главних богова, 55 мањих храмова посвећених Мардуку, 300 мањих храмова посвећених земаљским божанствима,  600 мањих храмова посвећених небеским божанствима, 180 олтара за богињу Иштар, 180 за богове Нергала и Адада и још 12 олтара за разноразне богове.“ (Цитат из књиге The Bible as History, Њујорк, 1964, В. Келер, страна 301.)

The Encyclopedia Americana каже следеће: „Сумерском цивилизацијом [која је била део Вавилоније] владали су свештеници. На челу државе био је лугал (дословно: ’велики човек‘), представник богова“ (1977, 3. том, страна 9).

Зато је разумно закључити да се Вавилон Велики о коме се говори у Откривењу односи на религију. Пошто је попут неког града или царства, он није ограничен на једну религију већ обухвата све религије које се супротстављају истинитом Богу Јехови.

Религиозна схватања и обичаји древног Вавилона налазе се у многим религијама

„Вавилонска религија утицала је на Египат, Персију и Грчку... Изучаваоци сада без поговора потврђују да су семитска учења имала велики уплив како у раној грчкој митологији тако и у грчким култовима и сматрају да о томе нема потребе даље дискутовати. Прецизније речено, та семитска учења су углавном вавилонска“ (The Religion of Babylonia and Assyria, Бостон, 1898, М. Џастроу, стране 699, 700).

Њихови богови: Постојале су тријаде богова, а међу њиховим божанствима било је и оних који су представљали разне природне силе и оних који су посебно утицали на извесне људске активности (Babylonian and Assyrian Religion, Норман, 1963, С. Хук, стране 14-40.) „Изгледа да је платонско тројство, које је у ствари само преуређивање старијих тројстава која сежу у прошлост до древних народа, рационално филозофско тројство особина из ког су настале три хипостазе или божанске особе о којима се научава у хришћанским црквама... Концепт овог грчког филозофа [Платона] о троједном богу... може се наћи у свим древним [паганским] религијама (Nouveau Dictionnaire Universel, Париз, 1865-1870, уредник М. Лашатр, 2. том, страна 1467).

Употреба ликова: „[У религији Месопотамије] идоли су имали главну улогу у култовима као и у приватном  обожавању, као што то показују многобројне јефтине копије таквих ликова. У суштини, сматрало се да је божанство присутно у том лику уколико је имао извесне карактеристике или био посебно украшен и уколико се с њим поступало на одговарајућ начин“ (Ancient Mesopotamia — Portrait of a Dead Civilization, Чикаго, 1964, А. Л. Опенхајм, страна 184).

Веровања у вези с мртвима: „Ни народ ни верске вође [у Вавилону] никада нису узимали у обзир могућност потпуног уништења онога што је једном настало. Смрт је била прелаз из једног облика живота у други“ (The Religion of Babylonia and Assyria, страна 556).

Положај свештенства: „Разлика између свештеника и лаика карактеристична је за ту [вавилонску] религију“ (Encyclopædia Britannica, 1948, 2. том, страна 861).

Астрологија, гатање, магија и врачање: Историчар А. Х. Сејси пише следеће: „[У] религији древне Вавилоније... сматрало се да сваки предмет и свака природна сила има свој зи то јест дух, који је Шаман, то јест свештеник-маг могао својим магијским умећем да држи под контролом“ (The History of Nations, Њујорк, 1928, 1. том, страна 96). „Халдејци [Вавилонци] су остварили велики напредак у проучавању астрономије у жељи да будућност открију помоћу звезда. Ту вештину називамо ’астрологијом‘“ (The Dawn of Civilization and Life in the Ancient East, Чикаго, 1938, Р. М. Енгберг, страна 230).

Вавилон Велики је попут развратне блуднице која живи у бесрамној раскоши

У Откривењу 17:1-5 пише: „’Дођи, показаћу ти суд над великом блудницом која седи на многим водама [народима], с којом су земаљски краљеви [владари] блуд чинили, а они који живе на земљи опијали се вином њеног блуда‘... На челу јој је било написано име, које је тајна: ’Вавилон Велики, мајка блудницама и земаљским гадостима.‘“ У Откривењу 18:7 за њу се још каже да је „славила себе и живела у бесрамној раскоши“.

Зар није тачно да су се водеће религиозне организације удруживале с политичким вођама ради стицања моћи и материјалних добара, иако је то доносило патњу обичном народу? Зар није тачно и то да њихово високо  свештенство живи у раскоши, упркос томе што многи људи којима они треба да служе живе у великој беди?

Зашто се религије које тврде да су хришћанске с правом могу сматрати делом Вавилона Великог, заједно са онима који не знају ништа о Богу о коме се говори у Библији?

Јак. 4:4: „Прељубници, зар не знате да је пријатељство са светом непријатељство с Богом? Ко год, дакле, жели да буде пријатељ свету, постаје Божји непријатељ.“ (Дакле, премда знају шта Библија каже о Богу, они постају Божји непријатељи уколико опонашају мерила света и тиме изаберу да буду његови пријатељи.)

2. Кор. 4:4; 11:14, 15: „Бог овог света заслепио [им је] невернички ум, да до њих не продре светлост славне добре вести о Христу, који је Божја слика.“ „Сам Сатана [се] претвара да је анђео светлости. Зато није ништа необично ако се и његове слуге претварају да су слуге праведности. Али крај ће им бити по њиховим делима.“ (Тако сви они који не служе истинитом Богу онако како он то жели, иако можда тврде да су хришћани, у ствари славе Јеховиног главног непријатеља Сатану Ђавола. Види и 1. Коринћанима 10:20.)

Мат. 7:21-23: „Неће свако ко ми [Исусу Христу] говори: ’Господе, Господе‘, ући у небеско краљевство, него онај ко врши вољу мог Оца који је на небесима. Многи ће ми рећи у онај дан: ’Господе, Господе, зар нисмо пророковали у твоје име, и истеривали демоне у твоје име, и чинили многа моћна дела у твоје име?‘ Тада ћу им рећи: Никад вас нисам познавао! Одлазите од мене, ви који чините безакоње.“

Зашто је неопходно да се без одлагања изађе из Вавилона Великог?

Откр. 18:4: „Изађите из ње, народе мој, да не будете саучесници у њеним гресима и да вас не задесе њене невоље!“

Откр. 18:21: „Један снажан анђео подигао је камен налик великом млинском камену и бацио га у море, говорећи: ’Овако ће у трену бити збачен Вавилон, велики град, и више га никада неће бити.‘“

 Лука 21:36: „Будите будни, и усрдно се молите све време да бисте успели умаћи свему овоме што треба да се догоди, и стати пред Сина човечјег.“

Шта ће бити с људима који нису познавали библијску истину, а живели су и умрли као припадници Вавилона Великог?

Дела 17:30: „Бог се не обазире на времена таквог незнања, него сада поручује људима да се сви свуда покају.“

Дела 24:15: „Имам наду, коју имају и они, да ће Бог ускрснути и праведнике и неправеднике.“ (Бог ће одлучити који ће то ’неправедници‘ ускрснути.)

Јов 34:12: „Заиста, Бог не чини зло, Свемоћни не изврће правду.“