STATIJA PROUČIBASKE 29
GILI 121 Sekogaš te kontrolirina amen
Pazin tut taro iskušenie
Ačhoven džangavde hem ma čhinaven te molinen tumen, te šaj te na peren ko iskušenie (MAT. 26:41)
SO KA SIKLJOVA
Ka dikha kaj valjani te da amendar sa te šaj te na kera grevo hem te pazina amen taro čekorija so ingarena dži ko adava.
1-2. a) Savo predupreduvanje dengja o Isus ple učenikonge? b) Soske o učenikija mukhle e Isuse? (Dikh hem o slike.)
„ČAČE, o vilo tano spremno, ama o telo tano slabo“ a (Mat. 26:41b). Akale lafencar, o Isus sikavgja kaj haljola adava so siem nesovršena hem kaj ka kera greške. Ama, ko leskere lafija isi hem predupreduvanje — te pazina te na ovel amen preterano samodoverba. Samo nekobor saatija angleder o Isus te vakerel akala lafija, leskere učenikija sine but uverime keda vakergje leske kaj nikogaš nane te mukhen le (Mat. 26:35). Len sine len šukar motivija. Ama, ola na halile kaj lengiri odlučnost šaj sigate te slabonel keda ka arakhljoven ko pritisok. Adaleske o Isus predupredingja len: „Ačhoven džangavde hem ma čhinaven te molinen tumen, te šaj te na peren ko iskušenie“ (Mat. 26:41a).
2 Žalno tano adava so o učenikija na kergje adava so o Isus vakergja lenge te keren. Keda astargje e Isuse, dali ola ačhile lea ili darandile hem našle? Adaleske so na pazingje, o učenikija kergje baš adava so vakergje kaj nikogaš nane te keren — mukhle e Isuse (Mat. 26:56).
O Isus pottikningja ple učenikon te ačhoven džangavde hem te arakhen pe taro iskušenija, ama ola mukhle le (Dikh ko pasusija 1-2)
3. a) Te šaj te ačhova verna e Jehovaske, soske mora te pazina te na ova preterano samouverena? b) So ka dikha ki akaja statija?
3 Na smejnaja te ova preterano samouverena. Točno tano kaj amen siem odlučna te na kera nešto so ka cidel amen taro Jehova. Ama, amen siem nesovršena hem lokhe šaj te pera ko iskušenie te kera nešto pogrešno (Rim. 5:12; 7:21-23). Iznenadeno, šaj te arakhljova ko situacie kote so nesavi pogrešno postapka šaj te ovel amenge but privlečno. Te šaj te ačhova verna e Jehovaske hem leskere Čhaveske, mora te šuna e Isuseskoro sovet te pazina te na pera ko iskušenie te kera grevo. Akaja statija šaj te pomožinel amen ko adava. Prvo, ka dikha ko kola situacie posebno mora te pazina. Palo adava, ka dikha sar te arakha amen taro iskušenie. Ko krajo, ka dikha sar te ačhova džangavde.
SITUACIE KOLENDE SO POSEBNO VALJANI TE PAZINA
4-5. Soske valjani te pazina amen čak taro potikne grevija?
4 Nesave grevija nane doborom bare, ama šaj te ruminen amaro amalipe e Jehovaja. Isto agjaar, ola šaj te čhiven amen te kera pobare grevija.
5 Sarine amen ka arakhljova ko iskušenie te kera nešto pogrešno. Ama, sekole jekhe amendar isi le različna slabostija, adaleske nesave bukja šaj posebno te čhiven amen ko iskušenie te kera nešto soj pogrešno. Na primer, nekoj šaj borinela pe te na perel ko iskušenie te kerel baro grevo, sar soj o seksualno nemoral. Javer, šaj borinela pe te na kerel nešto soj melalo, sar soj o masturbiribe ili te dikhel pe pornografija. A nekoj javer, šaj borinela pe te na ovel le dar taro manuš, te na ovel gordo, te na nervirinel pe sigate ili neštolea javerea. Baš adaleske o Jakov vakergja: „Sekova jekh tano iskušimo agjaar so cidela le hem hovavela le leskiri želba“ (Jak. 1:14).
6. Baši koja buti mora te ova iskrena?
6 Dali džanea kola bukja tuke tane najbaro iskušenie? Opasno tano te hovava amen kaj nane amen slabostija ili te mislina amenge kaj našti te pera ko iskušenie adaleske so siem but silna (1. Jov. 1:8). Ma bistre kaj o Pavle vakergja kaj čak okola soj duhovna zrela šaj te peren ko iskušenie ako na pazinena (Gal. 6:1). Mora te ova iskrena amencar hem te priznajna kola bukja tane amenge slabost (2. Kor. 13:5).
7. Ko so valjani posebno te pazina? Vaker primer.
7 So valjani te kera otkeda ka otkrina kola bukja tane amenge najbaro iskušenie? Te trudina amen te ova panda posilna te borina amen protiv adava iskušenie. Te vakera jekh primer bašo akava. Ko biblisko vreme o najslabo delo taro e dizjakere zidija sine o porte. Adaleske, ko porte sine poviše stražarija te šaj te arakhen i diz. Slično, amen valjani posebno te pazina ko bukja kolende so siem posebno slaba (1. Kor. 9:27).
SAR TE PAZINA AMEN TARO ISKUŠENIE HEM TARO GREVO
8-9. Sar šaj sine o terno čhavo soj spomnimo ko Izreki 7-to poglavje te izbeginel te kerel grevo? (Izreki 7:8, 9, 13, 14, 21).
8 Sar šaj te pazina amen taro iskušenie hem taro grevo? Te dikha so šaj te sikljova taro terno čhavo koleske so kerela pe lafi ko Izreki 7-to poglavje. Ov kergja seksualno nemoral jekhe bludnicaja. O 22-to stiho vakerela amenge kaj akava terno čhavo „odma“ gelo pali late hem adaleske šaj te izgledinel kaj adava ulo taro jekh puti. Ama, sar so dikhaja taro anglune stihija, ov angleder angja nesave odluke so na sine mudra kola so angje le dži ko adava hari po hari te kerel grevo.
9 So angja dži ko adava te kerel grevo? Sar prvo, ov rakjate nakhlja „tari lakiri ulica“. Palo adava, počmingja te džal nakaj lakoro kher. (Čitin Izreki 7:8, 9.) A keda dikhlja e džuvlja, na gelo peske. Namesto adava, ov mukhlja te čuminel le hem šungja sar vakerela leske kaj dengja žrtva bašo zaedništvo, šaj adalea probingja te sikavel leske kaj oj nane lošno manuš. (Čitin Izreki 7:13, 14, 21.) Ako o terno čhavo dikhela sine o opasnostija so ingarena ko grevo, nane te perel sine ko iskušenie te kerel grevo.
10. Sar šaj nekoj avdive da te kerel i isto greška sar o terno čhavo?
10 Akava izveštaj sikavela so šaj te slučinel pe sekole jekheske so služinela e Jehovaske. Ov šaj te kerel baro grevo, a palo adava te mislinel peske kaj adava ulo „taro jekh puti“. Ili šaj te vakerel: „Ednostavno ni na džanava sar slučingja pe adava“. Ama, ako čače razmislinela bašo adava so slučingja pe, ov verojatno ka haljovel kaj angja nesave odluke so na sine mudra kola so čhivgje le te kerel grevo. Ov šaj družinela pe sine nekasaja so na mangela e Jehova, ili i zabava so biringja, ko internet-stranice so khuvgja ili o thana kaj so gelo na sine šukar bašo jekh hristijani. Ov isto agjaar šaj čhinavgja te molinel pe, te čitinel i Biblija, te džal ko sostanokija ili te propovedinel. Isto sar so o terno čhavo soj spomnimo ko Izreki, ov da na kergja grevo taro jekh puti.
11. Taro so valjani te pazina amen te šaj te na kera grevo?
11 So sikljovaja taro akava? Na samo so valjani te pazina ma te kera grevo, isto agjaar valjani te pazina amen taro čekorija so ingarena ko grevo. Baš akava vakergja o Solomon odma otkeda opišingja so slučingja pe e terne čhaveske. Povrzimo e bludnicaja ov dengja akava sovet: „Ma dža palo lakere drumija“ (Izr. 7:25). Ov čak vakergja: „Cide tut latar podur hem ma ava paše uzo lakere khereskoro udar“ (Izr. 5:3, 8). Te šaj te pazina amen te na kera grevo mora te pazina amen taro situacie kola so ingarena dži ko grevo. b Akava značinela kaj čak ako nesave bukja nane amenge pogrešna sar hristijanja, na valjani te kera len ako džanaja kaj ka čhiven amen ko iskušenie te kera nešto pogrešno (Mat. 5:29, 30).
12. So sine odlučno te kerel o Jov, hem sar adava pomožingja le te na perel ko iskušenie? (Jov 31:1).
12 Te šaj te izbegina situacie so anena dži ko grevo, mora te ačhova odlučna ko adava. Baš adava kergja o Jov. Ov kergja zavet ple jakhencar te šaj te na dikhel ki javer džuvli ko pogrešno način. (Čitin Jov 31:1.) Adava so sine odlučno te ikerel pe ki pli odluka, pomožingja le te na arakhljovel ki opasnost te kerel preljuba. Amen da šaj te ova odlučna te cida amen taro sa so šaj te čhivel amen ko iskušenie.
13. Soske mora te pazina bašo so razmislinaja? (Dikh hem o slike.)
13 Isto agjaar, mora te pazina bašo so razmislinaja (2. Moj. 20:17). Nesave mislinena kaj nane pogrešno te fantazirinen peske bašo pogrešna želbe sa džikote na kerena adava čače. Ama asavko razmislibe tano pogrešno. Nekoj so nonstop razmislinela baši nesavi pogrešno želba ov adalea samo bajrarela la. Ustvari, ov korkori peske kerela iskušenie kolea so mora te borinel pe. Normalno, ponekogaš ka pojavinen pe amenge pogrešna želbe. Keda adava ka slučinel pe, but tano važno odma te cida amendar adala misle hem te trudina amen te razmislina bašo ispravna bukja. Adava ka pomožinel amenge te na dozvolina i pogrešno misla te bajrol ki silno želba hem agjaar ka zaštitina amen te na kera seriozno grevo (Fil. 4:8; Kol. 3:2; Jak. 1:13-15).
Valjani te cida amen taro sa so čhivela amen te pera ko iskušenie (Dikh ko pasus 13)
14. So javer šaj te pomožinel amenge te arakha amen taro iskušenie?
14 So javer šaj te kera te šaj te arakha amen taro iskušenie? Valjani te ova celosno uverime kaj sekogaš keda šunaja e Jehovaskere zakonija adava tano amare šukaripaske. Ponekogaš šaj te ovel amenge pharo te razmislina hem te manga o bukja soj tane sprema e Jehovaskiri volja, ama keda but trudinaja amen te kera adava ka ova čače srekjna.
15. Sar adava so ka razvina ispravna želbe ka pomožinel amenge te borina amen protiv o iskušenie?
15 Valjani te razvina ispravna želbe. Ako sikljovaja te mrzina o lošno a te manga o šukar, ka ova panda poodlučna te kera adava soj ispravno hem te izbegina o situacie so anena dži ko grevo (Amos 5:15). O ispravna želbe isto agjaar ka keren amen panda poodlučna te borina amen protiv nesavo iskušenie ako arakhljovaja ki situacija koja so na očekujngjem la ili našti sprečingjem la.
16. Sar o duhovna aktivnostija pomožinena amenge te arakha amen taro iskušenie? (Dikh hem o slike.)
16 Sar šaj te razvina ispravna želbe? Valjani te ova so šaj poviše zafatime duhovna aktivnostencar. Keda siem ko sostanokija ili ki služba bajraraja amari želba te radujna e Jehova hem nane lokheste te pera ko iskušenie te kera nešto pogrešno (Mat. 28:19, 20; Evr. 10:24, 25). Keda čitinaja hem proučinaja e Devleskoro Lafi hem razmislinaja bašo adava, tegani poviše ka manga adava soj šukar a poviše ka mrzina adava soj lošno (Is. Nav. 1:8; Ps. 1:2, 3; 119:97, 101). Ma bistre kaj o Isus vakergja ple učenikonge: „Ma čhinaven te molinen tumen, te šaj te na peren ko iskušenie“ (Mat. 26:41). Keda odvojnaja amenge vreme te molina amen amare nebesno Dadeske, daja le prilika te pomožinel amenge hem siem panda poodlučna te kera adava so radujnela le (Jak. 4:8).
Ako siem redovno zafatime e duhovno aktivnostencar adava ka pomožinel amen te borina amen protiv o iskušenie (Dikh ko pasus 16) c
TE AČHOVA DŽANGAVDE
17. Koja slabost celo vreme kerela sine problemi e Petareske?
17 Taro nesave amare slabostija verojatno ka šaj skroz te oslobodina amen. Ama, nesave javere slabostencar šaj ka valjani te borina amen poviše vreme. Razmislin bašo e apostol Petareskoro primer. Adaleske so sine le dar taro manuš ov trin puti otkažingja pe taro Isus (Mat. 26:69-75). Pokasno, izgledinela sine kaj o Petar pobedingja adaja slabost soske hrabro propovedingja bašo Isus anglo Sudsko sovet (Apo. 5:27-29). Ama, nekobor berša pokasno, ov čhinavgja nesavo vreme te hal e hristijanencar so na sine Evreija soske darala sine so ka mislinen o hristijanja so sine Evreija (Gal. 2:11, 12). Leskiri slabost palem irangja pe. Šaj ov nikogaš na uspejngja celosno te oslobodinel pe latar.
18. So šaj te slučinel pe nesave slabostencar?
18 Isto sar o Petar, amen da šaj ka valjani te borina amen protiv nesavi slabost baši koja so mislingjem kaj pobedingjem la. Na primer, jekh phral priznajnela: „Deš berš na dikhljum pornografija hem sium sine uverimo kaj adava više na sine mange problemi. Ama, mli slabost sine sar opasno životno kova so garavela pe sine hem adžikerela sine o pravo momenti te šaj te napadinel“. Šukar tano adava so amaro phral na otkažingja pe. Ov halilo kaj sekova dive šaj ka valjani te borinel pe protiv akaja slabost — šaj dži ko krajo taro plo životo ko akava sveto. Leskiri romni hem o starešine taro sobranie, pomožingje leske te pazinel panda poviše te šaj te borinel pe protiv i želba te dikhel pornografija.
19. So šaj te kera ako ponadari da isi amen nesavi slabost koja so na pobedingjem la?
19 Sar šaj te borina amen protiv i slabost koja so panda na uspejngjem te pobedina la te šaj te na čhivel amen te kera nešto pogrešno? Agjaar so ka šuna e Isuseskoro sovet te ačhova džangavde, javere lafencar te pazina amen taro iskušenie. Čak keda osetinea tut da silno, ponadari da izbegin situacie kola so šaj te čhiven tut ko iskušenie (1. Kor. 10:12). Ponadari da ker adava so pomožingja tut dži akana te borine tut protiv adaja slabost. Ki Biblija pišinela: „Srekjno tano o manuš kova so sekogaš pazinela so kerela“ (Izr. 28:14; 2. Pet. 3:14).
SAVE BLAGOSLOVIJA KA OVEN AMEN AKO PAZINAJA AMEN TARO ISKUŠENIJA?
20-21. a) Save blagoslovija ka oven amen ako pazinaja amen taro iskušenija? b) Ako amen keraja amaro delo, so ka kerel o Jehova amenge? (2. Korinkjanja 4:7).
20 Šaj te ova sigurna kaj vredinela adava so trudinaja amen te na pera ko iskušenie. Bizi razlika save „zadovolstvija so nakhena“ nudinela o grevo, adava so ka živina sprema e Jehovaskere merilija ka kerel amen but posrekjna (Evr. 11:25; Ps. 19:8). Adava tano agjaar soske amen siem kerde te živina sprema leskere merilija (1. Moj. 1:27). Ako keraja agjaar, ka ovel amen čisto sovest hem jekh dive ka ovel amen prilika te živina večno (1. Tim. 6:12; 2. Tim. 1:3; Juda 20, 21).
21 Čače „o telo tano slabo“. Ama, adava na značinela kaj nane amen nisavi pomoš. O Jehova tano spremno te del amen i sila so valjanela amenge. (Čitin 2. Korinkjanja 4:7.) Primetin kaj o Devel dela amen i sila koja so nakhavela i normalno. Ama, amari odgovornost tani te koristina amari sila, ili javere lafencar te da amendar sa sekova dive te borina amen protiv o iskušenie. Ako keraja akava šaj te ova sigurna kaj o Jehova ka odgovorinel ko amare molitve hem ka del amen poviše sila keda adava ka valjanel amenge (1. Kor. 10:13). Šaj te ova sigurna kaj adaleske so o Jehova pomožinela amen šaj te pazina amen taro iskušenija.
GILI 47 Molin e Jehova svako dive
a OBJASNIME LAFIJA: Ki originalno čhib e lafea soj prevedimo sar „vilo“ ko Matej 26:41, šaj te mislinel pe ki amari andruni sila so čhivela amen te vakera ili te kera nešto ko odredeno način. E lafea „telo“ mislinela pe ki amari nesovršenost, javere lafencar ki amari grešno sostojba. Adaleske, ponekogaš iako mangaja te kera adava soj ispravno, ako na pazinaja šaj te mukha te vodinen amen amare nesovršena čuvstvija hem te kera adava soj tano pogrešno.
b Ako nekoj kergja baro grevo šaj te pomožinen le o informacie kola so arakhljona ko lil Ov bahtalo zasekogaš, lekcija 57, točke 1-3, hem ki statija „Dikh angle ki idnina“, koja so arakhljola ki Stražarsko kula taro noemvri 2020 berš, str. 27-29, pas. 12-17.
c OBJASNIMI SLIKA: Jekh phral sabajle čitinela e diveskoro stiho, čitinela i Biblija džikote tano ki pauza hem tano prisutno ko sostanok Amaro životo hem služba.
