Абортус

Дефиниција: Абортус, то јест побачај, представља избацивање ембриона или фетуса који није способан да живи ван материце. Спонтани побачај може бити последица људске несавршености или неке незгоде. Намерно прекидање трудноће како би се избегло рођење нежељеног детета представља хотимично одузимање људског живота.

Како сазнање о томе ко је Извор људског живота треба да утиче на наш став по овом питању?

Дела 17:28: „По њему [Богу] имамо живот и мичемо се и постојимо.“

Пс. 36:9: „У теби [Јехова Боже] извор [је] живота.“

Римљ. 14:12: „Свако ће од нас положити Богу рачун за себе.“

Да ли Јехова сматра да је живот детета драгоцен чак и у врло раној фази развоја после зачећа?

Пс. 139:13-16: „Заклањао си ме [Јехова] у утроби мајке моје... Очи су твоје виделе док сам заметак био, у књизи су твојој сви делови његови били записани.“

Да ли је Бог икада рекао да ће онај ко повреди нерођено дете сносити кривицу за то?

Изл. 21:22, 23: „Ако се људи потуку и повреде трудну жену па из ње изађе дете, али се не догоди смрт, кривац мора да плати одштету колико од њега тражи муж те жене. Нека то плати преко судија. Али ако се догоди смрт, тада ћеш узети душу за душу.“ (Неки преводи наводе на закључак да је у овом закону који је био дат Израелцима пресудно било оно што се догодило мајци, а не фетусу. Међутим, изворни хебрејски текст указује на смрт било мајке било детета.)

 Колико је озбиљно намерно одузимање људског живота уколико није у питању разлог због ког је Бог дозволио да се то учини?

Пост. 9:6: „Ко год пролије човекову крв, и његову ће крв пролити човек, јер је Бог по својој слици начинио човека.“

1. Јов. 3:15: „Ни у једном убици вечни живот не остаје.“

Изл. 20:13: „Не убиј.“

Да ли мишљење неког лекара да ће наставак трудноће угрозити здравље мајке оправдава абортус?

Понекад се испостави да је мишљење лекара погрешно. Да ли би било исправно убити неког човека зато што би он могао угрозити неког другог човека? Ако се током порођаја мора одлучити да ли ће се сачувати живот мајке или детета, особе којих се то тиче морају саме донети одлуку. Међутим, захваљујући напретку медицине у многим земљама, до таквих ситуација не долази тако често.

Ако неко каже:

’Али ја имам право да одлучујем о ономе што се тиче мог тела.‘

Можеш одговорити: ’Разумем зашто тако размишљате. Данас људи често газе наша права. Многе једноставно не интересује шта се другима дешава. Али Библија пружа савете који нас могу заштитити. Међутим, да бисмо од тога имали користи, морамо прихватити и одговорности.‘ Затим можеш додати: (1) ’Многе жене су постале самохране мајке јер их је муж напустио. Али ако и муж и жена живе по библијским мерилима, муж ће заиста волети своју жену и децу, остаће уз њих и бринуће се за њих (1. Тим. 5:8; Еф. 5:28-31).‘ (2) ’Ако желимо такву љубав и поштовање, онда и ми морамо примењивати библијска мерила која се тичу нашег става према члановима породице. Како онда на основу онога што Библија каже треба да гледамо на децу коју стварамо? (Псалам 127:3; упореди са Исаијом 49:15.)‘