У једној азијској земљи, једна позната глумица и манекенка прихватила је библијски курс. Одмах је почела да примењује оно што је сазнала, па се отарасила окултних књига и будистичких идола.

Једна блиска сарадница ју је молила: „Зашто не би паузирала с проучавањем барем  три године и фокусирала се на каријеру? После тога настави да проучаваш.“

Она је одговорила: „Чекала сам 24 године да пронађем Јехову. Зашто бих чекала још три године да га упознам?“

Исте седмице када је требало да први пут учествује у Теократској школи проповедања, добила је позив из једне филмске куће. Понудили су јој уговор на четири године с великом зарадом под условом да прихвати све улоге које јој дају. Одбила је понуду. У мају 2014. постала је некрштени објавитељ, а како се ближио август, одлучила је да ће тог месеца проповедати 100 сати. Када су је питали зашто толико, рекла је: „Желим да прославим стогодишњицу Исусовог владања тако што ћу проповедати по један сат за сваку годину његовог владања.“ Остварила је тај циљ. Крстила се у јануару 2015. и сада служи као помоћни пионир.

На Шри Ланки, четири сестре су се аутобусом упутиле да проповедају на недодељеном подручју где претежно живе будисти. Другог дана њиховог проповедања, пресрели су их један монах и таксиста. Сестре је убрзо опколила бесна руља од око 30 људи. Дошла је полиција и привела сестре. Преко ноћи су их задржали у притвору иако нису имали за шта да их окриве. Биле су у ћелији са окорелим криминалцима, изложене вербалном злостављању и простачком добацивању. Па ипак, то што су биле у  затвору пружило им је прилику да дају сведочанство. Једна сестра је рекла: „Била сам заточена са убицама, али бар сам могла да им пренесем истину. Били су изненађени што сам тамо и имали су много питања о мојим веровањима. Један од њих ме је чак питао: ’Зашто си тако срећна?‘“

Врховном суду Шри Ланке предата је тужба против полиције за хапшење без основа и кршење основних људских права. Разматрање случаја је у току.

Мичико, пионирка из Јапана, проучавала је на знаковном језику с једном старијом женом у болници. Сестра је питала медицинско особље да ли би могла да разговара с још неким пацијентима. Мичико је тада упознала Казуми, која је могла да чује, али не и да говори. Казуми је везана за кревет откад је доживела саобраћајну незгоду у својој 23. години и не може да гута храну, па чак ни да пије воду. Имала је много питања и радо је почела да проучава Библију.

Када су проучавале, Казуми је одговарала на питања тако што би показала одговор у одломку или би га написала. Када је Казуми набавила мобилни, Мичико је сваког јутра разматрала с њом дневни стих. Иако је Казуми физички била све слабија, духовно је све више јачала, тако да је пожелела да постане Јеховин сведок. У 61. години, након 13 година проучавања, Казуми је постала некрштени објавитељ.

 Пошто је везана за кревет, скупштина се побринула да може да прати све састанке и веће скупове. Сестре у скупштини на састанцима читају коментаре које је Казуми припремила.

Свакоме ко проучава и долази на састанке Казуми од срца напише лично писмо, с циљем да га охрабри. Сведочи болничком особљу и онима који јој дођу у посету. Казуми им каже: „Ако будете проучавали Библију, бићете срећни.“

У једној земљи у југоисточној Азији, једна наша сестра је отишла у болницу код оптичара и тамо наишла на монаха. Питала га је: „Да ли бисте волели да имате савршено здравље и  живите заувек у дивном окружењу?“ Имали су пријатан разговор и она му је дала брошуру Слушајмо шта нам Бог говори. Монах јој је дао свој број телефона, који је она проследила једном брату у скупштини. Брат се убрзо чуо с њим и позвао га на посебно предавање. Монах је уживао на састанку, нарочито док су се певале теократске песме, а био је одушевљен и тиме што су га сви срдачно поздравили.

Када је питао да ли Сведоци имају свој теолошки факултет или семинаре, брат му је рекао да одржавамо индивидуалне библијске курсеве и предложио му да проучава с њим. До следеће недеље, монах се студиозно припремио за цело прво поглавље књиге Шта Библија заиста научава? Наставио је да проучава, почео да долази на састанке и да коментарише током Разматрања Стражарске куле.

Када је дошао на покрајински састанак, представник подружнице га је позвао да посети Бетел. Наредне седмице, монах је путовао десетак сати до Бетела, где је срдачно дочекан. Крајем фебруара 2015. се размонашио. И даље радо проучава Библију и учествује на хришћанским састанцима.

Недавно је један брачни пар пионира био послат у североисточну Индију, где се годинама није проповедало. Много особа се заинтересовало за Библију, па су хтели да пронађу прикладно место за састанке. Када су ишли на један библијски курс, видели су зграду у изградњи и хтели да се распитају у вези с њом. Продужили су даље, а онда су се зауставили и  вратили. Иза зграде су срели једну жену и рекли јој да су Јеховини сведоци. Лице јој се одједном озарило. „И ја сам Јеховин сведок!“, радосно је рекла и увела их у своју кућу. Показала им је своју литературу из 1970-их и 1980-их. Тридесет година раније, проучавала је с пионирима и понекад ишла на састанке иако се њен муж противио томе. Била је уверена да је пронашла истину, али је касније изгубила контакт са организацијом када су се пионири одселили. Сва њена деца су постала припадници разних цркава, али она није хтела да иде ни у једну.

 Недавно су њена деца почела да врше притисак на њу да се прикључи Католичкој цркви, да би била сахрањена по католичким обичајима. Њена рођена сестра је инсистирала да оде с њом у Католичку цркву и учлани је, али на путу се створила гужва у саобраћају и морале су да се врате кући. Сестра јој је рекла да ће је одвести сутрадан, али се изненада разболела. Истог поподнева, пионири су наишли на ову жену! Она сада поново проучава Библију и иде на састанке, а подстиче и своју децу и унуке да почну да проучавају.