1.   Koj tano o Baro Vavilon?

2.   Ked o Mesija valjanđa te avel?

3.   Medicinska postupkija ko kola koristini pe amaro rat

4.   Sose šaj te avel đi odova o rom hem i romni te odvojinen pe?

5.   O praznikija hem o proslave

6.   Zarazna nabormipa

7.   O poslovna hem o zakonska buća

 1. Koj tano o Baro Vavilon?

Sar đanaja so o Baro Vavilon predstavini sa o religije kola lađaćerena e Devle? (Otkrivenje 17:5). Te dikha nekobor buća:

• Utičini ko celo sveto. I Biblija phenela so o Baro Vavilon bešela upro „narodija hem nacije.“ Ov „vladini upro kraljija ki phuv“ (Otkrivenje 17:15, 18).

• Na predstavini o političko ni o trgovačko deo ando akava sveto. Ki Biblija pisini so „o kraljija kotar phuv“ hem „o trgovcija“ ka preživinen o uništenje ando Baro Vavilon (Otkrivenje 18:9, 15).

• Lađaćeri e Devle. O Baro Vavilon vićini pe bludnica sose ćerela savezija e političko silencar sebepi o pare hem avera buća kola šaj te dobini (Otkrivenje 17:1, 2). Ov hovavi sa e manušen hem sebepi oleso but manuša mulje (Otkrivenje 18:23, 24).

Irin tut ki 13. lekcija ki 6. tačka

 2. Ked o Mesija valjanđa te avel?

I Biblija phenđa so ka valjani te nakhen 69 kurće đi na avela o Mesija. (Čitinen Danilo 9:25.)

• Ked počminđe odola 69 kurće? On počminđe ko 455. berš angl. n. e. Ko odova berš o namesnik, o Nemija, alo ko Jerusalim te „obnovini le hem palem te gradini“ le (Danilo 9:25; Nemija 2:1, 5-8).

• Kobor trajinđe odola 69 kurće? Ko disave proročanstvija ki Biblija jekh dive predstavini jekh berš (Brojevi 14:34; Jezekilj 4:6). Odolese, jekh kurko trajini efta berš. Ko akava proročanstvo 69 kurće trajininena 483 berš (69 kurće x 7 dive).

• Ked odola 69 kurće završinđe pe? Ako kotar 455. berš angl. n. e. računinaja 483 berš, tegani avaja ko 29. berš n. e. a Baš ko odova berš o Isus krstinđa pe hem ulo Mesija (Luka 3:1, 2, 21, 22).

Irin tut ki 15. lekcija ki 5. tačka

 3. Medicinska postupkija ko kola koristini pe amaro rat

Ko disave medicinska postupkija koristini pe e pacijenteso rat. Disave olendar, sar soj tano te del pe rat averenđe ja te da amaro rat te arakhen asi disavi operacija, nane e hrišćanenđe (Ponovljeni zakoni 15:23).

Ama, disave avera medicinska postupkija neko šaj ka prihvatini, sar soj tane te da amaro rat ki analiza, hemodijaliza, hemodilucija, te koristini pe o aparat kova ćedela amaro rat ja o aparat srce-pluća. Svako hrišćanin valjani kokri pese te odlučini sar oleso rat ka koristini pe ki operacija, ki disavi analiza ja ki disavi terapija. Svako doktor isi le po način sar ćerela disave buća. Odolese angleder te prihvatina disavo medicinsko postupak valjani te đana sar ka koristini pe amaro rat. Razmislin ando akala pućiba:

• Ako deo kotar mo rat ka ovel ikaldo ando mo telo hem ako o tok ando mo rat jekh vreme čak ćhinavđola, da li mi savest ka mukhel man ko odova rat te dikhav sar deo mandar ja ka ovel potrebno te ićerav man ko načelo: „Ćhoren le ki phuv sar pani?“ (Ponovljeni zakoni 12:23, 24).

• Premalo odova so sikljiljum kotar Biblija, ako ko disavo medicinsko postupak ikali pe mo rat, menjini pe hem irini pe ko mo telo, da li mi savest ka ovel uznemirimi ja bi prihvatinava asavko postupak?

Irin tut ki 39. lekcija ki 3. tačka

  4. Sose šaj te avel đi odova o rom hem i romni te odvojinen pe?

E Devleso Lafi phenela so o rom hem i romni na valjani te odvojinen pe hem jasno mothovi so ako ipak odvojinena pe on našti te khuven ko brako nekasa avereja (1. Korinćanima 7:10, 11). Ama, isi disave situacije ko kola o hrišćanija odlučinena te odvojinen pe. Kola tane odola situacije?

• Namerno na brinini pe kotar pi porodica: O rom odobor na brinini pe andi pi porodica so nane len sostar te živinen hem so te han (1. Timoteju 5:8).

• Baro nasilje ki porodica: O nasilje tano odobor baro so e romeso ja e romnjako sastipe ja životi tano ki opasnost (Galatima 5:19-21).

• Hić na mukhela tut te služine e Jehovase: O rom ja i romni odobor protivini pe pekle bračno partnerese so ov našti te služini e Jehovase ja te ićeri pe ko olese zakonija (Dela apostolska 5:29).

Irin tut ki 42. lekcija ki 3. tačka

 5. O praznikija hem o proslave

O hrišćanija na slavinena o praznikija kola o Jehova na mangela. Ama, svako hrišćanin valjani premali pi savest te odlučini so ka ćerel ked avera manuša slavinena disave praznikija. Te dikha disave primerija:

• Ked neko čestitini tuće o praznik. Šaj samo te phene: „Ov sasto.“ Ako neko mangela te đanel diso pobuter, šaj te objasnine sose na slavineja odova praznik.

• Ked to bračno drug, kova na služini e Jehovase, mangela te đa ko ručko ki familija sebepi o praznik. Ako ti savest dozvolini tuće te đa, angleder te đa šaj te objasnine te romese ja te romnjaće so tu na ka učestvujine ko olenge običaja.

• Ko krajo ando berš, ked tane o praznikija, to šef dela tut pare sar poklon. So valjani te ćere, da li te le odova poklon ja na? Puć tut: „Da li mo šef dela man odova poklon sebepi o praznik ja sose mangela te nagradini man sose hijum bućarno?“

• Neko dela tut poklon ko praznik. Odija osoba šaj ka phenel: „Đanava so na slavineja o praznik, ama mangava te dav tut akava poklon.“ Odija osoba šaj mangela te ovel šukar premalo tute. Ki aver strana, šaj mangela te dikhel kobor tani bari ti vera ja da li ka učestvujine ko odova praznik. Razmislin kotar sa akava hem palo odova odlučin da li ka prihvatine odova poklon ja na. Savi god odluka te ana, važno tano te ovel amen čisto savest hem te ova verna e Jehovase (Dela apostolska 23:1).

Irin tut ki 44. lekcija ki 1. tačka

 6. Zarazna nabormipa

Amen mangaja e manušen hem odolese but pazinaja te na zarazina averen. Sebepi odova, ako đanaja so hijam zarazime, ja mislinaja so isi amen disavo nabormipe koleja šaj te zarazina averen, amen but ka pazina. E Jehovase sluge ićerena pe ki akija zapovest: „Mang te pašutne sar kokri tut“ (Rimljanima 13:8-10).

Sar jekh osoba koja tani zarazimi mothovi so mangela averen? I osoba koja isi la disavo zarazno nabormipe na ka mothovi po mangipe ađahar so ka zagrlini, ćumudini ja pozdravini averen. Isto ađahar, na valjani te holjani ako neko na vićini la koro peste ćhere sose mangela te arakhi pe porodica. Ako i osoba koja mangela te krstini pe isi la disavo zarazno nabormipe, tegani oj valjani odova te phenel e phralese kova služini sar koordinator ando starešinstvo te na bi zarazini averen kola ka krstinen pe. Ako jekh osoba mangela te khuvel ki veza, a šaj mislini soj tani zarazimi disave nabormipaja, valjani kokri te đal ko doktori, te del po rat ki analiza hem te dikhel da li tani nabormi. Ko asavko način, mothovi so na „dikhela samo pi korist, nego hem averengi“ (Filipljanima 2:4).

Irin tut ki 56. lekcija ki 2. tačka

 7. O poslovna hem o zakonska buća

Ako nekasa mangaja te phrava disavi buti ja nekastar mangaja te pozajmina pare ja neko amen pućlja te pozajmina lese pare, tegani najšukar bi ovela te ćera ugovor odola osobaja, čak iako odija osoba tani phral ja phen (Jeremija 32:9-12). Disavo puti, iako ćerđam odova palem šaj te ovel amen problemija sebepi o pare ja avera buća. O phralja hem o phenja valjani asavke problemija te rešinen sigate, ko mir hem maškaro peste.

Ama, sar valjani te rešina o ozbiljna problemija sar soj tane i prevara hem i kleveta? (Čitinen Matej 18:15-17.) Premalo Isusese lafija, valjani te ćera akava:

1. (1) De sa tutar kokri te rešine o problemi kova isi tut odola osobaja. (Dikhen o 15. stih)

2. (2) Ako odova na đala, vićin jekhe ja dujen zrela manušen andi skupština te đan tuvaja hem vaćer odola osobaja. (Dikhen o 16. stih)

3. (3) Ako ni odova na đala, tegani valjani te đa ko starešine. (Dikhen o 17. stih)

But putija, na bi ovela šukar te đa ko sudo sose odova šaj te lađaćeri e Jehovaso anav hem e skupština (1. Korinćanima 6:1-8). Ama, disave situacije mora te rešina ko sudo, sar soj tane: o razvod, o starateljstvo, i alimentacija, disavi odšteta, o bankrot ja i ostavinsko rasprava. Ako jekh hrišćanin asavke buća rešini ko sudo ko jekh mirno način, tegani ov na ćerela ništa so nane premalo biblijake načelija.

Ako jekh hrišćanin prijavini jekh ozbiljno zločin sar soj tano o silovanje, ked zlostavinena pe o ćhave, maribe, ćoribe ja mudaribe, tegani ov na ćerela ništa so nane premalo biblijake načelija.

Irin tut ki 56. lekcija ki 3. tačka