Поглавље 17

Исус поучава Никодима

ЗА ВРЕМЕ присуствовања Пасхи, 30. н. е., Исус чини посебне знакове, или чуда. Зато многи људи полажу веру у њега. Никодим, члан санхедрина, јеврејског врховног суда, импресиониран је и жели да дозна више. Зато посећује Исуса у касно доба ноћи, вероватно из страха да не изгуби углед који ужива међу другим јеврејским вођама, ако га виде.

”Раби“, каже он, ”знамо да си као учитељ од Бога дошао; јер нико не може чинити ове знакове које ти чиниш ако Бог није с њим.“ У одговору, Исус каже Никодиму да се човек мора ’поново родити‘ ако жели доћи у Божје Краљевство.

Али, како неко може бити ’поново рођен‘? ”Зар може по други пут ући у мајчину материцу и родити се?“, пита Никодим.

Не, то није значење поновног рођења. ”Ако се неко не роди из воде и духа“, објашњава Исус, ”не може ући у краљевство Божје.“ Кад је Исус крштен и кад је дух Божји сишао на њега, био је ’рођен из воде и духа‘. Тада је Бог с неба објавио: ”Ово је мој Син кога сам признао“, чиме је Бог обзнанио да се родио духовни син с надом да ће ући у небеско Краљевство. Касније, на Пентекост 33. н. е., друге крштене особе примиће свети дух и на тај начин ће такође бити поново рођени као духовни синови Божји.

Али, улога Божјег посебног људског Сина је пресудна. ”И као што је Мојсије подигао змију у пустоши“, каже Исус Никодиму, ”тако мора бити подигнут Син човечији, да сваки који у њега верује има вечни живот.“ Да, као што су Израелци уједени од отровних змија морали гледати бакрену змију да би се спасли, тако и сви људи данас треба да показују веру у Божјег Сина, да би били спасени из стања умирања.

Истичући у томе Јеховину улогу пуну љубави, Исус надаље каже Никодиму: ”Јер је Бог тако љубио свет да је свога јединорођеног Сина дао да ниједан који показује веру у њега не буде уништен, него да има живот вечни.“ Тако је Исус овде у Јерусалиму, шест месеци после почетка своје службе, објаснио да је он Јеховино средство за спасење човечанства.

Исус даље објашњава Никодиму: ”Бог није послао свог Сина на свет да он суди свету“, то значи да га не осуди или одбаци, тиме што би људски род осудио на уништење. Уместо тога, како Исус каже, он је послан ”да свет буде кроз њега спасен“.

Никодим је из страха у заштити мрака дошао к Исусу. Зато је интересантно што је Исус њему рекао завршавајући разговор: ”А ово је темељ за суђење: да је светло [које је Исус у свом животу и свом учењу персонификовао] дошло на свет, али људи су више волели таму него светло, јер су им дела зла. Јер ко чини подле ствари, мрзи на светло и не долази на светло, да његова дела не буду покарана. Али ко врши оно што је истинито, долази на светлост, да би се његова дела показала, јер су извршена у складу с Богом.“ Јован 2:23–3:21; Матеј 3:16, 17; Дела 2:1-4; 4. Мојсијева 21:9.

▪ Шта наводи Никодима да посети Исуса, и зашто долази ноћу?

▪ Шта значи бити ’поново рођен‘?

▪ Како Исус приказује своју улогу у нашем спасењу?

▪ Шта значи да Исус није дошао да суди свету?