1. Sar dikhela o Jehova ko ponizna manuša? Objasnin.

O JEHOVA mangela e ponizna manušen. Samo okola so čače tane ponizna šaj te oven leskere paše amala. Tari javer strana, „e gordo manuše pendžarela le samo duraldan“ (Ps. 138:6). Sarine amen mangaja te kera bahtalo e Jehova hem te ova lea paše. Adaleske, isi amen šukar pričine te sikljova te ova ponizna.

2. So ka dikha ki akaja statija?

² Ki akaja statija ka kera lafi bašo trin pučiba: 1) Soj tani i poniznost? 2) Soske valjani te sikava akaja osobina? hem 3) Ko kola situacie šaj te ovel amenge pharo te ačhova ponizna? Sar so ka dikha, adava so ka sikava poniznost ka kerel bahtalo e Jehova ama isto agjaar ka koristinel amenge lično (Izr. 27:11; Isa. 48:17).

3. Soj tani i poniznost?

³ Okova soj tano ponizno nane gordo hem na mislinela kaj tano považno taro javera. Sprema i Biblija, jekh ponizno manuš haljovela kaj o Jehova tano but pobaro lestar. Isto agjaar, le isi le ispravno stavi sprema o javera hem haljovela kaj sekova manuš tano ko nešto pošukar lestar (Fil. 2:3, 4).

4-5. Soske nekoj so dikhjovela kaj tano ponizno šaj te na ovel čače ponizno?

⁴ Nesave manuša samo dikhjovena sar ponizna. Šaj tane ladžutne ili šaj sikavena kaj poštujnena e javeren  adaleske so agjaar tane vospitime. Ama, ustvari, hor ki peste šaj tane but gorda. Porano ili pokasno, ka sikaven save tane čače ko vilo (Luka 6:45).

⁵ Tari javer strana, nesave dikhjovena kaj isi len bari doverba ki peste ili slobodno vakerena adava so mislinena, ama adava na valjani te značinel kaj tane gorda (Jovan 1:46, 47). Sepak, okola so nane ladžutne valjani te pazinen te na ovel len but bari doverba ko ple sposobnostija soske agjaar šaj te oven gorda. Bizi razlika dali siem ladžutne ili na, sarine mora te trudina amen te ova čače ponizna.

6. Sprema 1. Korinkjanite 15:10, so šaj te sikljova taro primer e Pavleskoro?

⁶ Te dikha o primer e Pavleskoro. O Jehova koristingja le but te šaj te keren pe neve sobranija ko but dizja. Šaj propovedingja ko poviše dizja taro bilo kova apostoli e Isuseskoro. Sepak, ov na mislingja kaj tano pošukar ili považno taro ple phralja. Ov ponizno vakergja: „Me sium najtikno taro apostolija hem na zaslužinava te ovav vikimo apostoli, soske me progoninava sine e Devleskere sobranie“ (1. Kor. 15:9). Palo adava, o Pavle ispravno vakergja kaj leskoro šukar odnos e Jehovaja tano adaleske so o Jehova sikavgja leske šukaripe so na zaslužinela, a na adaleske so isi le sposobnostija ili bašo leskoro uspeh ki služba. (Čitin 1. Korinkjanite 15:10.) O Pavle dengja šukar primer baši poniznost. Keda pišingja plo pismo dži ko hristijanja taro Korint, o Pavle na falingja pe iako nesave taro sobranie kritikujnena le sine! (2. Kor. 10:10).

7. Sar jekh phral so sine le odgovorna zadače ki organizacija sikavgja poniznost?

⁷ But sluge e Devleskere tane ohrabrime taro primer e phraleskoro Karl Klajn, kova so služingja sar členi ko Vodečko telo. Ko  plo iskustvo o phral Klajn ponizno hem iskreno vakergja bašo ple slabostija hem problemija kolencar so borinela pe sine ko životo. Na primer ko 1922 berš prvo puti propovedingja taro kher ko kher. Adava sine leske doborom but pharo so nakhle skoro duj berš angleder palem te džal ki služba taro kher ko kher. Pokasno, keda služinela sine ko Betel, ov nesavo vreme sine holjamo jekhe phraleske adaleske so dengja le sovet. Isto agjaar, ov na ladžandilo te vakerel kaj sine le nerven slom, kolestar so pokasno ulo pošukar. Sepak, sine le but odgovorna zadače. Iako sine le bare odgovornostija ki organizacija, o phral Klajn na ladžala sine te kerel lafi bašo ple slabostija. Adava sikavela kaj sine but ponizno! Bute phralenge hem phenjenge tano zadovolstvo te setinen pe ko phral Klajn hem ko leskoro iskreno iskustvo. *

8. Sar o lafija taro 1. Petrovo 5:6 pomožinena amenge te haljova kaj i poniznost kerela bahtalo e Jehova?

⁸ I najvažno pričina soske valjani te sikava poniznost tani adaleske so adava kerela bahtalo e Jehova. Akava jasno dikhela pe taro lafija so vakergja len o apostol Petar. (Čitin 1. Petrovo 5:6.) Povrzimo adalea so vakergja o Petar, ko lil „Pojdi po mene!“ pišinela kaj i gordost tani sar otrov hem kaj o posledice latar šaj te oven opasna. * E gordo manuše, čak te ovel but sposobno, o Devel nane te koristinel le. Ama, e ponizno manuše, čak te na ovel doborom sposobno, o Jehova šaj but te koristinel le. O Jehova ka ovel but bahtalo te nagradinel tut baši tli poniznost. Čače, isi li nešto pošukar taro adava te kera bahtalo e Jehova? (Izr. 23:15).

9. Soske mangaja te ova paše okolencar soj tane ponizna?

⁹ Osven so keraja bahtalo e Jehova, keda trudinaja amen te ova ponizna dobinaja panda but bereketija. Ako siem ponizna, o javera ka mangen te oven paše amencar. Te šaj te haljove soske adava tano agjaar, razmislin save manušencar mangea te družine tut (Mat. 7:12). Obično na mangaja te ova nekasaja so mangela te ovel sa palo leskoro hem na prifatinela predlogija nikastar. Sprotivno taro adava, uživinaja keda siem phralencar hem phenjencar kola soj tane „sočuvstvitelna, pherde phralikane mangipaja, milostiva, ponizna“ (1. Pet. 3:8). Ako amen privlečinena amen asavke manuša,  verojatno amen da ka ova privlečna lenge — sa džikote siem ponizna.

10. Sar i poniznost kerela polokho amaro životo?

¹⁰ I poniznost isto agjaar kerela polokho amaro životo. Realno, ponekogaš dikhaja ili doživinaja bukja kolenge so mislinaja kaj nane fer. O mudro cari o Solomon vakergja: „Dikhljum sluge ko grasta, hem knezija so phirena peški sar sluge“ (Prop. 10:7). Ponekogaš, o manuša soj tane but sposobna baši nesavi buti na dobinena čest bašo adava. A okola soj tane pohari sposobna dobinena pobari čest. Ama, o Solomon halilo kaj pošukar tano te prifatina i realnost nego te voznemirina amen bašo lošna okolnostija (Prop. 6:9). Ako siem ponizna ka ovel amenge polokho te prifatina okola da bukja ko životo kola so na svidžinena pe amenge.

11. Soske valjanela amenge poniznost keda ka dobina sovet?

¹¹ Sekova dive isi amen but prilike te sikava poniznost. Te dikha nekobor situacie. Keda ka dobina sovet. Šukar tano te na bistra kaj ako nekoj trudingja pe te del amen nesavo sovet, verojatno kergjem pobari greška nego so mislinaja amenge. Ko asavke situacie, šaj odma avela amenge te otfrlina o sovet. Šaj ka kritikujna okole so dengja amen o sovet ili o način sar vakergja amenge. Ama, ako siem ponizna, ka trudina amen te sikava ispravno stavi.

12. Sprema Izreki 27:5, 6, soske valjani te cenina keda nekoj ka del amen sovet? Vaker primer.

¹² O ponizno manuš ceninela keda ka dobinel sovet. Te vakera jekh primer. Zamislin kaj sian ki dvorana. Otkeda kergjan lafi nekobor phralencar, jekh lendar cidela tut ki strana hem vakerela tuke kaj isi tut hari hrana maškar o danda. Sigurno ka ovel tuke nezgodno. Ama isto agjaar, sigurno ka ove blagodarno so vakergja tuke adava. Ustvari, šaj bi mangea sine te vakerel tuke nekoj porano! Slično, valjani ponizno te cenina keda nesavo phral ili phen ka khedel hrabrost hem ka del amen sovet kova so valjanela amenge. Adale manuše valjani te dikha le sar amal, a na sar dušmani. (Čitin Izreki 27:5, 6; Gal. 4:16.)

13. Sar šaj te sikava poniznost keda o javera dobinena nesavi odgovorno zadača?

¹³ Keda o javera ka dobinen nesavi odgovorno zadača. Jekh starešina so vikinela pe Džejson priznajnela: „Keda dikhava kaj o javera dobinena nesavi odgovorno zadača, ponekogaš pučava man soske me na dobingjum adaja zadača“. Dali tu da nekogaš  osetinea tut agjaar? Nane pogrešno te manga te služina ki pobari mera (1. Tim. 3:1). Ama, valjani te pazina amaro vilo. Ako na pazinaja, šaj te bajrovel gordost ki leste. Na primer jekh phral šaj te mislinel peske kaj samo ov šaj najšukar te kerel nesavi zadača ko sobranie. Ili jekh phen šaj te mislinel peske: „Mo rom šaj but pošukar te kerel adaja zadača taro adava phral!“ Ama, ako čače siem ponizna, nane te razmislina ko asavko način.

14. So šaj te sikljova taro adava sar reagiringja o Mojsej keda o javera dobingje odgovorna zadače?

¹⁴ Šaj but te sikljova taro adava sar reagiringja o Mojsej keda o javera dobingje odgovorna zadače. Ov but ceningja pli zadača te vodinel e Izraelcon. Ama sar reagiringja o Mojsej keda o Jehova čhivgja javeren da te služinen zaedno lea? Ov na sine ljubomorno (4. Moj. 11:24-29). O Mojsej ponizno dozvolingja e javerenge te pomožinen leske ki zadača te sudinel e narodoske (2. Moj. 18:13-24). Adaleske so sine poviše sudie, o Izraelcija na valjani sine te adžikeren but vreme, te šaj te sudinel pe lenge keda sine potrebno. Akava sikavela kaj e Mojseeske sine považno te pomožinel e javerenge nego te ovel le but odgovorna zadače. Kobor šukar primer! Šukar tano te na bistra kaj, ako mangaja te ova korisna e Jehovaske, považno tano te ova ponizna nego te ovel amen nesavi posebno veština. „O Jehova tano ko učipe, ama dikhela e ponizno manuše“ (Ps. 138:6).

15. Sar meningje pe o okolnostija bute phralengere hem phenjengere?

¹⁵ Keda ka meninen pe amare okolnostija. Ko posledna berša, but phralja hem phenja kola so but vreme kergje nesavi zadača ki služba bašo Jehova, dobingje nevi zadača. Na primer, ko 2014 berš o oblasna nadglednikija hem lengere romnja sine zamolime te prifatinen javera zadače ki polnovremeno služba. Počmindor taro adava berš, o pokrainska nadglednikija valjani te čhinaven ple zadačaja keda ka pheren 70 berš.  A o phralja so isi len 80 berš ili poviše, na valjani više te služinen sar koordinatorija ko starešinstvo. Isto agjaar, ko posledna nekobor berša, but phralja hem phenja tari betelsko familija sine bičhalde te služinen sar pionerija. Javera mora sine te čhinaven e specijalno polnovremeno službaja adaleske so sine len problemija sastipaja, familijarna odgovornostija ili taro javera pričine.

16. Sar amare phralja hem phenja sikavgje poniznost adalea so prifatingje o neve okolnostija?

¹⁶ Bute phralenge hem phenjenge na sine lokho te keren akala promene. But adalendar so dobingje nevi zadača mangena sine but pli purani zadača so kerena la sine beršencar. Adaleske, džikote prilagodinena pe sine ko neve okolnostija, ola nakhle taro periodi keda but žalinena sine pali pli purani zadača. Ama, sar nakhela sine o vreme ola prilagodingje pe. Soske? I glavno pričina tani adaleske so mangena e Jehova. Ola na vetingje e Jehovaske kaj ka služinen leske samo ako isi len nesavi zadača ili odgovornost (Kol. 3:23). Namesto adava, bahtale tane so šaj ponadari ponizno te služinen e Jehovaske ki bilo koja zadača. Ola mukhena sa plo pharipe e Jehovaske, soske džanena kaj ov grižinela pe lenge (1. Pet. 5:6, 7).

17. Soske siem blagodarna so e Devleskoro Lafi pottikninela amen te ova ponizna?

¹⁷ But siem blagodarna so e Devleskoro Lafi pottikninela amen te ova ponizna. Keda sikavaja akaja osobina, adava koristinela hem amenge hem e javerenge. Isto agjaar, pomožinela amenge polokhe te ikljova ko krajo e problemencar so anela o životo. A najvažno taro sa, ovaja popaše amare Dadea soj ko nebo. But siem bahtale so džanaja kaj o Semokjno Devel mangela hem ceninela ple ponizna slugen! (Isa. 57:15).