1. Savo tano o milosrdno manuš?

KED razmislineja ando manuš kova tano milosrdno, šaj ki godi avela tuće neko koj tano šukar, saosećajno ja phravde vasteso. Ja šaj avela tuće ki godi e Isusesi priča ando milosrdno Samarićanin. Odova manuš „sažalinđa pe“ upro jekh Jevrejin kas o ćora marđe hem lelje lestar sa so hine le. Ov paćarđa olese rane hem brininđa pe olestar (Luka 10:29-37). Akija priča sikavi amen so značini te ove milosrdno. O milosrđe tano jekh ando e Jehovase najšuže osobine. O Devel tano milosrdno premalo amende sose mangela amen. Ov odija osobina mothovi premalo amende svako dive.

2. Sar šaj pana te mothovi pe milosrđe?

² Ama, isi pana jekh način sar šaj te mothovi pe milosrđe. Jekh manuš kova tano milosrdno na mangela te kaznini e osoba koja odova zaslužini. Baš asavko tano o Jehova premalo amende. Jekh psalmista pisinđa: „Na postupini amencar premalo amare grehija“ (Ps. 103:10). Ama, disavo puti tano potrebno o Jehova te ukorini nekas ko ćerđa greh.

3. Sostar ka vaćera akana?

³ Ko akava članko ka vaćera ando trin pućiba: Sose o Jehova mothovi milosrđe? Da li ked nekase dela pe disciplina ko isto vreme šaj te mothovi pe hem milosrđe? So šaj te pomožini amenđe te ova milosrdna? E Devleso Lafi akana ka del amen odgovor ko akala pućiba.

4. Sose o Jehova mothovi milosrđe?

⁴ O Jehova tano milosrdno sose mangela amen. O apostol Pavle phenđa so o Devel tano „but milosrdno.“ Ov objasninđa  so o Jehova tano milosrdno premalo pomazanikija, sose iako tane nesavršena, ov ipak dinđa len prilika te živinen ko nebo (Ef. 2:4-7). Ama, o Jehova nane milosrdno samo premalo olende. O psalmista David pisinđa: „O Jehova tano šukar premalo sare, oleso milosrđe dićhola ko sa olese delija“ (Ps. 145:9). Odolese so mangela e manušen, ov mothovi milosrđe ked god šaj.

5. Sar o Isus đanela so oleso Dad tano milosrdno?

⁵ O Isus but šukar penđari pe Dade hem đanela kobor tano milosrdno. Angleder o Isus te avel ki phuv, on duj beršencar hine zajedno ko nebo (Posl. 8:30, 31). Odolese, o Isus but putija dikhlja kobor tano o Devel milosrdno premalo nesavršena manuša (Ps. 78:37-42). Ked hine ki phuv, o Isus sikavđa e manušen ando odova kobor tano oleso Dad milosrdno.

6. Sar o Isus pomožinđa amenđe te haljova kobor tano o Jehova milosrdno?

⁶ Sar so vaćerđam ko okova članko, o Isus vaćerđa i priča ando našaldo ćhavo te šaj te pomožini amen te haljova kobor tano o Jehova milosrdno. Odova ćhavo mukhlja po ćher, „trošinđa sa po nasledstvo hem ćerđa but lošna buća“ (Luka 15:13). Kasnije, ov pokajinđa pe sebepi o lošna buća kola ćerđa, ponizinđa pe hem irinđa pe ćhere. Sar oleso dad reagujinđa? Odole ćhavese na valjanđa but te šaj te đanel odova. O Isus phenđa: „Đi pana hine dur, oleso dad dikhlja le hem sažalinđa pe upro leste, prastandoj đelo anglo leste, zagrlinđa le hem ćumudinđa le.“ Oleso dad na ponizinđa le. Umesto odova, spremno oprostinđa lese hem hine bahtalo so irinđa pe ćhere. Odova ćhavo but grešinđa, ama ov pokajinđa pe hem oleso dad oprostinđa lese. O milosrdno dad andi e Isusesi priča predstavini e Jehova. Ked o Isus vaćerđa akija priča, ov manglja te pomožini amenđe te haljova so o Jehova spremno oprostini okolenđe kola iskreno kajinena pe (Luka 15:17-24).

7. Sar e Jehovaso milosrđe mothovi kobor tano mudro?

⁷ O Jehova tano milosrdno sose tano but mudro. Olese odluke tane uvek aso sarinengo šukaripe. I Biblija phenela: „I mudrost so avela ando upral najangleder tani... pherdi milosrđe hem šukar plodija“ (Jak. 3:17). O Jehova tano sar jekh dad kova but mangela amen. Ov đanela so amenđe valjani oleso milosrđe (Ps. 103:13; Is. 49:15). Odolese so  oprostini amare grehija, amen šaj večno te živina. Sebepi soj tano but mudro, ov mothovi milosrđe ked god šaj. Ama, odova soj tano milosrdno na značini so uvek ka nakhel prekalo amare greške. Ov tano mudro hem odolese uvek ićeri pe ko pe pravedna načelija.

8. Sose podijekh puti jekh e Devleso sluga mora te ovel isključimo?

⁸ So ako jekh e Devleso sluga ćerela ozbiljno greh? So tegani valjani te ćera? O Jehova prekalo Pavle phenđa: „Ćhinaven te družinen tumen“ oleja (1. Kor. 5:11). Ked neko ćerela greh hem na kajini pe, ov ovela isključimo andi skupština. Ađahar štitini pe i skupština ando lošno uticaj hem e Devleso anav nane meljaćerdo. Ama, disave mislinena so ked neko tano isključimo, o Jehova na hine milosrdno premalo leste. Da li tano odova ađahar?

9-10. Premalo Jevrejima 12:5, 6, sose šaj te phena so o isključenje tano način sar mothovi pe milosrđe? Vaćer jekh primer.

⁹ Ked ko sastanko šunaja o obaveštenje so neko kas đanaja hem mangaja nane više e Jehovaso svedoko, amen hijam but tužna. Tegani, šaj pućaja amen: „Da li baš morandilje te isključinen odola osoba?“ Da li ađahar ćaće mothovi pe milosrđe? O odgovor tano, ja. Ked i osoba koja namerno grešini na bi dobini disciplina, tegani odova na bi ovela ni mudro ni milosrdno niti bi mothovaja so mangaja odola osoba (Posl. 13:24). Da li o isključenje šaj te pomožini nekase te menjini pe hem te pokajini pe? Šaj. But phralja hem phenja kola ćerđe ozbiljno greh phenđe so o isključenje hine baš odova so valjanđa lenđe. Odova pomožinđa len te haljon so ozbiljno grešinđe, te menjinen pe, te pokajinen pe hem te irinen pe e Jehovase. (Čitin Jevrejima 12:5, 6.)

¹⁰ Razmislin ando jekh primer. Jekh pastiri dikhela so oleso bakro tano but nabormo. Ov đanela so ako mangela te pomožini odole bakrese te saćol, ov mora te odvojini le ando avera bakre. Ama, o bakre tane asavke životinje so našti te oven kokri. Odolese, on šaj te oven but uznemirime ked tane odvojime ando stado. Da li odova značini so o pastiri tano grubo sose odvojinđa odole naborme bakre ando stado? Naravno so na. Ov đanela so ako bi mukhela odole naborme bakre te ovel zajedno avere bakrencar, tegani sa o bakre šaj te oven naborme. Odoleja so izdvojini odole naborme bakre, ov štitini celo stado (Uporedin e stihonencar andi Levitska 13:3, 4).

11. (a) Sose šaj te phena so i isključimi osoba tani sar jekh nabormo bakro? (b) So šaj i isključimi osoba te ćerel hem koja pomoć šaj te dobini?

¹¹ I isključimi osoba tani sar jekh nabormo bakro. Sebepi so ruminđa po amalipe e Jehovaja, oj tani akana sar neko koj tano nabormo (Jak. 5:14). Sar so o manuša kola tane naborme šaj te zarazinen avere manušen, neko ko ruminđa po amalipe e Jehovaja šaj te ćhivel averen te ćeren lošna buća. Odolese, podijekh puti asavki osoba valjani te ovel isključimi andi skupština. Ađahar, o Jehova mothovi so mangela pe verno slugen. Isto ađahar, odija disciplina šaj te pomožini e osobaće te haljol kobor tano baro olako greh hem te pokajini pe. Đi tani isključimi, šaj te avel ko sastankija kuri šaj te šunel o savetija andi Biblija hem te zorjaćeri pi vera. Isto ađahar, šaj te dobini literatura hem te dikhel amari mesečno emisija. Ked o starešine dikhena so odija osoba ćerđa  promene ko po životi, podijekh puti šaj te den la savet kova ka pomožini laće palem te ovel paše e Jehovaja hem te irini pe olese. *

12. Sar o starešine mothovena mangipe hem milosrđe premali osoba koja na kajini pe?

¹² But tano važno te haljova so samo i osoba koja na kajini pe ovela isključimi. O starešine đanena so odija tani ozbiljno buti. Odolese, angleder te anen i odluka neko te ovel isključimo, on šukar razmislinena. Đanena so o Jehova dela disciplina „odobor kobor valjani“ (Jer. 30:11). On mangena pe phralen hem na mangena te ćeren diso sova ka ruminen olengo amalipe e Jehovaja. Disavo puti, o starešine odlučinena, odija osoba te ovel isključimi jekh vreme, sose ađahar mothovena mangipe hem milosrđe premalo late.

13. Sose jekh hrišćanin ko Korint valjanđa te ovel isključimo?

¹³ Te dikha so o apostol Pavle ćerđa ked jekh manuš na kajinđa pe aso odova so ćerđa. Jekh hrišćanin ko Korint živinđa pe dadese romnjaja. Odija hine bari lađ. O Pavle đanđa so o Jehova ko purano vreme phenđa e Izraelcenđe: „O manuš kova sovela pe dadese romnjaja lađaćeri pe dade. O solduj valjani te oven mudarde“ (Lev. 20:11). Naravno, o Pavle naštinđa te phenel so odova manuš valjani te ovel mudardo. Umesto odova, ov phenđa e hrišćanenđe ko Korint so odova manuš valjani te ovel isključimo. Odova so ćerđa, lošno utičinđa upro avera ki skupština. Disave čak mislinđe so odova nane odobor baro greh (1. Kor. 5:1, 2, 13).

14. Sar o Pavle mothovđa milosrđe premalo manuš kova pokajinđa pe hem sose? (2. Korinćanima 2:5-8, 11)

¹⁴ Disavo vreme palo odova, o Pavle šunđa so odova manuš ćerđa bare promene ko po životi. Ov ćaće pokajinđa pe! Iako odova manuš lađaćerđa e skupština, o Pavle phenđa e starešinenđe so na mangela te del le disciplina pobuter nego so valjani. Ov phenđa lenđe: „Spremno oprostinen lese hem utešinen le.“ O Pavle odova phenđa sose na manglja te „peravi le odija bari dukh.“ Ov hine saosećajno premalo leste. Na manglja i dukh odobor te peravi odole manuše so na ka ovel le snaga te rodel ando Jehova te oprostini lese. (Čitin 2. Korinćanima 2:5-8, 11.)

15. Sar šaj o starešine te oven milosrdna hem te den disciplina ko isto vreme?

 ¹⁵ Sar o Jehova, hem o starešine mangena te mothoven soj tane milosrdna. On dena disiplina ked odova valjani, ama ko isto vreme tane milosrdna kobor god šaj. Ked o starešine na bi dena disciplina, on na bi mothovena soj tane milosrdna već soj tane popustljiva. Ama, da li samo o starešine valjani te oven milosrdna?

16. Premalo Poslovice 21:13, sar o Jehova postupini premalo okola kola nane milosrdna?

¹⁶ Sare amen valjani te ova milosrdna sar o Jehova. Sose? Odolese so o Jehova na ka šunel amare molitve ako na hijam milosrdna premalo avera. (Čitin Poslovice 21:13.) Niko amendar na bi mangela odova. Odolese, valjani te pazina te na ova stroga premalo avera. Umesto te ćera amen kašuke ked jekh phral ja phen isi len dukh, amen valjani uvek te ova spremna te šuna len. Odolese, mangaja te ićera amen ko odova so pisini ko e Devleso Lafi: „E manušese kova na hine milosrdno premalo avera na ka mothovi pe milosrđe“ (Jak. 2:13). Ako hijam ponizna hem ako na bistraja so hem amenđe tano potrebno avera te oven milosrdna premalo amende, tegani hem amen ka ova milosrdna premalo avera. Posebno valjani te ova milosrdna premalo okola kola irinena pe ki skupština.

17. Sar o kralj David mothovđa soj tano milosrdno?

¹⁷ Disave primerija andi Biblija mothovena amenđe sar te ova milosrdna hem te na ova stroga. Na primer, razmislin ando kralj David. Ov but putija mothovđa soj tano milosrdno. Iako o Saul manglja te mudari le, o David hine milosrdno premalo leste. Đanđa so o Jehova ćhivđa le te ovel kralj hem niked na manglja te irini lese lošnipaja (1. Sam. 24:9-12, 18, 19).

18-19. Ko kola duj situacije o David na mothovđa soj tano milosrdno?

¹⁸ Ama, o David na hine uvek milosrdno. Na primer, ked o Naval vređinđa le hem na dinđa lese hem olese manušenđe diso hajbase, o David odobor holjanđa so manglja te đal te mudari hem ole hem sa olese ćherutnen. Ama, e Navalesi romni, i Avigeja, koja hine šukar hem strpljivo, legarđa e Davidese but buća hajbase. Ađahar, ćhinavđa e Davide te mudari e Navale hem olese manušen (1. Sam. 25:9-22, 32-35).

¹⁹ Te dikha so ulo ki jekh aver situacija. O prorok Natan vaćerđa e Davidese i priča ando barvalo manuš kova ćorđa jekhe bakre ando ćororo manuš. Ked šunđa odova, o David odobor holjanđa so phenđa: „Dava lafi ko anav ando đivdo Devel, o Jehova, odova manuš zaslužini te merel“ (2. Sam. 12:1-6). O David šukar đanđa so pisini ko e Mojsijeso zakon. Jekh manuš kova ćorela jekhe bakre valjani aso jekh te irini štar (Izl. 22:1). Ama, da li zaslužini te merel? Odija  hine but bari kazna. Ked vaćerđa akija priča, o Natan manglja te pomožini e Davidese te haljol kobor baro greh ov ćerđa. O Jehova hine pobuter milosrdno premalo David, nego so bi o David ovela milosrdno premalo odova manuš (2. Sam. 12:7-13).

20. So sikljovaja ando e Davideso primer?

²⁰ Zapazin so ked o David hine holjamo, ov manglja te mudari hem e Navale hem sa olese ćherutnen. Isto ađahar, phenđa so o manuš kova ćorđa e bakre valjani te merel. Ama, o David hine but šukar manuš. Tegani, sose odobor strogo osudinđa odole manuše? Razmislin so tegani desinđa pe ko e Davideso životi. Ko odova vreme, olesi savest na hine čisto. Ako tano neko strogo premalo avera, odova mothovi so oleso amalipe e Jehovaja nane zoralo. Odolese, o Isus phenđa pe učenikonenđe: „Ma sudinen, te na bi sudini pe tumenđe. Sose sar tumen sudinena averenđe, ađahar ka ovel sudimo tumenđe“ (Mat. 7:1, 2). Sebepi odova, valjani te da sa amendar te na ova stroga premalo avera, već te ova milosrdna sar o Devel.

21-22. Sar šaj te mothova so hijam milosrdna?

²¹ Te ova milosrdna na značini samo te phena soj tano amenđe žao ked neko isi le disave pharipa. O milosrdna manuša valjani te ćeren diso te pomožinen averenđe. Sare amen šaj te razmislina sar te pomožina amare porodicaće, e phralenđe hem e phenjenđe ki skupština hem averenđe. Ko but načinija šaj te mothova so hijam milosrdna. Na primer, da li nekase valjani uteha? Da li nekase šaj te pomožina ađahar so ka pazarina lese ja diso aver te ćera? Da li nekase ko hine isključimo valjani amal te ohrabrini le? Da li šaj te vaćera i šukar vest averenđe? Akava tano najšukar način sar šaj te mothova so hijam milosrdna premalo avera (Jov 29:12, 13; Rimlj. 10:14, 15; Jak. 1:27).

²² Ako razmislinaja ando odova sar te pomožina averenđe, ka dikha so isi but načinija te ova milosrdna. Ked ćeraja odova, radujinaja amare Dade kova tano but milosrdno.