Пре једног века — 1916.
ПОЧЕТКОМ 1916, Велики рат, касније познатији као Први светски рат, беснео је већ више од годину дана. Многи животи су били изгубљени на обе зараћене стране.
У Стражарској кули од 1. јануара 1916. је стајало: „Велики рат у Европи је навео неке да размишљају о религији и будућности.“ Даље је писало: „Горљиво се прихватимо свог задатка, учинимо све што можемо! Нека нам срце не буде испуњено страхом већ жаром за Бога и преношење његове поруке људима.“
Годишњи цитат за 1916. био је узет из Римљанима 4:20 (King James Version) и подстицао је браћу да остану „снажни у вери“. Многи Истраживачи Библије су живели у складу с тим и Јехова их је богато благословио.
Путујући надгледници — извор охрабрења
Путујући представници наше организације, који су се звали пилгрими, ишли су од града до града како би храбрили браћу и пружали им смернице. У 1916. години,
најмање 69 путујућих надгледника је превалило више од 800 000 километара.Један од њих, Волтер Торн, у свом говору на конгресу у Норфоку, у Вирџинији, упоредио је борбу хришћана с Великим ратом. Рекао је: „Процењује се да у рату тренутно учествује од 20 до 30 милиона војника [...] Постоји још једна војска, за коју овај свет не зна. Њу чине Господови војници и они се попут Гедеонових ратника боре, али не дословним оружјем. Они се боре за истину и праведност. Боре се у доброј борби вере.“
Служење Богу усред рата
У другој половини 1916, у Француској је у Бици на Соми погинуло и рањено више од милион мушкараца. Упркос тешким ратним условима, браћа су неуморно подупирала скупштине у другим деловима Француске. У Стражарској кули од 15. јануара изашло је писмо Жозефа Лефевра, Истраживача Библије који је због немачке
окупације 1914. морао да побегне из свог родног града Денена, у Француској. Отишао је на југ, у Париз, и тамо се прикључио јединој скупштини у граду. Упркос слабом здрављу, убрзо је водио све састанке.Касније се Жозефу придружио Теофил Леким, који је попут њега побегао из Денена. Брат Леким је прво отишао у Ошел, такође у Француској, где је почео да преводи чланке из Стражарске куле и шаље их браћи у још увек слободна подручја Француске. Међутим, морао је да напусти то место јер је постао сумњив властима. Брат Лефевр доживео је долазак брата Лекима у Париз као одговор на своје молитве.
Њихов труд је био награђен. Брат Лефевр је известио: „Сада имамо скупштину од око четрдесет петоро [...] Многи су извршили предање Богу и сада увелико духовно напредују. Скоро сви долазе на седмични састанак на ком причамо искуства из службе.“
Остали су неутрални
Будући да рат није јењавао, многа наша браћа су се суочила с питањем неутралности. У Великој Британији је донет закон којим је уведена војна обавеза за све мушкарце између 18 и 40 година. Међутим, многи Истраживачи Библије остали су постојани и нису се умешали у рат.
Примера ради, Стражарска кула од 15. априла 1916, објавила је писмо брата Вордена из Шкотске. У њему је стајало: „Један од мојих синова је управо напунио 19 година. За сада даје добро сведочанство за Господа тако што одбија да приступи војсци, и ако дође до тога да треба да буде стрељан, верујем да ће уз Божју помоћ успети да остане чврст и одан начелима истине и праведности.“
Џејмс Фредерик Скот, млади колпортер (пионир) из Единбурга, у Шкотској, позван је на суд јер се није одазвао на позив за војску. Међутим, након што је саслушао све доказе, суд је закључио да брат Скот спада у „изузетке када је у питању донесени закон“ и ослободио га кривице.
Па ипак, многи су другачије прошли. До септембра, од 264 браће која су поднела молбу за ослобађање од војне обавезе, 23 су добила службу која не обухвата учешће у борби. Остали, од којих су неки „тешко кажњавани“, морали су да обављају „друштвено користан рад као што су градња путева, рад у каменолому и слично“, стајало је у Стражарској кули од 15. октобра 1916. Само петорица браће су била изузета од војне службе.
Након Раселове смрти
Шеснаестог октобра 1916, Чарлс Расел, који је у то време предводио Истраживаче Библије, кренуо је на проповедничко путовање широм западног дела Сједињених Држава. Био је то пут с ког се није вратио. Раног поподнева, у уторак, 31. октобра, брат Расел је умро у 64. години, у возу за Пампу, у Тексасу.
Многој браћи је било незамисливо да неко други дође на место брата Расела. У његовом тестаменту, објављеном у Стражарској кули од 1. децембра 1916, обзнанио је своје жеље у вези са делом у ком је толико дуго предводио. Па ипак, и даље је стајало питање: Ко ће преузети његове дужности?
То је требало да се реши почетком 1917, на годишњем састанку корпорације Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania. Присутни су гласали а резултат је био једногласан. Али у месецима који су уследили показало се да је то јединство у мишљењу било кратког века. Браћу су чекале жестоке кушње.