Поглавље 55

Многи ученици престају да следе Исуса

ИСУС У једној синагоги учи о својој улози као правог хлеба с неба. Његов је говор очигледно проширени наставак онога што је започео разговарати с људима који су га пронашли по његовом повратку с источне стране Галилејског мора, где су јели чудесно произведене хлебове и рибу.

Исус наставља и каже: ”Хлеб који ћу ја дати тело је моје за живот света.“ Само две године пре тога, у пролеће 30. н. е., Исус је рекао Никодиму да је Бог толико љубио свет да је дао свог Сина као Спаситеља. Тако Исус сада показује да свако из света човечанства који симболично једе његово тело тако да показује веру у његову жртву коју ће ускоро принети, може добити вечни живот.

Људи се, међутим, спотичу на Исусове речи: ”Како нам овај човек може дати своје тело за јело?“ питају се они. Исус жели да његови слушаоци разумеју да ће једење његовог тела бити извршено на симболичан начин. Да би то нагласио он каже нешто што је још увек саблажњиво ако се схвати дословно.

”Ако не једете тело Сина човечијега и не пијете његову крв“, изјављује Исус, ”немате живота у себи. Онај ко једе моје тело и пије моју крв има вечни живот, и ја ћу га ускрснути у последњи дан; јер тело је моје права храна и крв је моја право пиће. Ко се храни мојим телом и пије моју крв остаје у заједници са мном и ја у заједници с њим.“

Заиста, Исусово научавање би звучало јако увредљиво да је овде указивао на канибализам. Али, Исус наравно не заступа дословно једење меса и пијење крви. Он једноставно наглашава да сви који примају вечни живот морају показивати веру у жртву коју ће он принети кад понуди своје савршено људско тело и пролије своју животну крв. Међутим, чак многи његови ученици не покушавају разумети његово научавање, па приговарају: ”Овај је говор саблажњив, ко га може слушати?“

Исус зна да многи његови ученици мрмљају, па каже: ”Зар вас ово саблажњава? А шта ако видите Сина човечијег како узлази тамо где је пре био?... Речи које сам вам говорио дух су и живот су. Али, има неких међу вама који не верују.“

Исус наставља: ”Зато сам вам рекао: Нико не може доћи к мени уколико му није дано од Оца.“ Нато многи његови ученици одлазе и више га не следе. Зато се Исус окреће дванаесторици својих апостола и пита: ”Не желите ваљда и ви отићи?“

Петар одговара: ”Господе, коме ћемо отићи? Ти имаш речи вечног живота; и ми смо поверовали и спознали да си ти Божји Светац.“ Какав диван израз лојалности, премда Петар и други апостоли можда нису у потпуности разумели Исусово научавање у овој ствари!

Иако задовољан Петровим одговором, Исус примећује: ”Нисам ли ја вас дванаесторицу изабрао? Ипак је један од вас клеветник.“ Он говори о Јуди Искариотском. Вероватно у том тренутку Исус код Јуде запажа ”почетак“, или зачетак погрешног правца.

Исус је управо разочарао људе тиме што се одупро њиховом покушају да га учине краљем, па они можда овако мисле: ’Како овај може бити Месија ако не жели прихватити Месијин законит положај?‘ И то ће бити свеже питање у мислима људи. Јован 6:51-71; 3:16.

▪ За кога Исус даје своје тело, и како они ’једу његово тело‘?

▪ Које даљње Исусове речи саблажњавају људе, али шта он наглашава?

▪ Какав је Петров одговор онда кад многи престају следити Исуса?