Јеховиним сведоцима није неопходна законска регистрација да би обављали своју верску активност. Па ипак, она нам омогућава да поседујемо или изнајмљујемо објекте за састајање и да увозимо литературу.

• Руски судови су 2004. укинули правно тело Јеховиних сведока у Москви. Због тога су се наша браћа суочила с појачаним непријатељством. Полиција их је малтретирала, у служби проповедања су били нападани, уговори о закупу места за састајање су им отказивани, због чега нису имали где да одржавају своје верске скупове. Пресуда Европског суда за људска права из 2010. потврдила је да је Русија повредила права Јеховиних сведока у Москви и наложила јој да поново региструје њихово  правно тело. Драго нам је што можемо известити да је 27. маја 2015. руско Министарство правде регистровало верску заједницу Јеховиних сведока у Москви.

Правна тела Јеховиних сведока широм света углавном су изузета од плаћања пореза, као што је случај код других верских и добротворних организација. Међутим, понекад се деси да власти одбију да нам признају такав статус.

• У Шведској, власти тврде да је Бетел профитна организација која „запошљава“ чланове бетелске породице, а не верска организација у којој раде специјалне пуновремене слуге. Држава је обрачунала десетине хиљада евра на име пореза који потражује од Бетела и појединаца који тамо служе. Да би решили овај проблем, Сведоци из Шведске су поднели жалбе домаћим судовима, као и шест жалби Европском суду за људска права.

Јеховине слуге озбиљно схватају библијску заповест да прекују „своје мачеве у раонике и своја копља у српове“ и да се више не уче ратовању (Ис. 2:4). Они одбијају војну службу и онда када им власти не пружају могућност да изаберу цивилну службу.

• Закон који је сада на снази у Јужној Кореји не признаје право на приговор савести. Током протеклих 60 година, преко 18 000 браће неко време су провели у затвору јер су одбили војну службу. Скоро сваки Сведок у овој земљи има пријатеља или члана породице који је био у затвору. Уставни суд Јужне Кореје је 2004. и 2011. такво затварање прогласио уставним. Међутим, у јулу 2015, одржан је јавни претрес како би се то питање поново размотрило. Широм света, Јеховини сведоци се моле за  одлуку суда којом ће овај дугогодишњи проблем бити решен, тако да млада браћа у Јужној Кореји више не буду затварана због своје вере.

• За тројицу Јеховиних сведока у Еритреји ово је 22. година од када су у затвору јер су због савести одбили војну службу. Паулос Ијасу, Нагада Теклемаријам и Исак Могос никада нису званично оптужени, нити су добили прилику да се бране на суду. Заједно с још 50 браће и сестара, они су и даље верни Богу упркос ужасним условима у затвору и малтретирању. Уверени смо да „уздаси затвореника“ који су затворени због вере допиру до Јехове и да ће он реаговати у њихову корист (Пс. 79:11).

• Виталиј Шалајко из Украјине у августу 2014. добио је позив за војну службу током мобилизације. На темељу савести, одбио је војну службу, али је изразио спремност да прихвати цивилну службу. Тужилац је оптужио брата Шалајка за избегавање војне службе током мобилизације, али су га и основни и апелациони суд ослободили те оптужбе. Апелациони суд је установио да државна безбедност није оправдање за кршење загарантованих права и  да „интереси државне безбедности не смеју угрозити право на приговор савести“. Тужилац је поново уложио жалбу. Виши специјални суд Украјине за грађанске и кривичне случајеве 23. јуна 2015. потврдио је одлуке нижих судова. На тај начин, суд је потврдио право на приговор савести и цивилну службу чак и у ванредним ситуацијама.

О овако повољном исходу, брат Шалајко је рекао: „Ојачале су ме речи из Јеремије 1:19. Најважније ми је било да останем веран Јехови, шта год да се деси. Сигуран сам да ме он никада неће напустити, већ ће ми дати снаге да останем веран. Али пресуда је превазишла сва моја очекивања. Сва три суда су ме ослободила оптужби. Све време суђења, браћа су ми пружала подршку. Никада се нисам осећао напуштено.“

Патриотске церемоније су још једно подручје на ком наша неутралност може бити на испиту. Посебно се млади могу наћи под притиском да погазе своја уверења када се у школи тражи од њих да певају химну и поздрављају заставу.

• У провинцији Каронги, у Руанди, школа је оптужила неколико ученика који су Сведоци за непоштовање химне јер су одбили да је певају. Ученици су избачени из школе и чак одведени у затвор. Другостепени суд у провинцији Каронги је 28. новембра 2014. ослободио ученике и закључио да то што су одбили да певају химну није знак непоштовања. У још неким афричким државама, као што су Демократска Република Конго, Екваторијална Гвинеја, Камерун и Малави, млади Сведоци су се сусрели са истим проблемом и у неким случајевима били избачени из школе. Наша браћа у тим земљама труде се да информишу државне и школске власти о неутралном ставу Јеховиних сведока.

•   У децембру 2013, државна школа у Лепаери, у Хондурасу, није желела да изда сведочанства за две средњошколке које су Сведоци, јер су одбиле да певају химну и поздраве заставу. Да би решили овај проблем, двојица адвоката који су Јеховини сведоци састали су се с представником Министарства просвете и указали му на сличне случајеве који су довели до правних преседана у другим земљама. Тај представник је био веома љубазан. Дозволио је ученицама и њиховим родитељима да о тим чињеницама писмено обавесте директора службе за правна питања у Секретаријату за образовање. Након што је размотрио њихову жалбу, директор је 29. јула 2014. издао решење у ком је стајало да образовање „треба да буде доступно свима у друштву, без дискриминације у било ком облику“ и наложио је да се Сведоцима издају сведочанства.

Као Јеховини сведоци, где год да живимо, послушни смо Исусовој заповести да другима преносимо добру вест о Краљевству, да се окупљамо на нашим верским састанцима и да редовно проучавамо Божју Реч. Осим тога,  озбиљно гледамо на библијску заповест да у своју децу усађујемо Јеховине законе и да се уздржавамо од крви (Дела 15:20; Пон. зак. 6:5-7). Понекад, због послушности тим заповестима долазимо у сукоб с властима које могу погрешно протумачити наше ставове.

• На Флориди, у Сједињеним Државама, судија основног суда је мајци која није Сведок доделио искључиво право да у религиозном погледу усмерава своје троје деце. Оцу који је Сведок било је забрањено да децу поучава било чему што није у складу с католичком вером. Он је уложио жалбу на одлуку основног суда и 18. августа 2014, апелациони суд је преиначио ту одлуку. Позивајући се на добро утемељен преседан, суд је написао: „Родитељу који нема старатељство не може се одузети право да дете поучава својој религији ако не постоје докази да би то било штетно за дете.“

  Захваљујући оваквој одлуци, овој деци је омогућено да несметано усвајају поуке и смернице од Јехове. Она лепо напредују у својој скупштини. Њихов отац је рекао: „Истрајност у овој ситуацији обликовала ме је у сваком смислу. У последње време доживљавам испите вере, али Јехова ми помаже да останем јак. Свестан сам да ћемо наилазити на противљење када одлучимо да служимо Јехови.“

• Сестра Ефгенија Сементе из Намибије, мајка троје деце, доживела је озбиљан испит вере. Док је била у болници због трећег порођаја, дошло је до компликација и медицинско особље, као и чланови њене породице који нису Сведоци, набавили су судски налог да би јој дали трансфузију крви. Сестра Сементе је то одлучно одбила и предузела кораке да законски одбрани право да одлучује о свом лечењу. Врховни суд Намибије је 24. јуна 2015. пресудио у корист сестре Сементе, закључујући да је „право сваког појединца да одлучи шта се сме, а шта не сме чинити с његовим телом, без обзира да ли је родитељ  или није, неотуђиво људско право“. Сестра Сементе је о томе рекла: „Осетили смо Јеховину руку као никада раније. Предивно је припадати оваквом братству. Јехови је заиста стало до нас.“

• Сведоци у Швајцарској радо учествују у сведочењу на јавним местима у већим градовима. Међутим, градске власти у Женеви забраниле су коришћење „сталака помоћу којих се на јавним местима директно или индиректно шире информације верске природе“. Сведоци су се жалили суду, истичући да свеобухватна забрана коришћења сталака за преношење верских информација „значајно угрожава слободу вероисповести и мисли“. Суд се сложио и Сведоци су се с локалним властима договорили на ком месту и у које време могу сведочити са сталцима.

• Владини званичници у Азербејџану још интензивније настоје да угуше верске активности Јеховиних сведока. Министарство државне безбедности редовно позива Сведоке на информативне разговоре. Агенти овог Министарства претресају домове Сведока тражећи верску  литературу коју је забрањено увозити. Међународна заједница је била запањена када су у фебруару 2015. агенти Министарства државне безбедности задржали у притвору две Сведокиње, Ирину Захарченко и Валиду Џабрајилову, само зато што су с другима разговарале о Библији. Иако нас растужују такви поступци, радујемо се што објавитељи у Азербејџану и даље ревно и храбро проповедају добру вест о Краљевству (Мат. 24:14).

• Јеховини сведоци у Русији суочавају се с неумољивим притисцима власти због својих верских активности. Тренутно је 80 публикација Јеховиних сведока проглашено „екстремистичким“. То значи да је противзаконито дистрибуисати или поседовати било коју од тих „екстремистичких“ публикација, међу којима је и Моја књига библијских прича. Осим тога, у децембру 2014, Врховни суд Руске Федерације прогласио је наш веб-сајт, jw.org, „екстремистичким“. Интернет провајдери широм Русије блокирали су приступ овом сајту, тако да се сада његово промовисање у овој земљи сматра кривичним делом. Од марта 2015, царински службеници нису дозволили да иједна пошиљка литературе за Сведоке уђе у земљу, чак ни пошиљке Библија и оне литературе коју су руски судови прегледали и закључили да у њој нема никаквих знакова екстремизма.

Правне битке се настављају у Таганрогу, где су 16 Сведока оптужени за „злочин“ због тога што су организовали и посећивали верске скупове. У Самари су власти набавиле судски налог да би укинуле наше законско тело на темељу тврдње да је „екстремистичко“. Упркос овим многобројним изазовима, наша браћа и сестре у Русији одлучни су да дају „Богу Божје“ и не поклекну под тим притисцима (Матеј 22:21).