Дали нервиринена тут о правилија со дена тут о родителија? Акаја статија ка поможинел туке те кере лафи тле родителенцар баши акаја тема.

•  Сар исправно те дикхе ко правилија

•  Кер лафи тле родителенцар

•  Со вакерена јавера терне

 Шај мислинеа: Ако икљовава таро кхер, нане више те важинен манге нисаве правилија.

 Чачипа: Те џа да туке кхерал, палем ка овен правилија со ка ваљани те поштујне. Секогаш ка ваљани те шуне некас, на пример, тле шефе ки бути, е газда е кхерескоро коте со ка живине или е властен. „Мислинава кај о терне со на поштујнена о правилија кхере, доживинена баро шок кеда јекх диве ка икљон те живинен коркори“, вакерела и Даниела, која со иси ла 19 берш.

 И Библија вакерела: „Овен послушна е властенге хем околенге со иси лен авторитети“ (Тит 3:1). Ако сикљовеа те ове послушно тле родителенге, адава ка поможинел туке, покасно кеда ка ове возрасно, те соочине тут различна проблеменцар ко живото.

 Со шај те кере: Сикљов те дикхе и шукар страна таро правилија. „О правилија таро мле родителија поможинѓе манге те биринав шукар амала хем те планиринав мло време“, вакерела о Џереми. „Исто аѓаар, адалеске со на смејнава сине те дикхав претерано телевизија или те кхелав видеоигре, сине ман време те керав покорисна буќа. Ко несаве лендар панда уживинава.“

 Ама со ако несаве правилија нане туке логична? На пример, јекх терни чхај која со викинела пе Тамара, вакерела: „Ме родителија јекх пути дозволинѓе манге чак те џав ки јавер пхув, ама акана на дозволинена манге те џав врдаја џи ки јекх јавер диз која сој само 20 минутија дур амендар!“

 Ако ту да сиан ки слично ситуација, дали ка овел шукар те кере тле родителенцар лафи башо адава правило? Оја! Ама важно тано те џане кеда хем сар те кере ленцар лафи.

 Кеда. „Само кеда тле родителија ка дикхен кај сиан одговорно хем кеда ка овел лен доверба ки туте, шај те кере ленцар лафи те менинен несаво правило“, вакерела јекх тинејџерка со викинела пе Аманда.

 Јекх терни со викинела пе Дарја сложинела пе акале лафенцар. „Ми дај менинѓа јекх правило откеда дикхља кај секогаш сиум послушно ко адава со договоринѓем амен“. Ма бистре, и доверба тано нешто со заслужинеа, а на со родеа.

 И Библија вакерела: „Икер и заповед тле дадескири хем ма мукх о упатствија тле дајакере“ (Изреки 6:20). Ако шунеа акава совет, тле родителен ка овел лен доверба ки туте хем ка овел туке полокхо те кере ленцар лафи.

 Сар. „Кеда кереа лафи тле родителенцар, секогаш тано шукар те сикаве поштовање хем те ове смиримо, него те кукине хем те викине“, вакерела о Стивен.

 И Дарја со сине претходно спомними, согласинела пе акалеа. Ој вакерела: „Кеда распрајнава ман сине ме дајаја, ништо на менинела пе сине, уствари, тегани ми дај дела сине панда построга правилија“.

 И Библија вакерела: „О глупаво мануш икалела пли холи, а окова сој тано мудро ачхола смиримо џи ко крајо“ (Изреки 29:11). Ако сикљовеа те контролирине тут, адава бут ка користинел туке, на само кхере него ки школа, ки бути хем сегде.

 Со шај те кере: Мислин англедер те кере лафи. Ако само јекх пути избувнинеа, шај те нашаве и доверба со бут време градинѓан ла. Точно тано адава со вакерела и Библија: „Кој на хољанела сигате, хаљола шукар и ситуација“ (Изреки 14:29).