1-2. а) Сави заповед добинѓе о трин апостолија е Исусескере хем со керѓе ола? б) Со ка дикха ки акаја статија?

 ПАЛИ Пасха ко 32 берш а.е., о апостолија о Петар, о Јаков хем о Јован дикхле јекх посебно визија. Ки јекх учи планина, веројатно дело тари планина Хермон, о Исус преобразинѓа пе англи ленде „лескоро муј светинѓа сар кхам, а лескере шеја уле парне сар светлина“ (Мат. 17:1-4). Кратко англедер те завршинел и визија о апостолија шунѓе о Девел сар вакерела: „Акава тано мло мангло Чхаво, кова со керела ман бахтало. Лесте шунен ле“ (Мат. 17:5). О начин сар живинѓе акала трин апостолија пали акаја визија сикавѓа кај ола шунѓе е Исусе. Амен да мангаја те џа пало ленгоро пример.

² Ки англуни статија дикхлем кај те шунел пе е Исусескоро гласо значинела те чхинава те кера несаве буќа. Ки акаја статија ка кера лафи башо дуј буќа кола со о Исус вакерѓа кај ваљани те кера.

3. Спрема Матеј 7:13, 14, со ваљани те кера?

³ Читин Матеј 7:13, 14. Приметин кај о Исус спомнинѓа дуј различна друмија, јекх „бувло“ хем јекх „тесно“. Нигде на спомнинела пе трито друмо. Мора коркори те бирина ко кова друмо ка патујна. Акаја тани и најважно одлука со ка ана ла — амаро вечно живото зависинела таро адава.

4. Сар ка опишине о „бувло“ друмо?

⁴ На ваљани те бистра кола тане о разлике машкар акала дуј друмија. Бут мануша џана ко „бувло“ друмо соске ки  лесте тано локхе те патујнел пе. Жално тано адава со бут џене биринена те ачховен ко акава друмо хем те керен о исто сар са о јавера со керена. Ола на мангена те хаљовен кај о Сатана чхивела е манушен те џан ко акава друмо, а лескоро друмо ингарела џи ки пропаст (1. Кор. 6.9, 10, 1. Јов. 5:19).

5. Сар несаве трудинѓе пе те шај те аракхен о „тесно“ друмо хем те почминен те патујнен ки лесте?

⁵ Тари јавер страна, о јавер друмо тано „тесно“ хем о Исус вакерѓа кај хари џене аракхена ле. Соске? Интересно тано адава со ко следно стихо о Исус предупрединела пле следбеникон те аракхен пе таро ховавне пророкија (Мат. 7:15). Несаве мануша вакерена кај иси бут милја религие хем побаро дело лендар вакерена кај сикавена о чачипе. Бут мануша тане добором обесхрабриме хем буниме таро акала религие со ни на трудинена пе те роден о друмо со ингарела џи ко живото. Ама, адава друмо шај те аракхел пе. О Исус вакерѓа: „Ако ачховена мле лафенде, чаче сиен мле ученикија, хем ка џанен о чачипе, хем о чачипе ка ослободинел тумен“ (Јован 8:31, 32). Пофално тано адава со на керѓан и исто бути која со повише џене керена ла. Наместо адава, ту родинѓан о чачипе, почминѓан хор те проучине е Девлескоро Лафи хем дознајнѓан со родела ов амендар хем шунѓан е Исусескере сикљојба. Несаве таро буќа со дознајнѓан лен тане кај о Јехова очекујнела амендар те отфрлина о сикљојба тари ховавни религија хем те чхинава те учествујна ко празникија со авена латар. Исто аѓаар халиљан кај нане локхо те кере промене ко тло живото те шај те кере е Јеховаскири волја (Мат. 10:34-36). Ама ту истрајнѓан, адалеске со мангеа тле небесно Даде хем мангеа те кере ле бахтало. Сигурно ов тано бут задоволно тутар (Изр. 27:11).

6. Спрема Псалм 119:9, 10, 45, 133, со шај те поможинел аменге те ачхова ко тесно друмо?

⁶ Со ка поможинел аменге те ачхова ко тесно друмо, ако почминѓем те џа ки лесте? Размислин баши акаја споредба. Јекх ограда сој тани чхивди ки ивица таро јекх планинско друмо заштитинела е возаче хем лескере врда. И ограда поможинела е манушенге те на авен паше узи провалија или те перен латар. Нијекх возачи нане те жалинел пе баши акаја ограда или те пхенел кај бут ограничинела ле. Е Јеховаскере мерилија со аракхљовена ки Библија тане баш сар адаја заштитно ограда. Ола поможинена аменге те ачхова ко тесно друмо. (Читин Псалм 119:9, 10, 45, 133.)

7. Сар ваљани о терне те дикхен ко тесно друмо?

⁷ Тернален, дали понекогаш мислинена кај е Јеховаскере мерилија бут ограничинена тумен? Баш адава мангела те мислинен о Сатана. Ов мангела те дикхен ко окола сој тане ко бувло друмо, соске изглединела кај ола сар те пхене уживинена ко пумаро живото. Ов шај те користинел тле соученикон или адава со дикхеа ко интернет те шај те чхивел тут те мислине кај пропуштинеа нешто. О Сатана мангела те мислине кај е Јеховаскере мерилија на мукхена тут целосно те уживине ко живото. * Ама ма бистре, о Сатана на мангела окола  сој тане ко „бувло друмо“ те дикхен кај ингарела лен акава друмо. Ама тари јавер страна, о Јехова денѓа тут јасно слика башо адава сави намера иси ле туја ако ачховеа ко „тесно друмо“ со ингарела џи ко живото (Пс. 37:29; Иса. 35:5, 6; 65:21-23).

8. Со шај о терне те сикљовен таро Олаф?

⁸ Размислин со шај те сикљове таро искуство јекхе терне пхралескоро со викинела пе Олаф. * Лескере соученикија пробинѓе те чхивен ле те керел неморал. Кеда ов објаснинѓа ленге кај е Јеховаскере сведокија живинена спрема о уче библиска морална мерилија, тегани несаве чхаја таро лескоро класи почминѓе те керен леске панда побаро притисок те овел ле секс ленцар. Ама о Олаф ачхило цврсто. Освен адава, ле сине ле јавер да притисок. Ов вакерела: „Ме учителија пробинѓе те убединен ман те џав ко факултети хем вакерѓе манге кај бизо адава нане те успејнав ко живото“. Со поможинѓа е Олафеске те издржинел ко асавко притисок? Ов вакерела: „Уљум паше амал е јаверенцар таро  мло собрание. Ола уле манге сар фамилија. Исто аѓаар, почминѓум похор те проучинав и Библија. Кобор повише проучинава сине, добором повише уверинава ман сине кај акава тано о чачипе. Адава керѓа те анав одлука те крстинав ман“.

9. Со родела пе околендар со мангена те ачховен ко тесно друмо?

⁹ О Сатана мангела те чхивел тут те икљове таро друмо со ингарела ко живото. Ов мангела те кере адава со о јавера керена хем те џа ко бувло друмо кова со „ингарела ко уништување“ (Мат. 7:13). Ама, амен ка ачхова ко тесно друмо ако понадари да шунаја е Исусе хем ако ко адава друмо дикхаја сар заштита. Акана те дикха нешто јавер со вакерѓа о Исус кај ваљани те кера.

10. Спрема Матеј 5:23, 24 со вакерѓа о Исус кај ваљани те кера?

¹⁰ Читин Матеј 5:23, 24. Акате о Исус керела сине лафи башо јекх настан кова со сине бут важно е Евреенге со шунена ле сине. Замислин туке некас ко храми коле со иси ле животно баши жртва хем спремно тано те дел ла е свештеникоске. Ако ко адава моменти сетинела пе кај лескоро пхрал иси ле нешто против лесте, ов ваљани сине те мукхел атхе и жртва хем те џал те смиринел пе пле пхралеа. Соске? Дали иси нешто поважно таро адава те дел пе жртва е Јеховаске? О Исус јасно вакерѓа: „Прво смирин тут тле пхралеа“.

11. објаснин со керѓа о Јаков те шај те смиринел пе пле пхралеа?

¹¹ Амен шај те сикљова важна поуке таро Јаков башо адава сар те смирина амен некасаја. Пало 20 берш откеда о Јаков на сине ки пхув коте со бијандило, о Девел преку јекх ангели заповединѓа леске те иранел пе адари (1. Мој. 31:11, 13, 38). Ама сине јекх проблеми. Лескоро побаро пхрал, о Исав, мангела сине те мударел ле (1. Мој. 27:41). О Јаков бут дарала сине хем секиринела пе сине кај лескоро пхрал панда икерела холи (1. Мој. 32:7). Со керѓа о Јаков те шај те смиринел пе пле пхралеа? Прво молинѓа пе е Јеховаске таро вило баши акаја бути. Пало адава бичхалѓа бут поклонија е Исавеске (1. Мој. 32:9-15). Ко крајо кеда дикхља е Исаве, о Јаков сикавѓа леске поштовање. Ов на клањинѓа пе пле пхралеске јекх пути или дуј пути, него ефта пути. Адалеске со о Јаков сине понизно ов шај сине те смиринел пе леа (1. Мој. 33:3, 4).

12. Со шај те сикљова таро пример е Јаковескоро?

¹² Сикљоваја нешто важно таро адава со керѓа о Јаков англедер те дикхел пле пхрале хем сар постапинѓа кеда дикхља ле. О Јаков понизно родинѓа помош таро Јехова. Пало адава, ов постапинѓа спрема пли молитва аѓаар со денѓа пло најшукар те шај те смиринел пе пле пхралеа. Кеда дикхле пе, о Јаков на мангља те дискутиринел е Исавеа башо адава кој сине ко право а кој на. Наместо адава, лескири цел сине те смиринел пе леа. Сар шај те џа пало е Јаковескоро пример?

13-14. Со ваљани те кера ако поврединѓем јекхе пхрале или пхења?

¹³ Ако мангаја те ова ко друмо е животоскоро, тегани мора те ова ко мир амаре пхраленцар (Рим. 12:18). Со ваљани те кера ако халилем кај поврединѓем амаре пхрале или пхења? Исто сар о Јаков, амен да ваљани те молина амен е Јеховаске таро  вило. На пример, шај те молина ле те поможинел аменге те смирина амен амаре пхралеа.

¹⁴ Исто аѓаар, ваљани те одвојна аменге време те испитина амен. На пример, шај те пуча амен: „Дали сиум спремно те признајнав кај грешинѓум, те извининав ман хем те смиринав ман мле пхралеа? Сар ка осетинен пе о Јехова хем о Исус ако дикхена кај ме керава о прво чекори те смиринав ман мле пхралеа или пхењаја?“ Амаре одговорија шај те поттикнинен амен те шуна е Исусе хем те ова понизна кеда кераја лафи амаре пхралеа или пхењаја те шај те смирина амен. Ко асавке ситуацие шај те џа пало е Јаковескоро пример.

15. Сар адава со ка применина о начело таро Ефешаните 4:2, 3, ка поможинел аменге те смирина амен амаре пхралеа?

¹⁵ Замислин туке само со би овела сине ако о Јаков дискутиринела пле пхралеа башо адава кој тано ко право а кој на. Ленгоро разговор ка завршинел сине бут лошно. Кеда џаја ко амаро пхрал те смирина амен леа ваљани те сикава понизност. (Читин Ефешаните 4:2, 3.) Ко Изреки 18:19 пишинела: „О повредимо пхрал тано позорало тари јекх зорали диз, хем несаве расправие тане сар пханле удара тари јекх кула“. Ако извининаја амен адава шај те поможинел аменге те кхува ки адаја „кула“. Јавере лафенцар, амаро пхрал ка овел поспремно те смиринел пе аменцар.

16. Башо со јавер ваљани те размислина хем соске?

¹⁶ Исто аѓаар, ваљани шукар те размислина башо адава со ка вакера амаре пхралеске хем сар ка вакера. Хем кеда ка ова спремна ваљани те кера лафи околеа со поврединѓем ле хем те поможина леске те на овел више хољамо аменцар. Ко почеток шај те вакерел нешто со ка поврединел амен. Шај локхе те хољана или те оправдина амен, ама дали адава ка керел те ова ко мир јекх јекхеа? Сигурно кај на. Ма бистре, те смирине тут тле пхрале тано бут поважно него те докажине кој тано ко право а кој на (1. Кор. 6:7).

17. Со шај те сикљове таро е Гилбертескоро пример?

¹⁷ Јекх пхрал кова со викинела пе Гилберт трудинела пе сине бут те керел мир. Ов вакерела: „Сине ман баре проблемија мле чхајаја. Повише таро дуј берш трудинѓум ман те керав лаја лафи ко јекх мирно  начин те шај те смирина амен“. Со јавер керѓа о Гилберт? „Секова пути англедер те кера лафи молинава ман сине е Јеховаске хем коркори манге вакерава сине ма те хољанав ако вакерела нешто со ка поврединел ман. Ваљани сине те овав спремно те простинав. Сиклиљум кај на ваљани те докажинав кај сиум ко право хем халиљум кај мли одговорност тани те овав ко мир мле чхајаја“. Кова сине о резултати? О Гилберт вакерела: „Акана иси ман андруно мир адалеске со иси ман шукар однос мле цело фамилијаја“.

18-19. Ако вреџинѓем некасте, ко со ваљани те ова одлучна хем соске?

¹⁸ Тегани, ко со ваљани те ове одлучно кеда халиљан кај вреџинѓан јекхе пхрале или пхења? Шун е Исусескоро совет те смирине тут тле пхралеа или пхењаја. Кер лафи е Јеховаја хем нека овел тут доверба кај лескоро свети дух ка поможинел туке те кере мир. Ако кереа аѓаар, тегани ка ове бахтало хем ка сикаве кај шунеа е Исусе (Мат. 5:9).

¹⁹ Амен сием благодарна со о Јехова мангипаја дела амен упатствија преку о „шеро е собраниескоро“, о Исус Христос (Еф. 5:23). Амен да те ова одлучна „те шуна ле“ исто сар о апостолија о Петар, о Јаков хем о Јован (Мат. 17:5). Дикхлем сар шај те смирина амен јекхе пхралеа или пхењаја касте со вреџинѓем. Ако кераја аѓаар хем ачховаја ко тесно друмо со ингарела ко живото ка овен амен бут берекетија панда акана хем ки иднина ка овел амен вечно бахталипе.