СТАТИЈА ПРОУЧИБАСКЕ 43
Ма откажин тут!
Ма те откажина амен те кера адава сој шукар (ГАЛ. 6:9)
ГИЛИ 68 Те сејна о семе башо Царство
БАШО СО КА КЕРА ЛАФИ *
1. Соске сием бахтале хем сави чест иси амен?
АМЕН сием бут бахтале хем иси амен бари чест со сием е Јеховаскере сведокија. Пхираваја е Девлескоро анав, хем живинаја спрема адава анав аѓаар со проповединаја хем кераја ученикија. Бут сием бахтале кеда шај те поможина несавенге „со исправно дикхена ко вечно живото“ те овен ученикија (Дела 13:48). Осетинаја амен исто сар о Исус. Ов сине бут бахтало кеда лескере ученикија иранѓе пе тари служба хем вакерѓе леске кобор шуже искуствија сине лен (Лука 10:1, 17, 21).
2. Сар шај те сикава кај и служба аменге бут важно?
2 Аменге и служба тани бут важно. О апостол Павле поттикнинѓа е Тимотее: „Пазин шукар сар живинеа хем сар сикавеа“. Исто аѓаар вакерѓа леске: „Кериндор адава ка спасине хем тут хем адален со шунена тут “ (1. Тим. 4:16). Значи, амари служба спасинела животија. Пазинаја шукар сар живинаја, соске поддржинаја е Девлескоро Царство. Секогаш мангаја те постапина ко начин кова со анела слава е Јеховаске. Хем сикаваја кај верујнаја ко шукар хабери кова со проповединаја ле (Фил. 1:27). Исто аѓаар, пазинаја сар сикаваја аѓаар со спреминаја амен англедер те џа ки служба, хем родаја водство таро Јехова англедер те сведочина е јаверенге.
3. Сар шај те реагиринен о мануша ко шукар хабери? Вакер пример.
3 Чак кеда даја амаро најшукар шај само хари џене шунена, или шај никој на мангела те шунел о шукар хабери ко амаро подрачје. Размислин башо искуство е пхралескоро Георг Линдал кова со коркори проповединела сине ко Исланд, таро 1929 џи ко 1947 берш. Ов денѓа повише милја лила, ама нијекх на прифатинѓа о чачипе. Ов вакерѓа:
„Несаве мануша сикавена сине кај сине против о чачипе, ама побаро дело лендар на сикавена сине нисаво интерес“. Чак о мисионерија со але тари школа Гилеад мора сине те проповединен панда ења берша, англедер некој те прифатинел о чачипе хем те крстинел пе.4. Сар осетинаја амен кеда о мануша на интересинена пе башо шукар хабери?
4 Кеда о мануша на сикавена интерес башо чачипе, амен разочаринаја амен. Шај осетинаја амен исто сар о Павле, кова со осетинела сине „бари жал хем дукх“ адалеске со бут Евреија на мангена сине те прифатинен е Исусе сар Месија (Рим. 9:1-3). Со ако ваљани те чхинаве те проучине е интересентеа, иако деа тутар са хем молинеа тут леске ама ов сепак на напредујнела? Или, со ако никогаш на поможинѓан некаске те крстинел пе? Дали акава значинела кај на кереа нешто сар со ваљани, хем кај о Јехова на дела тут берекети ки тли служба? Ки акаја статија ка одговорина ко дуј пучиба: 1) Со керела те овел амари служба успешно? 2) Со ваљани те очекујне кеда сведочинаја е јаверенге?
СО КЕРЕЛА ТЕ ОВЕЛ АМАРИ СЛУЖБА УСПЕШНО
5. Соске и служба нане те овел секогаш аѓаар сар амен со очекујнаја?
5 И Библија вакерела кај окова со керела е Девлескири волја „ко са со керела ка овел успешно“ (Пс. 1:3). Ама адава на значинела кај са со кераја ки служба башо Јехова ка овел сар амен со мангаја. Е манушенгоро живото тано „пхердо проблеменцар“, соске сарине сием несовршена (Јов 14:1). Исто аѓаар, о противникија шај понекогаш те керен аменге попхаро те џа ки служба (1. Кор. 16:9; 1. Сол. 2:18). Тегани, сар о Јехова одлучинела дали амари служба тани успешно или на? Те дикха несаве библиска начелија кола со ка поможинен аменге те аракха о одговор.
6. Сар одлучинела о Јехова дали амари служба тани успешно или на?
6 О Јехова дикхела амаро трудо хем и истрајност. Англо е Јеховаскере јакхја, амари служба тани успешно кеда кераја ла ревно хем таро мангипе, бизи разлика сар ка реагиринен о мануша. О Павле пишинѓа: „О Девел нане неправедно па те бистрел адава со керѓен, хем о мангипе со сикавѓен лескере анавеске аѓаар со служинѓен околенге сој света хем понадари да служинена ленге“ (Евр. 6:10). О Јехова на бистрела тло трудо хем мангипе, иако шај нане тут шукар резултатија ки служба. Адалеске, адава со о Павле вакерѓа е пхраленге таро Коринт важинела туке да: „Тумаро трудо башо Господари нане те ачхол бизи награда“, чак ако адава трудо на анела о резултати кова со ту очекујнѓан ле (1. Кор. 15:58).
7. Со шај те сикљова таро адава со вакерѓа о апостол Павле баши пли служба?
7 О апостол Павле сине бут шукар хем успешно мисионери. Адава џанаја ле соске керѓа неве собранија ко бут дизја. Ама кеда 2. Кор. 11:23). Слично сар о Павле, на ваљани те бистра кај о Јехова највише со ценинела тано амаро трудо хем истрајност.
несаве критикујнѓе ле хем вакерена сине кај нане шукар учители, ов на истакнинѓа пло успех адалеа со вакерѓа кобор манушенге поможинѓа те овен верникија. Наместо адава, ов пишинѓа: „Ме керѓум повише бути“ (8. Со на ваљани те бистра баши амари служба?
8 Амари служба керела е Јехова бахтало. О Исус бичхалѓа 70 ученикон те проповединен о хабери башо Царство, хем кеда иранѓе пе тари служба ола „сине бут бахтале“. Соске сине бахтале? Ола вакерѓе: „Чак о демонија шунена амен кеда нарединаја ленге ко тло анав“. Ама, о Исус испрајнѓа ленгоро размислување кеда вакерѓа ленге: „Ма овен бахтале адалеске со о духија шунена тумен, него овен бахтале соске тумаре анава тане пишиме ко небо“ (Лука 10:17-20). О Исус џанља кај нане секогаш те накхен добором шукар ки служба. Уствари, амен ни на џанаја кобор џене таро адала мануша со шунѓе е ученикон уле христијања. Ола на ваљани сине те овен бахтале само кеда о јавера ка шунен лен. Него сој поважно, ленгоро бахталипе ваљани сине те авел таро адава со џанена кај о Јехова тано задоволно таро ленгоро трудо со дена ле сине.
9. Спрема Галатите 6:7-9, со ка добина ако истрајнаја ки амари служба?
9 Ако истрајнаја ки амари служба ка добина вечно живото. Џикоте сејнаја о семе е чачипаскоро, амен „сејнаја ко духо“. Соске вакераја аѓаар? Кеда џаја ки служба, амен дозволинаја е Девлескоро дух те водинел амен. Са џикоте на „откажинаја амен“ или на „уморинаја амен“, о Јехова ветинела аменге кај ка дел амен вечно живото, бизи разлика дали поможинѓем некаске те крстинел пе или на. (Читин Галатите 6:7-9.)
СО ШАЈ ТЕ ОЧЕКУЈНА КЕДА ПРОПОВЕДИНАЈА Е ЈАВЕРЕНГЕ?
10. Таро со зависинела дали о мануша ка шунен амен ки служба?
10 Дали о мануша ка прифатинен о чачипе или на бут зависинела таро ленгоро стави ко вило. О Исус објаснинѓа акава ки пли споредба башо сејачи. Акава мануш сејнѓа семе ко различна врсте пхув, ама само о семе со пело ки шукар пхув денѓа плоди (Лука 8:5-8). О Исус вакерѓа кај о различна врсте пхув претставинена е манушен коленгере виле различно реагиринена ко чачипе (Лука 8:11-15). Слично сар о сејачи, амен нане амен контрола упро плоди, адава зависинела таро е манушенгоро вило. Амари одговорност тани понадари да те сејна о семе башо Царство. Сар со вакерѓа о Павле: „Секој ка добинел пли награда башо пло трудо“, а на башо резултати таро адава трудо (1. Кор. 3:8).
11. Соске о Ное сине успешно проповеднико? (Дикх и слика ки насловно страна.)
11 Е Јеховаскере слуге таро пурано време проповединена сине манушенге со на мангле те шунен. На пример, о Ное „проповединела сине и праведност“, веројатно 40 или 50 берш (2. Пет. 2:5). Сигурно ов очекујнела сине о јавера те шунен ле, ама о Јехова на вакерѓа леске кај адава ка случинел пе. Наместо адава, кеда денѓа ле упатствија сар те градинел и арка, о Девел вакерѓа леске: „Кхув ки арка, ту, тли ромни, те чхаве хем те чхавенгере ромња“ (1. Мој. 6:18). Хем кеда вакерѓа леске кобор бари ваљани сине те овел и арка, о Ное веројатно халило кај нане бут мануша те шунен ле, соске нане те овел сине буте џененге тхан (1. Мој. 6:15). Хем чаче сине аѓаар, нијекх мануш таро адава насилно свето на шунѓа е Ное (1. Мој. 7:7). Дали о Јехова мислинѓа кај о Ное на успејнѓа ки пли задача? Ни хари. Англо е Девлескере јакхја, о Ное сине успешно проповеднико, соске ов верно керѓа са адава со родинѓа лестар о Јехова те керел (1. Мој. 6:22).
12. Сар ачхило о Еремија бахтало ки служба иако о мануша на шунена ле сине хем сине против лесте?
12 О пророко о Еремија исто аѓаар проповединѓа повише таро 40 берш, иако о мануша на мангле те шунен ле хем противинена пе сине леске. Ов добором сине обесхрабримо таро ленгоро „асајбе хем вреџиба“ со мангља чак те откажинел пе тари пли задача (Ерем. 20:8, 9). Ама о Еремија на откажинѓа пе! Со поможинѓа леске те продолжинел хем те овел бахтало ки служба? Ов концентриринѓа пе ко дуј важна буќа. Прво, о Еремија вакерела сине е народоске хабери кова со дела лен сине надеж (Ерем. 29:11). Дујто, о Јехова биринѓа ле те керел лафи леске ко анав (Ерем. 15:16). Амен да авдиве вакераја хабери кова со дела надеж е манушенге, хем пхираваја е Јеховаскоро анав сар лескере Сведокија. Кеда концентриринаја амен ко акала дуј важна буќа, амен шај те ова бахтале, бизи разлика сар ка реагиринен о мануша.
13. Со сикљоваја тари е Исусескири споредба сој пишими ко Марко 4:26-29?
13 Ваљани време те шај некој духовно те напредујнел. О Исус објаснинѓа акава факти ки пли споредба башо сејачи со совела. (Читин Марко 4:26-29.) О плоди таро е сејаческоро трудо дикхјола пе сине хари похари, хем на сине ле контрола упро адава кобор сигате ка бајрол. Ту да шај ка ваљани те аџикере бут време те шај те дикхе сар тло интересенти применинела адава со сикљовела. Исто сар јекх земјоделцо со нашти те керел силаја те бајрол адава со сејнѓа, амен да нашти силаја те чхива е интересенте те напредујне добором сигате кобор со мангаја. Адалеске, ма обесхрабрин тут, или ма откажин тут ако ола на напредујнена добором сигате кобор со очекујнѓан. Исто сар о земјоделцо, амен да ваљани те ова стрплива (Јак. 5:7, 8).
14. Кова искуство сикавела кај понекогаш ваљани те накхел време те шај те дикха о резултатија тари амари служба?
14 Ко несаве подрачја ваљани те накхел бут време англедер те дикха о резултатија тари амари служба. Размислин башо искуство е дује пхењенгоро, и Гледис хем и Руби Ален. Ола ко 1959 берш, сине доделиме те служинен сар општа пионерија ки јекх диз ки Канадско провинција ко Квебек. * Адалеске со бут џене лаџана сине таро комшие хем дарана сине со ка вакерел или со ка керел о свештенико, бут џене на мангена сине те шунен. И Гледис вакерела: „Дуј берш џаја сине таро кхер ко кхер офто саатија ко диве, ама никој на пхравѓа аменге о удар. О мануша авена сине џи ко удара хем пхандена сине о ролетне. Ама амен на откажинѓем амен“. Сар накхела сине о време, о мануша ковлиле хем почминѓе те шунен амен. Акана ки адаја диз иси трин собранија (Иса. 60:22).
15. Со сикљоваја таро 1. Коринќаните 3:6, 7, баши задача те керел пе ученикија?
15 Те шај те керен пе ученикија ваљани повише џене те трудинен пе. Вакерела пе кај те шај некој те крстинел пе ваљани цело собрание те поможинел. (Читин 1. Коринќаните 3:6, 7.) На пример, јекх пхрал шај мукхља трактати или списание некаске со сикавела интерес. Ама, о пхрал нашти те џал те посетинел ле ко време со одговоринела е манушеске, адалеске замолинела јавере пхрале те џал ки адаја посета. Адава пхрал почминела те проучинел е манушеа, хем исто аѓаар лела јавере објавителен ки адаја студија. А секова јекх таро објавителија ко различно начин охрабринена е интересенте. Аѓаар, секова пхрал или пхен кас со запознајнела о интересенти, поможинела те чхивел пе пани ко семе е чачипаскоро. Хем тегани, сар со вакерѓа о Исус, хем о сејачи хем окова со кхедела, заедно шај те овен бахтале ки духовно жетва (Јован 4:35-38).
16. Соске шај те ове бахтало ки тли служба, чак ако тло састипе нане шукар или нане тут доволно сила?
16 Шај нашти проповединеа или кереа ученикија добором кобор со мангеа, соске тло састипе нане шукар или нане тут доволно сила. Сепак, ту шај те ове бахтало башо тло дело со деа. Размислин башо библиско извештај кеда о цари о Давид хем лескере мануша спасинѓе пумаре фамилиен хем иранѓе пумаро имот таро Амаличања. Дујшел таро лескере мануша нашти сине те џан леа ки борба соске сине бут уморна хем ачхиле те аракхен о буќа со сине лен. Откеда побединѓе ки адаја борба, о Давид нарединѓа сариненге те дел пе исто дело таро буќа со леле лен (1. Сам. 30:21-25). Акава извештај сикавела амен нешто баши амари задача со иси амен те кера ученикија. Сарине со дена пло најшукар шај исто те овен бахтале кеда поможинела пе некаске те запознајнел е Јехова хем те крстинел пе.
17. Соске ваљани те ова благодарна е Јеховаске?
17 Благодарна сием е Јеховаске башо начин сар дикхела ки амари служба. Ов џанела кај нане амен контрола упро адава дали о мануша ка шунен хем ка почминен те обожавинен ле. Ама, ов дикхела кај трудинаја амен, кај бут мангаја ле хем наградинела амен башо адава. Исто аѓаар, сикавела амен сар те ова бахтале башо амаро дело со даја ле ки служба (Јован 14:12). Шај те ова сигурна кај о Јехова ка овел задоволно амендар, са џикоте на откажинаја амен!
ГИЛИ 67 Вакерен о шукар хабери
^ пас. 5 Бахтале сием кеда о мануша прифатинена о шукар хабери, ама разочаринаја амен кеда ола на мангена те шунен. Со ако о интересенти касаја со проучинеа на напредујнела? Или, со ако никогаш на поможинѓан некаске џи акана те крстинел пе? Дали адава значинела кај на сиан доволно шукар ки служба? Ки акаја статија ка дикха соске шај те ова успешна ки служба хем те ова бахтале, бизи разлика дали о мануша ка шунен или на.
^ пас. 14 Дикх о искуство тари Гледис Ален, „Ништо на би менинава сине“, кова со аракхљола ки Стражарско кула таро 1 септември 2002 берш. Акава број нане ки романи чхиб.