Поглавље 61

Опседнути дечак излечен

ДОК су Исус, Петар и Јаков одсутни, вероватно на обронцима планине Хермон, други ученици имају проблема. Исус на свом повратку одмах види да нешто није у реду. Мноштво је окупљено око његових ученика, а књижевници се препиру с њима. Кад угледају Исуса, људи су јако изненађени и трче да га поздраве. ”О чему расправљате с њима?“ пита он.

Из мноштва долази један човек, клекне пред Исуса и објашњава: ”Учитељу довео сам ти свога сина, јер има немог духа; и кад год га ухвати баци га на земљу, а он пени и шкрипи зубима и изгуби снагу. И рекао сам твојим ученицима да га истерају, али нису били способни.“

Књижевници очигледно пренаглашавају неуспех ученика у лечењу дечака и вероватно исмејавају њихова настојања. Управо у том критичном тренутку долази Исус. ”О неверни нараштају“, каже он, ”колико још морам бити с вама? Колико вас још морам подносити?“

Изгледа да Исус своје примедбе упућује свима присутнима, али нема сумње да су упућене посебно књижевницима, који су правили невоље његовим ученицима. Даље, Исус каже за дечака: ”Доведите га к мени.“ Али, како дечак прилази к Исусу, демон који га опседа баца га на земљу и изазива му снажне грчеве. Дечак се превија по тлу и пена му излази из уста.

”Откад му се то догађа“? пита Исус.

”Од детињства“, одговара отац. ”Често га [демон] баца и у ватру и у воду да га уништи.“ Затим отац моли: ”Ако ти можеш нешто учинити, смилуј нам се и помози нам.“

Отац вероватно већ годинама тражи помоћ. А сада, кад Исусови ученици нису успели, његов очај је велики. Ухвативши се за очајну молбу тог човека, Исус охрабрујуће каже: ”Тај израз: ’Ако можеш‘! Па, све може бити ономе ко има вере.“

”Имам вере!“ одмах повиче отац, али преклиње: ”Помози ми где ми треба вере!“

Опазивши га, мноштво трчи према њима, Исус прекорава демона: ”Неми и глуви душе, наређујем ти, изиђи из њега и више у њега не улази.“ Док демон излази, опет тера дечака да виче и ствара му многе грчеве. Након тога дечак остаје непомично лежати на тлу, тако да већина људи почиње да говори: ”Мртав је!“ Али, Исус узима дечака за руку, и он устаје.

Раније кад су ученици послати да проповедају, они су истеривали демоне. Зато сада, кад уђу у једну кућу, они насамо питају Исуса: ”Зашто га ми нисмо могли истерати?“

Указујући да је то било због њиховог помањкања вере, Исус одговара: ”Ова врста не може изаћи ничим осим молитвом.“ Очигледно је била потребна припрема да би се истерао овај нарочито снажан демон. Била је потребна јака вера заједно с молитвом и тражењем помоћи и снаге од Бога.

А затим Исус додаје: ”Заиста вам кажем, ако имате вере величине зрна горушице, рећи ћете овој гори: ’Премести се отуда онамо‘, и преместиће се, и ништа вам неће бити немогуће.“ Како вера може бити снажна!

Препреке и потешкоће које спречавају напредак у Јеховиној служби могу наизглед бити непремостиве и непомичне попут неке дословне велике горе. Али, како показује Исус, ако негујемо веру у срцу, заливамо је и подстичемо је да расте, она ће достићи зрелост и омогућиће нам да савладамо такве гори сличне препреке и потешкоће. Марко 9:14-29; Матеј 17:19, 20; Лука 9:37-43.

▪ Какву ситуацију Исус затиче на повратку с горе Хермон?

▪ Какво охрабрење Исус пружа оцу опседнутог дечака?

▪ Зашто ученици нису могли истерати демона?

▪ Колико снажна може постати вера, како то Исус показује?